Stručnjaci kažu da su rudne rente izuzetno niske, ministarka tvrdi da su među višim u svetu

Rudna renta u odnosu na sirovinu koja se ekploatiše, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, u Srbiji se kreće od jedan do sedam odsto, prenosi Danas.

Za jadarit, koji bi Rio Tinto kopao u Zapadnoj Srbiji, visina rudne rente iznosila bi pet odsto, dok je za naftu i gas ona sedam odsto, ali ruska kompanija Gasprom ima povlašćenu rentu od tri odsto.

Profesor u penziji Božo Drašković ocenio je da „Vučićeve izjave o rudnoj renti, treba posmatrati sa stanovišta političke manipulacije“.

„U Srbiji, naročito sa Vučićevom vlašću, sve je propaganda i marketing i sve je usmereno ka ostvarivanju nekog njegovog političkog cilja, ne postoji ništa utemeljeno i razumno. Te tvrdnje da su mu Rusi skočili na glavu ili da će svi da se povuku, to je jedna podvala koja se nudi narodu u Srbiji“, rekao je Drašković.

Vučić je u razgovoru sa građanima i predstavnicima Rio Tinta koji planiraju otvaraje rudnika u blizini Loznice rekao da je rudna renta u Srbiji pet odsto i da je ona takva i u mnogim drugim zemljama. On je rekao da će pokušati da podigne rudnu rentu, ali da to neće biti nimalo lako jer kada je pokušao to da uradi „nema ko iz Rusije da mu nije skočio na glavu“.

Drašković je upitao kako se došlo do rudne rente od ;pet odsto za minerale tipa litijuma, bakra ili nečega trećeg.

„Mi nemamo preciznu i transparentnu metodologiju na koji način se obračunava procenat rudne rente i onda se to svodi na arbitrarne odluke političara i vrlo često stranog uticaja na vlast u Srbiji“, rekao je Drašković.

Prema njegovim rečima, treba napraviti razliku između rudne rente za eksploataciju gasa i nafte u odnosu na eksloataciju bakra, cinka, olova, litijuma.

„Kada je reč o gasu i nafti, postoji neposredna berzanska vrednost tog resursa i onda se vrednost definiše prema ponudi i tražnji na svetskom tržištu, a onda se dodaje element rente, odnosno ono što država zahvata kao cenu prirodnog kapitala“, objašnjava Drašković.

Kada je reč o eksloataciji bakra, cinka, ili potencijalno litijuma, kako kaže, „Srbija je definisala pet odsto rudnu rentu, a da nema metodologiju zašto i na koji način je to uradila“.

„Tu nema berzanske cene neposrednog prirodnog resursa, već prerađenog resursa. Tek kada dobijemo recimo bakar kao sirovinu, on dobija svoju berzansku vrednost, to važi i za litijum i druge minerale. Zato kada se govori o primarnoj, odnosno inicijalnoj vrednosti i rudnoj renti, to je pogrešan pristup i ide na uštrb interesa zemalja koje poseduju takve resurse“, ocenio je Drašković.

Podsetio je i da sama Evropska unija (EU) nema politiku renti, sem nekih zemalja, jer izbegavaju da te resurse prepuste strancima.

„Zato što su rente daleko niže od vrednosti prirodnih resursa. Kada je reč o neobnovljivim izvorima kao što su minerali, kada ih jednom potrošite, njih nema više. Čak i da je renta 50 odsto, neće se nadomestiti suštinska vrednost resursa, koji je eksploatisan, a ne sa bednih pet ili sedam odsto“, naveo je Drašković.

Bez obzira na visinu rente, tvrdi on, ne bi trebalo prepuštati resurse strancima.

„Prepuštanjem resursa stranim kompanijama, upadamo u neokolonijalni položaj pojedinih afričkih ili zemalja iz Južne Amerike. Treba napraviti jednu temeljnu analizu, umesto površne propagande koju obavlja Aleksandar Vučić“, rekao je Drašković.

On je naveo i primer za dobru vrstu nadoknade za eksploataciju resursa.

„Pošto je renta po hektaru kvalitetnog poljoprivrednog zemljista godišnje 500 evra, a tržišna cena zemlje 15.000 evra, to znači da vlasnik zemlje ima rentu ili prinos od imovine tri odsto godišnje. Ali ta zemlja ostaje vlasniku i nakon 30 godina davanja pod rentu, a za tih 30 godina ostvario je i prihod od rente u iznosu od 15.000 evra“, objasnio je Drašković.

Ovo što se radi sa davanjem resursa stranim kompanija je, kako tvrdi, upravo suprotno.

„Kada su ‘juče’ Tadić, Stefanović, Dinkić i ostala družina, a danas Vučić dozvoljavali eksploataciju bakra, olova, cinka, zlata, litijuma, bora… za rentu od pet odsto od prihoda kompanije koja eksploatiše te neobnovljive resurse, zapravo su strancima poklonili za džabe ogromnu vrednost“, rekao je Drašković.

Dodao je da „Vučić vodi politiku koju su napravile prethodne vlade, s tim što ju je on doveo do apsurda“.

„Ne treba amnestirati družinu koja je bila na vlasti pre Vučića i koja je donela određene zakone u interesu stranih komapnija, koje je Vučić samo razradio“, rekao je Drašković.

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić naveo je da je rudna renta ekonomska kategorija, koja je nastala u cilju zahvatanja ekstra dohotka koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija.

Više pročitajte na LINKU.