Politika

Vučić u UN: Mi nismo sluge ni Rusije, ni SAD

FOTO: Boom93/S.Lisac

FOTO: Boom93/S.Lisac

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u govoru u Ujedinjenim nacijama izjavio je da "situacija u svetu deluje teže i mračnije nego pre godinu dana".

Predsednik Srbije je na početku svog obraćanja citirao Mahatmu Gandija.

„On je rekao da ne postoji put ka miru, mir je put. U tom duhu obraćam vam se u ime Republike Srbije, zemlje slobode i pravde. Uprkos globalnim izazovima, istrajava u očuvanju principa UN i međunarodnih zakona“, rekao je on.

Istakao je da, „kada govorimo o trenutnom stanju, situacija u svetu deluje teže i mračnije nego pre godinu dana“.

„Tenzije rastu, a izazovi postaju kompleksniji. Uprkos deklarativnim naporima za mir, nema kraja na vidiku ove geopolitičke noćne more. Danas, čovečanstvo se oslanja više na tehnologiju nego na čovečanstvo. Govorimo o konfliktima koji dovode do žrtava, Srbija i srpski narod duboko saosećaju i dele tugu za sve živote izgubljene u konfliktima širom sveta, na Bliskom Istoku i Ukrajini, neoprostivo je da u 21. veku govorimo o deci koja su umrla u sukobima“, kaže on.

Svet je, dodaje, „na ivici nuklearne katastrofe i nuklearnog hololausta“.

„Živimo u svetu gde niko nikoga ne sluša, moramo da razgovaramo i kada se ne slažemo. Moramo da zaustavimo praksu dvostrukih standarda, da vratimo veru u međunarodno pravo, da vratimo veru u mir, jedini put koji nema alternativu. Dugujemo to svakoj žrtvi u svetu, trenutnim i budućim generacijama“, rekao je on.

Ponovio je podršku Ukrajini, ali podsetio i na Rezoluciju 1244.

Pokazao je dokument u kome se navodi da „na tlu KiM niko ne može da ima oružanu silu osim KFOR“.

„Oni koji su izvršili agresiju na Srbiju pokušavali su da joj otmu deo teritorije, pokušavaju to i danas. Pitam vas, dragi predstavnici i prijatelji, šta mi kao male slobodarske zemlje možemo da radimo, danas u svetu svi pričaju u Ukrajini, niko ne sme da priča o Srbiji. Mi nismo sluge ni Rusije, ni SAD, imamo svoju sopstvenu politiku i svoje interese“, izjavio je on.

Rekao je da smo mi „razuman nacija“.

„Ali zbog fanatizma, za Srbe na Kosovu nema pravde. Ugrožava svakodnevni život Srba i drugog nealbanskog stanovništa. Može li se osim brutalnošću objasniti upad naoružane policije u udrženje Podrži me, koje čine roditelji i deca ometena u razvoju“, kaže on.

Pitao je „kako može biti mira na Kosovu ako se ugrožava pravo jednog naroda“.

„Srbija je mala zemlja, koja ne može da se takmiči sa velikim silama, ali imamo obavezu prema svom narodu, pošto sve druge ne zanima istina, maloj Srbiji ostaje da bude posvećena napretku, da gleda u budućnost, da čeka trenutak kada će principi poštovanja međunarodnog prava biti vraćeni na svetsku političku pozornicu. Ostaćemo i posvećeni dijalogu sa Prištinom pod okriljem EU, borićemo se da očuvamo mir. Postoji samo jedna stvar koju nećemo nikome da damo, a to je sloboda i nezavisnost Srbije“, kaže Vučić.

Predsednik u UN na godišnjicu sukoba u Banjskoj

Danas se navršava godinu dana od oružanog sukoba grupe lokalnih Srba i Kosovske policije u selu Banjska, u opštini Zvečan, u kom su poginule četiri osobe.

Prema zvaničnim izveštajima, ubijeni su Bojan Mijailović, Stefan Nedeljković i Igor Milenković, kao i pripadnik Kosovske policije Afrim Bunjaku koji je na Kosovu posthumno odlikovan ordenom heroja.

Odgovornost za organizaciju i logistiku sukoba oko 30 Srba sa kosovskom policijom preuzeo je, potpredsednik stranke Srpska lista u to vreme, Milan Radoičić, koji je kasnije podneo ostavku na tu funkciju.

Sukob se dogodio u noći između 23. i 24. septembra 2023, kada je kosovskoj policiji prijavljeno da su dva kamiona blokirala most na ulazu u selo Banjska, na severu Kosova.

Tokom sukoba, navodno od eksploziva koji je bio postavljen na kamione, poginuo je policajac Bunjaku, nakon čega se, kako su tada javiii mediji, grupa Srba povukla u manastir Banjska.

U nastavku sukoba ubijena su trojica Srba koja su bila u toj grupi, a prema navodima srpskih vlasti, neki od njih su ubijeni snajperima sa velike udaljenosti, a neki iz neposredne blizine.

Grupa Srba u opremi sličnoj vojnoj je uspela da se povuče iz manastira Banjska, a kako se pretpostavlja, svi su pobegli u centralnu Srbiju.

Kosovska policija je uspela da uhapsi trojicu Srba, koje je optužila za terorizam, a potom zaplenila i veliku količinu naoružanja i eksploziva.

Kosovske vlasti su taj čin ocenile kao terorizam i napad na teritorijalni integritet Kosova, optuživši za sve „srpske kriminalne grupe“, kao i zvanični Beograd za finansiranje i podsticanje.

Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je 11. septembra ove godine optužnicu protiv Radoičića i još 44 osobe, navodeći da su, između ostalog, želeli da otcepe sever Kosova i pripoje ga Srbiji.

Sa druge strane, u Srbiji je devet dana nakon sukoba u Banjskoj uhapšen samo Milan Radoičić.

Viši sud u Beogradu tereti ga za nedozvoljeno držanje oružja, učestvovanje u grupi i teško delo protiv opšte sigurnosti, ali je ubrzo pušten da se brani sa slobode, uz zabranu napuštanja Srbije.

Osim Radoičića, u Srbiji nije procesuirana nijedna druga osoba zbog tog sukoba.

Radoičić je neposredno pre toga preuzeo na sebe odgovornost za organizaciju tog sukoba, navodeći da s tim nije bio upoznat zvanični Beograd, kao i da je sve organizovano zbog lošeg položaja Srba, za šta je optužio režima kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Prištinske vlasti od samog sukoba traže izručenje Radoičića, kako bi mu se sudilo pred kosovskim pravosuđem, što Srbija odbija jer ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, pa samim tim i ne prepoznaje njegove institucije.

Lokacija na kojoj se Radoičić nalazi, od kada je pušten da se brani sa slobode, nije poznata, ali su se na društvenim mrežama pojavili snimci da je početkom godine na Kopaoniku uz vatromet i transparent „Srećan rođendan komandante“ proslavio rođendan.

Dan žalosti povodom sukoba u Banjskoj prvo je 25. septembra 2023. proglasilo Kosovo, zbog ubistva policajca, a dva dana kasnije i Srbija i Republika Srpska, zbog „tragičnih događaja na Kosovu i Metohiji“.

Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve saopštila je ranije da će manastir Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana u Banjskoj preventivno iz bezbednosnih razloga i zbog očuvanja mira ove godine biti zatvoren od 23. do 26. septembra.

Regionalna komanda Istok misije KFOR-a, koju predvodi NATO, saopštila je juče da je pojačala patrole na severnom Kosovu, zajedno sa Kosovskom policijom, uoči godišnjice sukoba u Banjskoj.

„KFOR nastavlja da sprovodi svoj mandat, koji se zasniva na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999., s ciljem da doprinese bezbednom i sigurnom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, kao i slobodi kretanja u svakom trenutku i bez pristrasnosti“, piše u saopštenju.