Veliki broj preduzeća radnicima isplaćuje minimalac, najbolje plaćeni informatičari

Viši procenat radnika sa minimalnom zaradom svakako se češće uočava kod ekonomija u razvoju.
 
Kada je reč o Srbiji, statistički posmatrano svi pokazatelji ličnih zarada, inflacije i potrošačkih korpi na kraju 2023. godine bili su viši nego godinu dana ranije, mada nisu rasli istim tempom, prenosi Biznis.rs.
 
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost prosečne mesečne potrošačke korpe skočila je za godinu dana za devet odsto (na 101.545,64 dinara za tročlanu porodicu), a minimalne za 8,6 odsto (na 52.527,99 dinara).
 
Nominalni rast bruto zarada u istom periodu iznosio je 13,1 odsto, a 5,1 odsto realno. 
Drugim rečima, prosečne plate po ovoj statistici jesu ispratile i čak nadmašile stopu rasta godišnje inflacije, koja je u decembru iznosila 7,6 odsto.
 
Minimalna neto zarada po radnom času uvećana je u 2023. na 230 dinara, sa 201,22 dinara godinu dana ranije, što znači da su najmanje propisane neto zarade uvećane za oko 12,5 odsto nominalno na godišnjem nivou.
 
U zavisnosti od broja radnih sati u mesecu, minimalac je u 2023. godini iznosio između 36.800 dinara i 42.320 dinara neto, odnosno 49.399,14 dinara i 57.273,61 dinar bruto.     
 
Prema podacima koje je portalu Biznis.rs ekskluzivno prosledila regionalna bonitetna kuća CompanyWall, ukupan broj privrednih društava koji je tokom 2023. godine isplaćivao prosečne bruto zarade niže od 55.000 dinara iznosio je 47.881. To je poražavajuća informacija kada se uzme u obzir da je prošle godine u našoj zemlji poslovalo 136.602 preduzeća i 119.684 preduzetnika, po evidenciji Agencije za privredne registre.
 
Procenat firmi sa "potplaćenim" radnicima opada kako se broj zaposlenih u njima povećava - u 2023. bilo je 993 preduzeća sa deset ili više zaposlenih, koje su u proseku isplaćivale bruto platu ispod 55.000 dinara, a 51 firma sa više od 50 zaposlenih.
 
U kojim firmama su najveća prosečna primanja?
 
Ne postoji univerzalna formula ili preporučeni odnos dobiti koji bi trebalo da se isplaćuje kao plata zaposlenima, jer to zavisi od specifičnosti svake industrije, veličine preduzeća i privrednih uslova u svakoj državi ponaosob.
 
Ipak, postoje neki opšti principi i preporuke za "ponašanje" kompanija u zdravim tržišnim ekonomijama.
 
Recimo, mnogi analitičari sugerišu da bi preduzeća mogla da dodele između 10 i 20 odsto svojih neto dobiti za povišice ili bonuse zaposlenima. U nekim industrijama se koristi odnos plata (na primer, ratio platnih razlika) između najplaćenijih i najmanje plaćenih radnika. U idealnom slučaju, ovaj odnos bi trebalo da bude u granicama između 10:1 i 20:1 za velike firme sa razvijenim menadžmentom.
 
Republički zavod za statistiku je izvestio da je prosečna bruto zarada obračunata za decembar 2023. godine iznosila 130.405 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 95.093 dinara. Medijalna plata, odnosno granica do koje je 50 odsto zaposlenih u zemlji primalo lične mesečne zarade, iznosila je 69.842 dinara neto, odnosno oko 95.777 dinara bruto.
 
Na listi domaćih preduzeća sa najvećim bruto ličnim primanjima dominiraju privredna društva iz sektora informacionih tehnologija. To se vidi i po izdvojenom segmentu deset prvoplasiranih firmi sa više od deset zaposlenih, gde je pet ovakvih pravnih lica, dok je na prvom mestu beogradski Valir d.o.o, koji se bavi nespecijalizovanom trgovinom na veliko.
 
Kada je reč o preduzećima sa više od 50 zaposlenih, na prvom mestu je MDS Informatički inženjering d.o.o, takođe iz Beograda, sa 1.512.402 dinara mesečno bruto po zaposlenom, za ukupno 97 radnika.
 
Postoji nekoliko razloga zašto je važno da kompanije sa velikim brojem zaposlenih imaju bolji prosek plata u poređenju sa manjim kompanijama. Pre svega, veće kompanije često imaju veće resurse i mogućnosti za privlačenje i zadržavanje talentovanih radnika. Visok prosek plata može ih učiniti atraktivnijim poslodavcem.
 
Za razliku od manih privrednih subjekata, one mogu ostvariti ekonomiju obima, što im omogućava da smanje troškove po zaposlenom i istovremeno nude bolje lične zarade. U isto vreme, one neretko imaju stabilnije prihode i manje su podložne ekonomskim fluktuacijama, što im omogućava da ponude bolje plate i beneficije.
 
Kada se govori o ukupnim godišnjim izdvajanjima za zaposlene na godišnjem nivou, apsolutni šampion u Srbiji je Elektroprivreda Srbije (EPS), sa 39.007.946.000 dinara.
 
To je i razumljivo jer je reč o najvećem poslodavcu u zemlji, koji je u 2023. imao 19.595 radnika, sa prosečnim mesečnim bruto primanjima od 165.892,43 dinara.
 
Opširnije čitajte na portalu Biznis.rs.