Jeftini miris iz sredstava za higijenu podstiče rani pubertet kod dece

Istraživači su prvi put analizirali mogući uticaj hemikalija iz domaćinstva na mozak da bi objasnili prerani početak puberteta, rekla je dr Natali Šo, pedijatrijski endokrinolog iz Državnog instituta za zdravstvene nauke o životnoj sredini u Daramu, Severna Karolina, SAD.

Znatno raniji početak puberteta sa manje od osam godina kod devojčica, a devet kod dečaka, može imati zdravstvene efekte kada odrastu, uključujući veći rizik od raka dojke, dijabetesa i srčanih bolesti. Može dovesti i do skraćenja perioda rasta i devojčica i dečaka.

U maju je studija Fakulteta za javno zdravlje Harvarda (T.H. Chan School of Public Health) otkrila da je 15,5 odsto devojčica dobilo rane menstruacije – bile su mlađe od 11 godina, i da je 1,4 odsto počelo da ima menstruaciju s manje od devet godina.

Ranije su naučnici pretpostavljali da su mogući uzroci gojaznost, ishrana, društveno-ekonomski status i potencijalna izloženost materijama kao što su „ftalati“, koji mogu poremetiti polne hormone.

Šo, jedna od autora nove studije, potvrdila je povezanost ranog puberteta i viška kilograma mladih devojaka, ali rani pubertet imaju i drugi.

Dok vreme početka puberteta može delimično zavisiti od genetike, brza promena vremena kada ono počinje ukazuje „100 odsto na faktore iz životne sredine“, rekla je Šo. To je navelo istraživače da potraže jedinjenje kojem su deca bila izložena.

Naučnici okrivili „mošusnu ambretu“ za rani pubertet
Pročešljavajući 10.000 jedinjenja licenciranih farmaceutskih proizvoda, hemikalija za održavanje čistoće i dijetetskih suplemenata, istraživači su otkrili nekoliko koji bi mogli da utiču na doba puberteta.

Ali deca kojoj je prerano počeo pubertet su najverovatnije izložena samo jednom: „mošusnoj ambreti“, piše u izveštaju objavljenom u časopisu „Endokrinologija“.

„Mošusna ambreta“, sintetički oblik mirisa mošusa, čak i ako se samo udiše, a i nakuplja se u tkivima, mogla bi da se zakači za receptor u mozgu, u hipotalamusu, povezan sa pubertetom što bi dovelo do oslobađanja hormona GnRH, uključenog u sazrevanje polnih organa i proizvodnju estrogena, testosterona i progesterona.

„Mošusna ambreta“ se koristi u jeftinim ili falsifikovanim mirisima i drugim mirišljavim proizvodima za negu tela, rekla je Šo. Ima je i u sredstvima za čišćenje, u hrani sa veštačkim ukusima, u dezodoransima, šamponima, industrijski prerađenim začinima. Zato je ima i u otpadnim vodama, te i u slatkovodnim ribama.

Sledeći korak za istraživače bio je testiranje uticaja „mošusne ambrete“ i potvrdili su da to jedinjenje u ljudskim ćelijama izaziva proizvodnju GnRH. Nova studija je samo prvi korak, rekla je Šo, a naredne će se baviti uticajem „mošusnog ambreta“ na sisare i nivoom tog jedinjenja u krvi ljudi.

Šo savetuje roditeljima da proveravaju da li ima „mošusne ambrete“ u sastavu kozmetike, mirisima i proizvodima za domaćinstvo koje koriste, te su dostupni i deci.

Jasmin Mekdonald, vanredna profesorka Odeljenja za epidemiologiju na Fakultetu za javno zdravlje Univerziteta Kolumbija u Njujorku, rekla je da je prerano razmišljati o zabrani ili ograničenju „mošusne ambrete“, ali savetuje porodice da smanje upotrebu proizvoda sa jakim mirisima.

„Ako vam je potreban losion, može biti bez mirisa“, rekla je Mekdonald, a „pod tušem možete izbeći mirišljava sredstva za pranje tela i kose“.

Udruženje proizvođača aroma i ekstrakata (FEMA), glavna grupa za trgovinu aromama u SAD, ne daje „mošusnoj ambreti“ oznaku „opštepriznatu kao bezbednu“, Evropska unija je zabranila upotrebu „mošusne ambrete“ u kozmetici, a ograničila ju je i Kanada.