Kanadski Dandi planira otvaranje rudnika zlata kod Žagubice 2028. godine

Ova kompanija namerava da u prvom tromesečju sledeće godine završi prethodnu studiju izvodljivosti za rudnik zlata, a najavljuju otvaranje rudnika za 2028. godinu.

„Nastavljamo da otključavamo potencijal Čoka Rakite za povećanje rasta proizvodnje i marži u našem portfoliju, sa prvom proizvodnjom ciljanom za 2028. godinu“, izjavio je Dejvid Re, predsednik i generalni direktor kanadske kompanije dodajući da napreduju aktivnosti na dobijanju dozvola za početak građevinskih radova već 2026. godine.

Kako se navodi u saopštenju, u jednoj bušotini su našli sloj sa 27,3 grama zlata po toni, uključujući i sloj sa 47,44 grama zlata po toni i 0,11 odsto bakra.

Rezultati drugih bušotina su nešto slabiji sa do 11 grama zlata po toni.

U nalazištu Dumitru potok pronađeno je pored zlata i bakra i srebro.

Svetski savet za zlato (World Gold Council) smatra koncemtraciju od osam do 10 grama po toni u podzemnim rudnicima visokokvalitetnim nalazištem.

Osnovne studije za procenu uticaja na životnu sredinu trebalo bi da budu završene početkom 2026. godine.

U saopštenju se navodi i da se uzorci iz istražnih bušotina šalju u njihovu istražnu laboratoriju u Boru.

U maju ove godine Dandi je saopštio da će za rudnik biti potrebna kapitalna ulaganja od 381 miliona dolara, a da je neto sadašnja vrednost ovog nalazišta zlata u istočnoj Srbiji 588 miliona dolara.

Oni nameravaju da rudniku dodaju i postrojenje za preradu rude kapaciteta 850.000 tona godišnje, a inicijalni životni vek rudnika je 10 godina. Očekuje se godišnja proizvodnja 120.000 unci ili 3,4 tone zlata.

Interna stopa povraćaja sredstava se procenjuje na 33 odsto, sa periodom otplate investicije od 2,4 godine nakon plaćanja poreza.

Očekuje se da rudnik generiše tokove gotovine od 891 miliona dolara tokom perioda trajanja.

Navodi se da Dandi radi u Srbiji od 2004. godine, ali poslednje tri godine među meštanima Homoljskih planina stvara se veliki otpor prema istraživanjima i eventualnom kopanju zlata.

Tokom sušnih letnjih dana ekološki aktivisti iz Homolja tvrdili su da se za istraživanje na lokaciji Čoka Rakita koristila pijaća voda, dok su u Žagubici bile restrikcije vode.