Opšteobrazovni predmeti „proterani“ iz srednjih stručnih škola: Ko je najviše ugrožen?

Ovaj trend se nastavlja i u predstojećoj školskoj godini, a o novinama koje slede od 2. septembra mnogi nastavnici su saznali tek nedavno kada su objavljene izmene nastavnih planova.

Nadležni, s druge strane, tvrde da su zajednice stručnih škola obaveštene o promenama još u junu ili ranije, što je, kažu, praksa zbog planiranja godišnjih planova rada škola, a objavljivanje izmena nastavnih planova i programa je samo formalni deo onog što rukovodioca škola već znaju.

„U većini programa izmene u prvom razredu su minimalne, jedine značajne izmene u planovima su kod profila koji nisu imali standarde kvalifikacija i za koje je moralo da se izvrši prilagođavanje zakonom propisanom odnosu opšteobrazovnih i stručnih predmeta. Kod tih profila su izmene uglavnom u smanjenom fondu pojednih opšteobrazovniih predmeta i dodatnim stručnim predmetima.

 
Postoje i slučajevi u kojima se muzičko ili likovno gasi ali sa jednim časom, što podrazumeva pet odsto angažovanja nastavnika, a sve izmene su u skladu da standardima ili zakonom o odnosu opšteobrazovnih i stručnih predmeta“, navode iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

Jadranka Pešti, direktorka Srednje tehničke škole „Mileva Marić“ u Titelu, kaže da su u najnovijim izmenama nastavnih planova u stručnim školama filozofija i logika sa etikom svuda izborni predmeti, a filozofije nigde više nema kao obaveznog predmeta.

– To je veliki problem, jer škola nije samo obrazovna nego i vaspitna ustanova. Učenici u školi stasavaju kao ličnosti i ako nam je stalo da budu kompletni trebalo bi da imaju i društvene predmete, ali i umetnost – kaže Pešti, uz napomenu da su i gimnazije u dosadašnjim reformama pretrpele promene, pa tako učenici specijalizovanih gimnazijskih profila filozofiju imaju samo u četvrtom razredu.

To što se u nekom obrazovnom profilu filozofija ponudi kao izborni predmet ne znači da će je pohađati svi učenici koji se za nju opredele, jer, kako pojašnjava naša sagovornica, najčešće se dešava da prevagne onaj predmet koji izabre većina učenika jednog odeljenja.

 
– Ako tri učenika izaberu filozofiju nemoguće je da je uče, jer Ministarstvo prosvete to ne može da finansira. Moraju se formirati grupe sa dovoljnim brojem učenika. Nastavnici filozofije često ukazuju na problem da se učenik ne može opredeliti za nešto o čemu ne zna ništa. Ako su đacima kao izborni predmeti ponuđeni izabrani sport ili likovno oni imaju predstavu o tome jer su te predmete slušali u osnovnoj školi, a ne znaju šta se radi u filozofiji, niti nastavnici imaju priliku da predstave ovaj predmet pre opredeljivanja učenika – kaže naša sagovornica.

Goran Stanković, sekretar Zajednice elektrotehničkih škola, ističe da je u svim dosadašnjim reformama došlo do blagog smanjenja fonda časova opšteobrazovnih predmeta, odnosno sadržaja koji se u njima izučavaju.

– Prošle godine su u Prosvetnom glasniku objavljeni programi za opšteobrazovne predmete po kojima se prošle školske godine radilo u prvom razredu, a ove godine rade prvi i drugi razred, tako da su u tim programima dati novi sadržaji. U matematici je, recimo, deo programa redukovan, ali su zato neke od tih izbačenih oblasti ubačene u izborni predmet izabrana poglavlja matematike. Tako da je ipak učenicima ostavljena mogućnost da u trećem i četvrtom razredu birajući izabrana poglavlja matematike, savladaju ono što je izostavljeno u redovnom predmetu i za njega će se verovatno opredeljivati đaci koji planiraju da upišu fakultete za koje je matematika bitna – kaže Stanković, koji je i direktor Tehničke škole u Zaječaru.

On dodaje da je u stručnom uputstvu propisano da se grupa za izborni predmet može formirati na nivo odeljenja ili razreda.

 
– Da bi se formirala grupa na nivou odeljenja potrebno je da se najmanje 16 učenika izjasni za određeni predmet. Ako ostatak odeljenja hoće nešto drugo grupa se formira na nivou razreda. Nije svrsishodno da imate grupe sa po nekoliko učenika jer bi to državu mnogo koštalo, ali se kroz formiranje grupa na nivou razreda gleda da se izađe u susret đacima i da svi budu zadovoljni – navodi Stanković.

Napominje da Zajednica elektrotehničkih škola ima izuzetnu saradnju sa Ministarstvom prosvete i dva prosvetna zavoda i da je na vreme obavestila škole o promenama, a sva relevantna dokumenta su objavljena na sajtu Zajednice.

– Ja sam svoje kolege upoznao već početkom jula sa planom nastave i učenja za nove obrazovne profile, s obzirom da sadržaji koji se izučavaju nisu drastično promenjeni u odnosu na stari plan i program. Imali smo skupštinu Zajednice sa Zajednicom mašinskih škola, na kojoj je predstavnica Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja govorila upravo o promenama u podučju rada elektrotehnika tako da smo s naše strane informacije poslali školama, ali je pitanje kako su one dalje plasirane od strane direktora, stručnih saradnika, rukovodilaca stručnih veća ka zaposlenima – ističe naš sagovornik.

(Ne)uspele refome
Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu, podseća da su se posle 2000. godine, kada su počele reforme, „koplja lomila“ oko toga koliko će trajati osnovna, a koliko srednja škola, te da je ideja bila da se poveća broj učenika u gimnazijama kako bi se povećao i broj onih sa fakultetskim obrazovanjem dok bi srednje stručne škole đake usmeravale ka svetu rada.

 
– U međuvremenu su nastali problemi, i prostorni i kadrovski, pa se odustalo od ideje da osnovna škola traje devet godina, tako da su naše srednje stručne škole ostale na tri i četiri godine dok u Evropi traju dve i tri. Mi imamo daleko veći obim prakse i stručnih predmeta, što praktično znači da su skoro svi opšteobrazovni predmeti strpani u prvi razred. U drugom i trećem su ostali samo matematika i srpski, pri čemu se u nekim trogodišnjim profilima matematika u trećem razredu uči samo s jednim časom nedeljno što je nonsens – smatra Jevtić.

On dodaje da se istorija, koja se nekad učila u prva dva razreda, sada pojavljuje samo u prvom, a isto važi za geografiju.

– Nedeljni fond srpskog jezika i matematike je smanjen na tri časa nedeljno, filozofija koja je postojala u četvrtom razredu je svedena na izborni predmet, a u trećem i četvrtom razredu postoji ponuda izbornih predmeta. U zavisnosti od profila nude se istorija – odabrane teme, industrijska geografija, filozofija, odnosno logika, kao neka vrsta kompenzacije, ali pošto je većina tih predmeta obimna i od učenika traži angažovanje deca se za njih nerado opredeljuju – priča Jevtić.

Kaže da je položaj opšteobrazovnih predmeta u dualnim profilima još nepovoljniji i da ceh uglavnom plaćaju matematika, filozofija, sociologija…

– Možemo slobodno da kažemo da je tendencija da se učenici pretvaraju u radnike koji će raditi određene tipove poslova. Najveća opasnost u svemu tome je što oni obučavaju za zanate, za koje ne znamo koliko će trajati. Ta deca će otići u penziju 2080. godine i pitanje je da li će zanimanja za koja se danas obučavaju postojati već 2040. godine. Oni će biti u velikom problemu kada budu morali da se prekvalifikuju. Kako će se snaći bez opštih znanja matematike i jezika, kako će uspeti bez elementane pismenosti – pita Jevtić.

 
On podseća na podatak iz poslednjeg PISA istraživanja da je u zavisnosti od profila između 79 i 95 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola funkcionalno nepismeno u čitanju i matematici.

– Neko je zamislio da naša škola formira gotov prozivod i da učenik kad izađe iz škole mora da bude spreman da radi u fabrici. Međutim, škola nigde u svetu nema taj zadatak. Ona stvara poluproizvode koji se naknadno oblikuju tokom rada kroz celoživotno učenje. Tržište je hirovito, zahtevi tržišta su danas ovako, sutra onako, a škola je prilično statična, ona može da bude malo dinamičnija, ali ne može u stopu da prati tržište rada i zbog toga bi moralo da se pokaže malo više fleksibilnosti i da se razmišlja šta će s ovim đacima za 20 godina – ističe Jevtić.

Šta kažu nadležni?
U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) pojašnjavaju da se planovi i programi u stručnom obrazovanju izrađuju prema standardima kvalifikacija koji su u nadležnosti Agencije za kvalifikacije.

Nakon objavljenog standarda ZUOV dobija nalog za izradu planova i programa nastave i učenja.

Ove godine ZUOV je izradio 31 nov program od kojih je njih 25 objavljeno u Prosvetnim glasnicima pre 20. avgusta, a o novimama su zajednice stručnih škola su dobile informacije u toku juna ili ranije.

– Svake godine, sukcesivno po izlasku novog standarda kvalifikacije, dobijali smo zahteve Ministarstva i izrađivali programe, a u ovoj godini to je bilo u periodu od novembra 2023. do avgusta ove godine. Programi su zatim usvajani na sednicama Sveta za stručno obrazovanje i Nacionalnog prosvetnog saveta od februara do avgusta. Poslednji standard za koji smo radili programe je objavljen 24. juna i predlog programa smo radili uporedo u fazi usvajanja kako bismo stigli na vreme. U izradi svih planova i programa su bili uključeni nastavnici iz škola u kojim se profil školuje. Mnogi pomenuti profili se školuju u jednoj ili malom broju škola i pa su direktori i nastavnici sve vreme izrade bili upoznati sa celim procesom ili su u njemu učestvovali – kažu u ZUOV-u.
Za profile koji još nisu objaveljani ističu da su škole upoznate o planovima preko svojih predstavnika u Savetu za stručno obrazovanje, koji su zajednicama škola za određeno područje rada slali na mišljenje.

Tehnološki viškovi

Na pitanje kako se promene u fondu časova opteobrazovnih predmeta odražavaju na zaposlene, Goran Stanković kaže da se škole svake godine bore sa tehnološkim viškovima

– Smanjuje se broj učenika i odeljenja, dešava se da jedne godine neki profil nije atraktivan pa se upiše manje đaka, to je nešto sa čim se godinama borimo i onda se iznalaze rešenja kroz prijem tehnoloških viškova, preraspodelu normi… Sve više je kolega koji ne rade samo u jednoj školi, već normu dopunjuju tako što predaju u dve ili tri škole. Muzičko je, recimo, u srednjim stručnim školama ostalo u tragovima. U mojoj školi od šest odeljenja prvog razreda imamo samo jedno u kome je muzičko redovan premet sa jednim časom nedeljno. Kolege koje predaju rade u osnovnim školama, a u srednjim dopunjuju fond. Ljudi se snalaze, prave se dogovori na nivou škola, aktiva direktora, grada i opštine, vodi se računa da se kolege koje ostanu bez dela fonda časova zbrinu, ali je to sastavni deo naše profesije – zaključuje sagovornik Danasa.