DRI: I dalje su najveće nepravilnosti u oblasti javnih nabavki – svaki peti dinar potrošen kako ne sme

Najveće nepravilnosti koje su utvrdili državni revizori u 2023. godini i dalje su, prema rečima Duška Pejovića – u oblasti javnih nabavki, piše N1.

„U toku 2023. godine, revidirali smo javne nabavke sprovedene u periodu od dve prethodne godine (2021. i 2022. godine) kod 88 subjekata revizije, u iznosu od 74,39 milijardi dinara. Utvrdili smo nepravilnosti u iznosu od 13,16 milijardi dinara, što znači da je u 17,68 odsto revidiranih javnih nabavki utvrđena neka vrsta nepravilnosti“, poručio je Pejović.

On je istakao da je u revidiranom periodu svaki peti dinar u javnim nabavkama potrošen uz određene nepravilnosti u svim fazama javnih nabavki.

„Primećene su najveće nepravilnosti u planiranju javnih nabavki, istraživanju tržišta i evidentiranju tog istraživanja u dokumentaciji“, naveo je Pejović.

Državni revizori utvrdili su u 2023. godini greške i nepravilnosti i to: pripremne radnje za sastavljanje finansijskih izveštaja u iznosu od 595,04 milijardi dinara, nepravilnosti u poslovanju u vezi sa iskazanim podacima u iznosu od 20,11 milijardi dinara i pogrešno iskazane podatke u finansijskim izveštajima u iznosu od 473,38 milijardi dinara.

DRI je u 2023. godini, kako je navedeno na konferenciji za novinare, objavila ukupno 582 revizorska izveštaja, i to 304 izveštaja o reviziji i 278 poslerevizionih izveštaja,

U okviru 304 izveštaja o reviziji, izrađeno je 77 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 87 izveštaja o reviziji pravilnosti poslovanja, 62 izveštaja o kombinovanoj reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 18 izveštaja o kombinovanoj reviziji pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja, 19 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja i 41 izveštaj o reviziji odazivnih izveštaja.

„Ako broj od 304 izveštaja uporedimo sa brojem izveštaja  iz prethodnih godina, dolazimo do podatka da je u 2023. godini u odnosu na 2018. godinu, broj objavljenih izveštaja povećan  za 38 odsto, broj revidiranih subjekata za 43 odsto, dok je broj zaposlenih u DRI povećan za svega tri odsto, rekao je Pejović i dodao da to predstavlja rezultate promena u načinu sprovođenja revizija u odnosu na prethodni period.

Kada je reč o izraženim revizorskim mišljenjima, koja se daju za revizije finansijskih izveštaja i revizije pravilnosti poslovanja, DRI je dala ukupno 201 mišljenje, i to: 31 pozitivno mišljenje (15 odsto), 142 mišljenja sa rezervom (71 odsto), 26 negativnih mišljenja (13 odsto) i dva uzdržavanja od davanja mišljenja (jedan odsto).

Takođe, DRI je sprovela 41 reviziju odazivnih izveštaja i u tom postupku utvrdila 18 kršenja obaveze dobrog poslovanja i tri teža kršenja obaveze dobrog poslovanja. Za teže kršenje obaveze dobrog poslovanja, u skladu sa Zakonom o DRI, generalni državni revizor je o tome obavestio Narodnu skupštinu i javnost i pokrenuo zahtev za smenu odgovornog lica.

DRI je u 2023. godini subjektima revizije dala 3.343 preporuke, a najveći broj preporuka dat je u oblastima gde ima najviše otkrivenih nepravilnosti ili nesvrsishodnosti.

Zakon o DRI obavezuje subjekta revizije da otkloni utvrđenu nepravilnost ili nesvrsishodnost i time izvrši preporuku DRI.

Od ukupnog broja preporuka, 39 odsto su preporuke prvog prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do 90 dana od dana uručenja Izveštaja o reviziji), 54 odsto su preporuke drugog prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do godinu dana), a sedam odsto su preporuke trećeg prioriteta (odnose se na nepravilnosti ili nesvrsishodnosti koje su subjekti revizije dužni da otklone u roku do tri godine).

Pejović je istakao da procenat izvršenja preporuka prvog prioriteta iznosi 92 odsto, dok procenat izvršenja preporuka drugog prioriteta iznosi 78 odsto. Izvršenje preporuka trećeg prioriteta biće analizirano istekom trogodišnjeg perioda u kojem su subjekti revizije su dužni da otklone utvrđene nepravilnosti odnosno nesvrsishodnosti.

Pejović je istakao značajne efekte rada DRI u 2023. godini, ostvarene postupanjem subjekata revizije po datim preporukama DRI, od preko 247 milijardi dinara koje se odnose na evidentiranje imovine i obaveza, kao i finansijske efekte u vidu ušteda i povećanja prihoda u iznosu od najmanje 650 miliona dinara.

„Značajni efekti za građane Republike Srbije jesu i povećanje broja dece koja su dobila uslugu ličnog pratioca  2023. godine, u odnosu na 2021. godinu, za 32 odsto (Grad Beograd i Grad Kragujevac)“, naveo je on.

Drugi efekti na koje je ukazao, a koji su nastali postupanjem subjekata revizije po datim preporukama su: donošenje jednog zakona, izmena i dopuna odredbi tri zakona, donošenje dve strategije, pet akcionih planova, osam uredbi i 40 pravilnika.

DRI je u 2023. godini, kako je saopšteno, podnela 144 prijave protiv 417 odgovornih lica i to: 88 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 42 prijave za privredni prestup i 14 krivičnih prijava.

Takođe, podneto je 119 informacija tužilaštvima, pravobranilaštvima i drugim nadležnim organima.