Srbija jedno od najvažnijih mesta u svetu, ali nije jasno gde Vučić želi da ona završi

Njena sudbina će pomoći da se odredi koja velika sila će dominirati u ovom veku - i to je test američke moći za onoga ko preuzme Belu kuću ovog novembra.
 
Srbija se nalazi u geostrateškoj sivoj zoni, povučena između autoritarnih sila Pekinga i Moskve, posle nekoliko godina zanemarivanja, SAD-a i njenih evropskih saveznika.
 
Za sada, srpski lideri naginju čas na jednu, čas na drugu stranu bez jasnog opredeljenja. Ali ova borba će uskoro doći do kulminacije, piše glavni urednik Politika Metju Kaminski, prenosi Danas.
 
Jedne nedelje kineske zastave lepršaju po prestonici u čast parlamentarne delegacije iz Pekinga, ili kao u maju, kada je kineski vrhovni lider Si Đinping potpisao Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom.
 
Sledeće nedelje nemačka trobojka leprša kada kancelar Olaf Šolc, čija je država najveći investitor u Srbiji, dolazi da dogovori sporazum u ime Evrope o obezbeđivanju snabdevanja srpskim litijumom.
 
Ili, kao pretprošle nedelje, francuska trobojka kada je predsednik Emanuel Makron došao da Srbima proda 12 francuskih borbenih aviona Rafal.

Zara i Hugo Boss dominiraju pešačkom šoping zonom Beograda. Većina strane robe u prodavnicama je iz Evropske unije, najvećeg trgovinskog partnera Srbije.
 
Ali lokalni mediji su puni hvalospeva o Vladimiru Putinu, najpopularnijem stranom lideru u Srbiji.
 
Pa zašto je Srbija u ovom limbu - van Evropske unije i NATO-a, ali ne potpuno u zagrljaju Putina i Sija? I gde želi da završi?
 
Srbi imaju veliku ulogu u svojoj prošlosti i budućnosti. Ipak, njihovo mesto u svetu će u velikoj meri zavisiti od volje Vašingtona da vodi i pobedi u novoj borbi velikih sila. SAD i njeni saveznici mogu oblikovati ishod ovde kombinacijom meke i čvršće ekonomske i diplomatske moći.
 
Krivica za srpske promašaje na ovom putu se široko raspodeljuje.
 
Slobodan Milošević je uveo zemlju u četiri krvava i za Srbiju katastrofalna rata devedesetih - tokom većeg dela tog vremena uz snažnu podršku naroda.
 
Nakon njegovog svrgavanja 2000. godine, prodemokratski lideri Srbije koji su predvodili ustanak imali su želju da uvedu balkansku državu na Zapad. Predali su Miloševića međunarodnom krivičnom sudu, razbesnevši nacionalističke birače. Prihvatili su gubitak Kosova, što je zahtevalo hrabrost i imalo visoku političku cenu.
 
Evropa i SAD, ometene sukobima na Bliskom istoku i unutrašnjim dramama, posebno u EU tokom dvehiljaditih, nisu uzvratile brzim koracima da Srbiju uvedu u evropski blok.
 
Demokratske stranke Srbije, sada marginalizovane, s razlogom se žale da su ih Brisel i SAD izneverili.
 
Negde u poslednjoj deceniji, Srbija je potpuno skrenula sa tog zapadnog puta.
 
Nacionalisti su počeli da dobijaju izbore. Bivši Miloševićev ministar informisanja i radikalni nacionalista, Aleksandar Vučić, koji se smatra najtalentovanijim političarem Srbije, osvojio je predsednički mandat 2017. godine i krenuo da preobražava Srbiju.
 
Ekonomija se poboljšala; politički, tražio je savezništvo sa Rusijom i Kinom i na zakonit način centralizovao vlast oko sebe i vladajuće stranke.
 
Pre ukrajinskog rata, SAD i EU su mogle da zanemaruju Vučića i Srbiju. Pustili su ih da trunu u ovoj ničijoj zemlji.
 
Vučić je suviše autoritaran srpski nacionalista. Ali Putinov sveobuhvatni napad na Ukrajinu pre dve godine učinio je Srbiju - poput Ukrajine - važnom u širem nadmetanju sa Kinom.
 
Vašington i evropske prestonice su počeli da privlače Vučića. Predsednik Džo Bajden izabrao je cenjenog balkanskog stručnjaka, Kristofera Hila, za ambasadora u Beogradu kako bi pronašao načine za saradnju sa srpskom vladom. Nedavne uzastopne posete predsednika Makrona i kancelara Šolca odražavaju želju Evrope da se približi.
 
Nije jasno gde predsednik Vučić želi da Srbija završi.
 
Uzima investicije i povoljne trgovinske uslove od Kine.
 
Zna za emotivnu povezanost Rusije sa srpskim javnim mnjenjem, koja datira vekovima unazad.
 
Odbija da uvede međunarodne sankcije protiv Putinove vlade. Peking i Moskva, zauzvrat, štede Vučića od lekcija o medijskom i političkom pluralizmu. Ali kaže da želi da Srbija uđe u EU.
 
"Vlada ima podršku Zapada, Rusije, Turske i Kine, sve istovremeno. Nijedna od njih ne mari što Beograd aktivno sarađuje sa ostalima", rekao je bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je predvodio opozicionu stranku koja je izbrisana na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima.
 
Ali Vučić šalje neke suptilnije, ali jasne signale u jednom pravcu - ka Zapadu.
 
Njegova vlada je, bez javne izjave, zatvorila oči pred oko 900 miliona dolara srpskog oružja koje ide u Ukrajinu u podršku njenom ratu protiv Rusije.
 
Kupovina Rafala bila je politički, više nego vojni potez ka Evropi.
 
Ceo tekst čitajte OVDE.