Srbija nekada bila toliko bogata vodom da je mogla da je izvozi, a sad nema dovoljno ni za sebe

To je FoNetu rekao profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević.
 
On je naveo da Srbija zahvata najvećim delom Crnomorski sliv, ali da obuhvata i Egejski sliv i Jadranski sliv, ukoliko se računa i teritorija Kosova i Metohije.
 
"Jadranski sliv i reke Beli Drim i Radika, na Kosovu i Metohiji izgubili su sveukupno oko 5,5 procenata svojih pritoka u proteklih 60 godina", ukazao je Valjarević i dodao da to više nisu protočne reke, ni površinski tokovi.
 
Kako ja naglasio, čak i kada padne nagla kiša, mnoge od tih reka više nemaju iskopano korito.
 
S druge strane, Egejski sliv sa rekama koje pripadaju i Južnoj Srbiji izgubio je 8,8 procenata, tvrdi Valjarević.
 
On, međutim, ukazuje na to da se Crnomorski sliv povećao 1,2 odsto u odnosu na ukupnu slivnu površinu, ali se zato akonto tog povećanja Egejski smanjio za 0,9 odsto, a Jadranski za 0,3.
"Bez obzira na to što se povećao, Crnomorski sliv je izgubio 2,2 procenta pritoka, što znači da reke oko Velike Morave, Veternice, Topolnice, Jablanice i Nišave gube na snazi", rekao je Valjarević.
 
Kako je primetio, klimatski ekstremi su u proteklih 60 godina ubrzani 10 puta više nego u ranijih 1.000 godina. Kao jedan od uzroka, on je označio antropogeni faktor, ukazujući na nesavesno korišćenje voda, navodnjavanje, korišćenje pitke vode za perionice i slično.
 
"Nekada u SFRJ, Srbija je trošila oko 200 miliona metara kubnih vode, a sada već 220 miliona metara kubnih", precizirao je Valjarević.
 
S druge strane naveo je primer Japana, gde je zabranjeno da se pitka voda koristi za pranje ribe.
 
Pomenuo je i rezultate istraživanja koje je sam sproveo, a koji pokazuju da se 83,5 odsto vode koristi iz podzemnih voda.
 
"A šta ako ih potrošimo, a trošimo ih? One se hrane iz atmosferskih voda. Ako potrošimo podzemne vode, onda više od 50 odsto gradova u sledećih 50 godina neće imati pitku vodu", upozorio je Valjarević.
 
Naveo je i podatak da se u svetu danas troši 2,1 trilion litara vode, dok se pre 100 godina trošio samo jedan trilion.
 
"Planeta Zemlja može da izdrži tri triliona, znači mi smo već stigli negde na 87 procenata ukupne izdrživosti da bi vodni bilans mogao da nadoknadi trošenje vode", rekao je Valjarević.
 
Osim toga, Srbija ima veliki problem i sa privatizacijom vodenih izvora, predočio je on i napomenuo da je veoma teško doći do podataka, jer su vodni izvori državna tajna.
 
Podaci do kojih je Valjarević uspeo da dođe pokazuju da se posle devesedetih godina 20. veka povećao broj privatnog udela i da je sada broj privatnih izvora veći za 37 odsto.
 
"Što se tiče ovih izvora koji služe za vodu za piće, za gradove i za region, odnosno opštine, taj broj trenutno je vrlo visoko u državnom vlasništvu, što je dobro, ali kako stoje stvari, mada nemam baš potpunu informaciju, postoji indicije da će i neki vodovodi da se privatizuju zbog dugova", rekao je Valjarević.
 
On se tome protivi, jer smatra da je privatizacija vodenih izvora mač sa dve oštrice.
 
Pri tome se postavlja pitanje "koliko bismo mi kao narod, odnosno kao država, imali udela da dobijemo vodu pre investitora, koji možda bude iz inostranstva i da tu vodu prvo skladišti za sebe i za svoj državu", upozorio je Valjarević.
 
Govoreći o tome kako možemo da sačuvamo vodu, Valjarević je naveo skupljanje kišnice kao potencijalni način reciklaže vode za navodnjavanje.
 
Citirao je domaće hidrologe, geonaučnike i meteorologe koji su šezdesetih godina prošlog veka pričali da je Srbija toliko bogata vodama da može da je izvozi, a da su već dvehiljaditih tvrdili da Srbija ima samo za sebe, dok je u poslednje vreme nema dovoljno ni za sebe.
 
"Moramo da tražimo nova izvorišta, da čuvamo postojeća i da vodu podelimo u najmanje pet kategorija, tri mehaničke kategorije i dve kategorije za piće, a onda i da recikliramo vodu", zaključio je Valjarević.