Samo 15 lokalnih samouprava budžetira smanjenje rizika od katastrofa

Izdvajanja sredstava u gradovima i opštinama kreću se od nula do jedan odsto budžeta, pa je interresorna grupa koja je napravila nacrt preporučila analizu i procenu sistema finansiranja koji bi smanjio rizik od katastrofa, na svim administrativnim nivoima.

„Na osnovu dosadašnje prakse, samo između 15 do 20 jedinica lokalne samouprave sprovodi ovu obavezu dosledno. Kao pozitivan primer su opštine u sastavu Srednjebanatskog upravnog okruga, dok jedinice lokalne samouprave južno od Save i Dunava uglavnom budžetiraju neznatna ili nikakva sredstva za smanjenje rizika od katastrofa“, navodi se u nacrtu Strategije.

Ovaj dokument je objavljen na sajtu eKonsultacije gde se navodi da je u toku prikupljanje komentara na taj dokument.

Tekst je na portal postavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju učešća zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacija.

Ministarstvo će pre usvajanja teksta sprovesti javnu raspravu.
 

U istom dokumentu se navodi da se u oblasti vodoprivrede ne izdvaja dovoljno novca za kapitalne projekte izgradnje zaštitne infrastrukture na kritičnim lokacijama (na vodotokovima prvog i drugog reda), kao i da je potrebno izdvojiti sredstava za rekonstrukciju železničkih pruga na kojima se vrši transport opasnih materija.

Sada je potrebno da Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, iznađu normativna rešenja kojima će se omogućiti da gradovi i opštine svake godine planiraju sredstva za ove namene u svojim budžetima – i sprovedu planirane mere.

Finansiranje sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama predviđeno je u budžetu Srbije, budžetima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Takođe, finansijska sredstva se mogu obezbediti i kroz donatorska sredstva, iz međunarodnih izvora finansiranja.

Više na LINKU.