Ovo leto je bilo zvanično najtoplije u istoriji merenja u Srbiji

Ovo leto je bilo u proseku za više od tri stepena toplije od normale i za gotovo ceo stepen toplije od prethodno rekordnog leta 2012. godine, prenosi portal Klima101.

U pitanju je takozvano meteorološko leto, koje se razlikuje od kalendarskog i traje od 1. juna do 31. avgusta.

U Srbiji je, prema podacima RHMZ, tokom leta zabeleženo čak pet toplotnih talasa, što su periodi od najmanje pet uzastopnih dana kada je temperatura veoma ili ekstremno visoka.

Dva toplotna talasa – jedan sredinom jula i drugi sredinom avgusta – bila su posebno dugotrajna i intenzivna, sa temperaturama koje su bile i 10 stepeni više od normalnih za te periode.

Ovoliki broj ekstremno vrelih perioda u toku jednog leta je nekada bio nezamisliv: naime, sredinom 20. veka prosečno se događao jedan toplotni talas u toku cele godine u Srbiji, dok je u poslednjoj deceniji ta brojka porasla na četiri talasa godišnje.

Ovog leta zabeleženo je još nekoliko rekorda: u Zaječaru je od ukupno 92 letnja dana čak 78 bilo tropsko, odnosno sa temperaturama preko 30 stepeni.

Gotovo sve merne stanice zabeležile su rekordan broj tropskih dana, a čak je i u tradicionalno ledenoj Sjenici bilo 25 dana sa temperaturama preko 30 stepeni.

Beograd je, usled efekta urbanog ostrva toplote, tradicionalno imao najveći broj tropskih noći, tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 stepeni, ali ih je ove godine svejedno bilo rekordno mnogo – čak 60 tropskih noći u pregrejanoj prestonici. Time je oboren rekord iz 2012. godine, kada ih je bilo 51 (a primera radi, prethodne godine bilo ih je 31).

U svom izveštaju, RHMZ je naveo i odstupanja u takozvanom indeksu toplotnog stresa, što je mera subjektivnog osećaja toplote, koja uključuje i faktore kao što je na primer vlažnost vazduha (i važna je za procenu osećaja toplote i zdravstvenih rizika za stanovništvo).

U Beogradu se ovaj indeks posebno isticao, pa je, kako navodi RHMZ, njegova najveća vrednost izmerena 17. jula u prestonici: tog dana, maksimalna temperatura bila je 37,1 stepen, ali je subjektivni osećaj temperature iznosio čak 46,2 stepena.

To je i najveća vrednost ovog indeksa izmerena tokom leta 2024.

RHMZ u svom biltenu nudi i analizu određenih podataka u odnosu na stariji period (1961-1990), što je važno ako želimo da sagledamo ekstremne događaje u svetlu klimatskih promena – a leto 2024. bi se celo moglo opisati kao jedan prolongirani ekstremni događaj.

U odnosu na drugu polovinu 20. veka, leto 2024. u Beogradu bilo je toplije za čak 6,1 stepen, a srednja temperatura vazduha na čitavoj teritoriji Srbije bila je u kategoriji ekstremno toplo.

Možda i najbolju sliku ekstremne razlike između ovogodišnjeg leta i nekadašnje normale pokazuje vizual koji je napravio Institut za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, uz uvid da smo ovog leta imali samo sedam dana sa maksimalnim temperaturama ispod nekadašnjeg proseka:

Međutim, u izveštaju RHMZ-a neki izneseni podaci ostaju nedovoljno jasni, navodi Klima101.

Jedan takav podatak je količina padavina: primera radi, kako navodi Zavod, tokom leta 2024. suma padavina u Beogradu bila je u „kategoriji normalno“, sa ukupno 205,2 mm kiše koja je pala u prestonici od juna do avgusta.

Međutim, ovaj podatak ne otkriva ključan uvid: od ukupno 205,2 mm kiše koliko je u Beogradu palo od 1. juna do 31. avgusta, čak 154 mm  – više od tri četvrtine sume padavina –  palo je u nedelju dana od 27. juna do 2. jula.

U pitanju je rezultat koji već godinama najavljuju klimatski modeli: u Srbiji klimatske promene neće dovesti do velikih promena u ukupnim količinama padavina, ali će dovesti do intenzivnijih perioda padavina i suša, u kojima velike količine padavina padaju u manjim vremenskim okvirima, što se upravo dogodilo ovog leta:

Sada kada su ekstremne vrućine prošle, a leto se od neizdržive realnosti pretvara u istorijsku činjenicu, ostaje nam predviđanje da će ovakva leta u budućnosti postati svakodnevica – i da taj proces jedino možemo usporiti kroz smanjenje emisija gasova staklene bašte, zaključuje se portal.