Da li je investiranje u savremenim klimatskim uslovima šansa za povećanje profita?

S obzirom na sve veću potražnju na globalnom tržištu, klimatske promene i sukobe u ključnim poljoprivrednim regionima, postavlja se pitanje da li je investiranje u kukuruz potencijalno šansa za povećanje prihoda, prenosi Nova ekonomija. 

Upotreba kukuruza u različitim industrijama
Kukuruz vodi poreklo iz Centralne Amerike, gde su ga Asteci koristili u ishrani, posebno za pravljenje tortilja. Kolumbo je, nakon svog prvog putovanja u Ameriku, doneo kukuruz u Evropu, gde se brzo prilagodio novim klimatskim uslovima i postao sve zastupljeniji u ishrani Evropljana. Upotreba kukuruza u ishrani ljudi i životinja dobro je poznata, ali njegova primena seže i u različite industrije.

Malo je poznato da kukuruzno brašno ima široku primenu u građevinskoj industriji, gde se koristi za proizvodnju gipsanih tabli. Kada se skuva, može se dodati u lepak za izradu iverica i šper ploča. Takođe, koristi se u izradi keramičkih posuda, dok kukuruzni griz služi kao vezivno sredstvo u proizvodnji briketa za grejanje.

Pored industrijske primene, kukuruz ima i ekološki značaj. Sve se više govori o njegovoj upotrebi u proizvodnji bioetanola, koji se koristi kao pogonsko gorivo u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Takođe, kukuruz se koristi za dobijanje polimera mlečne kiseline, koji se primenjuje u proizvodnji biorazgradive plastike (najčešće za ambalažu hrane, koja se ne odlaže na deponije, već u komposter), kao i u vlaknima tekstila za čiju izradu je potrebno manje energije.

Proizvodnja i tržište kukuruza u Srbiji
Kukuruz ima dugu tradiciju uzgajanja i primene u ishrani u Srbiji. Smatra se da se kukuruz na našim prostorima gaji od kraja 16. veka, odnosno početka 17. veka, kada je stigao preko Save i Dunava, a neki pisani podaci govore da se prvo uzgajao u Sremu. Od tada njegova primena sve više raste i postaje sve zastupljeniji u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji. Tradicionalno, kukuruz se najviše gaji u Vojvodini, koja je poznata kao najplodiniji region za poljoprivredu u našoj zemlji. Prema podacima iz 2023. godine žetvena površina kukuruza iznosi 922.980 hektara. Ostvarena je proizvodnja od oko 6,6 miliona tona uz prosečni prinos od 7,2 t/ha.

U odnosu na 2023. proizvodnja kukuruza  je za 54,8% veća, a u odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) za 5,0%. Ostvarena proizvodnja u 2023. godini bila je dovoljna za zadovoljenje domaće potrošnje u tržišnoj 2023/24 godini, od oko 4,2 miliona tona, a  računajući prelazne zalihe, 2,9 miliona tona kukuruza bilo je raspoloživ za izvoz. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku tokom 2023. godine izvezeno je 1.050.016 tona zrna kukuruza ukupne vrednosti 265 miliona evra.

Na osnovu sve veće potražnje za hranom kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji, i sve veće primene kukuruza u različitim industrijama, šta mislite da nam budućnost može doneti? Da li će cena i potražnja za ovom vrednom žitaricom nastaviti da raste? Registrujte se sada i preuzmite svoj BESPLATNI vodič za e-knjige o tome kako trgovati cenama poljoprivrednih kultura. Preuzmite ga ovde!

Prognoze za 2024. godinu
Klimatske promene su poslednjih godina sve izraženije i to utiče na prinose, ne samo u Srbiji, već širom sveta. Temperature tokom toplotnih talasa u julu ove godine prelazile su 40 stepeni. Pored toga, prolećni mrazevi dodatno su negativno uticali na ovu značajnu poljoprivrednu kulturu. Svi navedeni faktori doveli su do izmena u poljoprivrednom kalendaru, te su mnoge aktivnosti započele neuobičajeno rano. Stručnjaci iz oblasti poljoprivrede navode da se, primera radi, šećerna repa nikada nije vadila ovako rano, dok je za 70-80% kukuruza žetva već završena. Takođe, predviđa se pad u prinosima, a prognoza je da će ovogodišnji prinos iznositi 5-5,5 t/ha.

Na osnovu preliminarnih procena, očekuje se da će ovogodišnji prinosi kukuruza zadovoljiti potrebe Srbije, ali ostaje pitanje hoće li biti dovoljno za izvoz. Ako se pitate hoće li trenutna situacija dovesti do rasta cene kukuruza, treba naglasiti da manji prinosi ne moraju nužno rezultirati višim otkupnim cenama. Kukuruz je berzanska roba čija cena zavisi od globalne ponude. Iako su svetski prinosi kukuruza u porastu, potrošnja se takođe povećala. Cena kukuruza mogla bi se povećati u budućnosti, ali moguće su i fluktuacije usled sukoba između velikih svetskih proizvođača hrane, poput Rusije i Ukrajine, kao i zbog događaja u Crvenom moru.

Mogućnosti za trgovinu cenama kukuruza
Trgovina cenom kukuruza, može vam potencijalno doneti profit, bez potrebe za fizičkim posedovanjem. Cenom ove značajne poljoprivredne kulture možete trgovati putem različitih finansijskih instrumenata poput CFD-ova (Contracts for Diffrence). Na osnovu sve veće potražnje na globalnom tržištu, klimatskih promena i sukoba u ključnim poljoprivrednim regionama, kakvo je vaše mišljenje o promenama cena kukuruza. Preporučujemo vam da se detaljnije upoznate sa trgovanjem cenama kukuruza, ali i ostalih poljoprivrednih kultura, uz pomoć naše 100% BESPLATNE e-knjige. Nakon što je pročitate, možete se obučiti koristeći besplatan demo nalog i cene uživo. Registrujte se ovde i počnite da vežbate!