Đedović Handanović: Usvajanjem izmena Zakona o energetici prestaje da važi Zakon o zabrani nuklearki

Ona je, na otvaranju Javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u Privrednoj komori Srbije (PKS) rekla da se istovremeno uređuju i glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju.

„Danas imamo apsolutno sve zakonske preduslove i za naše naučne institute i za visokoobrazovne institucije da se bavimo i analizama, ali i naučnim istraživanjima nuklearne energije. Mi smo to i želeli da ojačamo upravo potpisivanjem memoranduma o saradnji sa 20 visokoobrazovnih institucija i institua i sa pet relevantnih ministarstava, da bi jačali potencijale stručne, naučne, kadrovske, ljudske koji će nam u budućnosti biti potrebni, ukoliko se ove odluke donesu“, rekla je ona.

Koraci koje propisuje Međunarodna agencija za atomsku energiju u slučaju razvoja nuklearne energije u jednoj zemlji uključuju tri stvari – ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, što podrazumeva analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva i izradu neophodnih analiza i informisanja javnosti.

Osim toga, propisane su i sveobuhvatne analize i izrade mape puta za sprovođenje programa nuklearne energije, zaključeno sa izradom strategije mirnodobske primene nuklearne energije i projektovanje, izgradnja nuklearnih elektrana i početak proizvodnje energije.

„Podsetila bih da je od trenutka donošenja prvih informisanih odluka do puštanja u rad potrebno najmanje deset godina, a naš zadatak jeste da planiramo odgovorno i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni za 10 ili 20 godina“, rekla je ona.

Dodala je da će u Srbiji narednih godina biti smanjena proizvodnja električne energije iz uglja, a povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, IT sektora, ali i razvoja veštačke inteligencije.

Izmene Zakona o energetici predviđaju, prema njenim rečima i donošenje strategije razvoja, upotrebe vodonika i strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije, koje su do sada bile obuhvaćene krovnom strategijom razvoja energetike.

Prvi put se predviđa i uvođenje licence za skladištenje električne energije, a da se proizvođači električne energije za sopstvene potrebe oslobađaju licenciranja, bez obzira da li se višak proizvedene energije vraća u sistem.

„Mislim da je to važno da uklanjamo administrativne dodatne barijere i procedure, da bismo mogli da što više i bolje pre svega podstičemo proizvođače električne energije za sopstvene potrebe, a oni to uglavnom rade iz obnovljivih izvora“, rekla je ministarka.

Istakla je da su izmene Zakona o energetici dugo pripremane kako bi se u njima našli propisi važni za energetski i evropski put Srbije, a to je, kako je navela, prenošenje paketa za integraciju električne energije koji sadrže devet propisa Evropske unije (EU), a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje gradjana i privrede.

„Osnovni cilj ovog Zakona jeste veća sigurnost snabdevanja. Da bismo se bolje pripremili za budućnost potrebna nam je saradnja i na regionalnom i na evropskom nivou u slučaju kriza, što postižemo ovim izmenama Zakona o energetici“, rekla je ona.

Dodala je da je važan doprinos tih izmena Zakona boljem funkcionisanju tržišta električne energije koje će biti u budućnosti u potpunosti usklađjeno sa evropskim pravilima.

Đedović Handanović je rekla da se istovremeno radi na osnaživanju i zaštiti krajnjih kupaca, kroz definisanje i energetskog siromaštva i stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, ali i prava na napredne merne sisteme odnosno pametna brojila.

U okviru modernizacije distributivne mreže, koja je početa pre manje od godinu dana, do sada je, prema njenim rečima, rekontruisano 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno, a ugradjeno više od 500.000 dogitalnih brojila.

„Zakonskim izmenama obuhvatili smo i rad prenosnog sistema i između ostalog u vezi sa raspodelom kapaciteta, odnosno davanjem prioritetnog pristupa ili takozvanog dispečinga, zatim uklanjanja zagušenja na mreži“, rekla je ministarka.

U distributivnom sistemu, prema njenim rečima, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja, manje emisije ugljen-dioksida i zbog plana da budu instalirani punjači na auto-putevima i putevima širom Srbije, kao i posedovanja i upravljanja objektima za skladištenje električne energije.

„Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem kroz tzv. vremenski prozor za istovremenu obradu zahteva za priključenje, obavezu izrade studije priključenja, bankarske garancije, kao i procedure za priključenje“, kazala je ona.

Dodala je da se uvodi i mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, što je kako je kazala, važno za kompanije koje žele da smanje svoj ugljenički otisak i da više koriste zelenu energiju.

Takođe, novina je i obavezna sertifikacija instalatera sistema obnovljivih izvora energije, što će biti za krajnje kupce dodatna garancija u pogledu i kvaliteta radova, ali i opreme.

„Naš fokus je da svaki korak u svakoj fazi sprovedemo maksimalno odgovorno i kvalitetno, i tek na osnovu detaljnih i sveobuhvatnih analiza možemo da razgovaramo i da donosimo odluke uz učešće stručne i najšire javnosti o tome koji je najbolji put za našu državu i za naše građane, a ono što je sigurno je da će nam trebati više energije i to više bazne čiste energije“, rekla je ministarka.

Javna rasprava traje od 21. avgusta do 10. septembra.