U školama se prikupljaju podaci o fizičkim sposobnostima učenika: Da li je to legalno?

Cilj sistema je, kako su naveli, praćenje motoričkih aktivnosti učenika od trećeg razreda osnovne do kraja srednje škole.
 
Polemika o ovom programu na društvenim mrežama, kako piše Danas, traje već danima.
  
Sindikat obrazovanja Čačak već se izjasnio da u pomentom projektu njihovi članovi neće učestvovati, a Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije se obratila povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa pitanjem da li se unosom ličnih podataka učenika i njihovih roditelja krši Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
 
Reagovao je i Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja i sporta, pojašnjenjem da Zdravitas nije ništa drugo nego softver za praćenje biološkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika koje je uvedeno u program nastave i učenja još 2017. godine.
 
"Podaci koji se unose su ništa drugo nego brojevi (vrednosti) sa motoričkih testova, nisu to nikakvi podaci za CIA, BIA niti Vojsku Srbije. Ko god je revnosan nastavnik i čita programe nastave i učenja zna o čemu se radi. Priče o 40-časovnoj radnoj nedelji ovde ne piju vodu. Ako nastavnik ne bi radio testiranja koja su, napominjemo prva nastavna tema u programu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, to bi bilo isto kao kao bi nastavnik recimo geografije rekao: 'Neću da predajem o vasioni' ili matematičar: 'Geometrija me ne zanima, neću to da radim'", navodi se u objavi na Fejsbuk stranici Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.Miroslav Marković, potpredsednik ovog udruženja, za Danas kaže da Zdravitas nije nikakav nov projekat već samo softver koji će pomoći nastavnicima fizičkog vaspitanja i učiteljima da upišu rezultate testiranja i merenja što je prva nastavna tema u programu nastave i učenja fizičkog vaspitanja.
 
On kaže da će podatke o detetu – njegovo ime, prezime i ostale lične podatke, moći da vidi samo roditelj i predmetni nastavnik, dok će u centralnoj bazi biti vidljivi Jedinstven obrazovni broj učenika (JOB), njegov uzrast, razred i podaci o motoričkim sposobnostima.
 
Danas podseća da je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđeno da u registar učenika preko JOB-a unose i podaci za određivanje telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru obrazovno-vaspitnog sistema, dobijenih kroz sistem praćenja telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.
 
"Konačno će se napraviti spona između učitelja, odnosno nastavnika fizičkog, roditelja i deteta i postojaće prava komunikacija kada je reč o radu na času fizičkog vaspitanja. Prema informacijama koje ja imam, zadatak razrednih starešina je da prekopiraju podatke o učenicima iz elektronskog dnevnika da bi nastavnik fizičkog i učitelj mogao da upiše rezultate kada završi sa merenjem. Većina nastavnika, oni koji su revnosni su to već uradili i podatke koje su zapisali u dnevnik rada sada treba da prenesu u softver", kaže Marković.
  
Odgovarajući na najave nekih zaposlenih da neće učestvovati u predviđenim aktivnostima jer im ne ulaze u 40-časovnu radnu nedelju, sagovornik Danasa podseća da je realizacija programa nastave i učenja deo radnog vremena nastavnika, i da su pomenuta merenja motoričkih sposobnosti od 2017. u programu nastave fizičkog vaspitanja koju u nižim razredima osnovne škole drže učitelji, a u višim profesori fizičkog.
 
On pojašnjava i da će, kada se svi pomenuti podaci ukrste učenici svrstavati u tri zone: prosek, iznad i ispod proseka i taj podatak će biti vidljiv roditeljima.