„Obezbeđenje u školama ali samo ako roditelji plate“: Čiji je zadatak da obezbedi sredstva za bezbednost đaka

Prošle nedelje na obezbeđenju u 1.742 škole bila su raspoređena 2.232 policijska službenika i taj broj će okvirno ostati i tokom cele školske godine, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Da li je to dovoljno  – podeljeni su i roditelji i zaposleni. Potrebno je obezbeđenje, ali ne na način kako je to godinama unazad uređeno – na teret roditelja. Reč je o privatnom licenciranom obezbeđenju koje se bira na početku svake školske godine.

„Bezbednost đaka u školama mora biti strategija države na koju se pozivamo već dve – tri godine, posebno od kada su krenuli nemili događaji po školama“, rekla je za N1 predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić.

Kako je podsetila, pre 20 godina, svaka škola je imala svog policajca, sada se to svelo na to da jedan policajac u nekom rejonu obiđe nekoliko škola, što, ističe, nije dovoljno.

„Svake godine se otvara tema na Savetu roditelja da roditelji odluče da li će škola imati obezbeđenje, ono je uglavnom privatno licencirano obezbeđenje koje se veoma skupo plaća, to plaćaju roditelji. I to se uglavnom svede na to koliko se uredno plaća, a ima i roditelja koji se protive“, navodi ona.

Prema informacijama iz nekoliko škola u Beogradu, ponude za obezbeđenje se kreću između 4.000 i 5.000 dinara za godinu dana. Roditeljima se daje mogućnost plaćanja na rate.
Ilić smatra da bi svaka lokalna samouprava trebalo da odvoji sredstva prema tome koliko na njenoj teritoriji ima škola i da se obezbedi čovek i način na koji će raditi.

„Stvar je lokalne samouprave i trebalo bi da bude predviđeno u budžetima. Koliko škola, toliko se obezbedi, nisu to ne znam kolike cifre da ne može da se obezbedi. Ne možemo sve da svalimo na roditelje. Njima je u interesu da im dete bude bezbedno, ali u interesu lokalne zajednice i države je da škola bude sigurno i bezbedno mesto za rad“, naglasila je Ilić.

U uslovima kakvi su sada u školama, smatra da je obezbeđenje neophodno.

„Ko god radi u školi svestan je da postoje određene situacije, deca su drugačija kada vide da ima neki čika koji šeta, sedi, da mu skrene pažnju na ponašanje. Ne može to ni tetkica, ni dežurni nastavnik“, ocenila je ona.

Da je obezbeđenje u školama potrebno saglasan je i predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot.

Ističe, međutim, da je finansiranje obezbeđenja od strane roditelja apsolutno neprihvatljivo i nenormalno.

„Pričamo o javnim školama, građani Srbije plaćaju porez da bi se javne škole, između ostalog i odatle finansirale. Kao što se finansira nastavnik, tetkica, tako bi moralo da se finansira i obezbeđenje. Ako vi to dodatno naplaćujete od roditelja, vi pokazujete da niste država koja brine o interesima dece“, navodi Kokot.

U javnim školama, kako ističe, sve mora biti sistemski rešeno, nema mesta improvizacijama.

Obezbeđenje u školama je, smatra „mala karika u lancu bezbednosti“, sama po sebi nije dovoljna da reši problem bezbednosti, ali je apsolutno potrebno da postoji.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija podseća da je nakon tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ najavljeno da će u školama biti pojačano obezbeđenje tako što će policajci dežurati svakodnevno.

„Nisam siguran koliko se stiglo u tom pogledu i da li je za svaku školu obezbeđen policajac. Zapravo mislim da nije“, rekao je Markov za N1.

Praksa je, navodi, godinama unazad da privatno obezbeđenje finansiraju roditelji, škole same to ne mogu da rade jer nemaju odobrena sredstva za to, lokalna samouprava sigurno to neće finansirati bez saglasnosti državnog vrha, a državni vrh bi trebalo da uradi neku procenu neophodnosti, kaže Markov navodeći da je s njihove strane obećano da će po jedan policajac dežurati u školi.

„Oni roditelji koji nemaju dovoljno poverenja u postojeći nivo obezbeđenja, se organizuju i plaćaju. Takav model nije održiv, jer zavisi od dobre volje roditelja, da li će plaćati ili ne. Čak i kada Savet roditelja donese odluku. Upitno je onda koliko će obezbeđenje istrajati u školi“, navodi naš sagovornik.

Markov kaže da ni samo obezbeđenje nije garancija bezbednosti, navodeći kao primer Ribnikar – školu koja je imala i obezbeđenje i policajca.

„Kao država treba da se zabrinemo zbog činjenice da nam je potrebna i policija i obezbeđenje u školi i u kom  pravcu ide društvo“, smatra Markov podsećajući da su predlagani metal detektori što sve zajedno više podseća na zatvor, a ne srećnu zajednicu.

„Iz džepova roditelja“ i u Novom Sadu
Po istom principu i na dobrovoljnoj bazi, kao u Beogradu, funkcioniše i privatno obezbeđenje u školama u Novom Sadu. Zbog toga je Građanski pokret Bravo prošle nedelje pokrenuo peticiju da grad Novi Sad preuzme finansiranje privatnog obezbeđenja u školama.

„Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da se obezbeđenje u školama finansira iz budžeta lokalne samouprave. Prošle godine, nakon majskih tragedija, pitanje se pokrenulo i dobili smo odgovor da je Grad u obavezi da finansira obezbeđenje. S obzirom da je Grad u nekom trenutku rekao da nema potrebe za tim, jer Savet roditelja donosi takvu odluku i obezbeđenje postoji u školama, na kraju se ispostavilo da to baš nije tačno, te da privatne firme koje vrše ovu uslugu obezbeđenja najčešće imaju problem sa naplatom jer je sve to dobrovoljno“, objasnila je nedavno Marija Prijić Sladić iz Građanskog pokreta Bravo.

Smatraju da bi ova peticija omogućila da sve škole imaju obezbeđenje, kao prvi korak ka sistemskom rešenju.

Pitanja o ovoj temi uputili smo i Ministarstvu prosvete, ali odgovore do objavljivanja teksta nismo dobili.

Šta piše u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
Član 108 – Ustanova (škola) donosi akt kojim propisuje mere, način i postupak zaštite i bezbednosti dece i učenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave, koje je dužna da sprovodi.

Član 120 – Savet roditelja učestvuje u postupku propisivanja mera iz člana 108. ovog zakona;

Član 189 – U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za zaštitu i bezbednost dece i učenika, u skladu sa propisanim merama iz člana 108. ovog zakona.