Kako Zapad gleda na kopanje litijuma i protivljenje velikog broja građana Srbije

„Ovo će nama doneti svakako i najmanje šest milijardi evra novih investicija. Ubedljivo najveće investicije koje smo ikada imali u našoj zemlji“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

„Ko želi razvijenost mora da dozvoli i rudarstvo kod sebe uz sve proizvodne lance koji su povezani s time“, rekao je Šolc.

Kome nije bilo jasno gde ide priča o litijumu posle odluke Ustavnog suda da poništi uredbu Vlade o ukidanju projekta „Jadar“, došlo mu je u glavu kada su nemačka delegacija i državni vrh Srbije potpisali takozvani Memorandum o kritičnim sirovinama.

Sirovinama potrebnim za takozvanu „zelenu tranziciju“ i borbu protiv klimatskih promena. Bitnim i za nastavak načina života kakav poznajemo.

„Litijum-jonske baterije su omogućile razvoj tehnologije, omogućile su moderne telefone, laptopove koje svi koristimo i definitivno bez litijuma to ne bi bio slučaj. Verujem da u narednih 10-20 godina će litijum-jonske baterije i dalje dominirati tržištem kad je u pitanju automobilska industrija i mali, prenosni, elektronski uređaji“, kaže Nebojša Zec sa Instituta Helmoc u Minhenu.

Da „omekša“ one što misle da će cena blagostanja sveta biti zdravlje građana Srbije, predsednik koristi ono što najviše voli – brojke.

„Rudarenje, prerada litijuma, proizvodnja katoda i baterija – to je četiri odsto vrednosti BDP. Pun lanac ide do 16,4 odsto vrednosti našeg BDP iz 2023. godine“, rekao je Vučić.

Brojke prate najave da će se rigorozno poštovati propisi i najbolja praksa… Jer ko može da garantuje standarde no evropske institucije?

„Svaka baterija koja će izaći na tržište Evropske unije će imati takozvani digitalni pasoš, to će verovatno biti QR kod gde će javnost moći da pristupi informacijama uz politiku „due diligance“. Dakle, kakav je karbonski otisak te baterije, da li su ispunjeni najviši ekološki standardi…“, kaže potpredsednik EK Maroš Šefčovič.

Mnogo je onih što u to ne veruju i slušaju apele domaće struke.

Hemičari, inženjeri, geolozi, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, eko-aktivisti – svi upozoravaju da iskopavanje litijuma donosi nesagledive posledice.

Sa tim su saglasni i naučnici iz drugih zemalja, poput Marka Gudejla sa Univerziteta Oksford, koji je slične projekte pratio u Boliviji, gde su najveće svetske rezerve litijuma.

„Rudarenje je samo po sebi štetan, destruktivan proces, čak i pod najboljim uslovima. Ponavljam, u najboljim okolnostima. Zamislite rudnik koji radi danonoćno, punih 40 godina, pokušavajući da izvuče što je moguće više minerala… Rudnici proizvode različite vrste otpada i vrše razne uticaje u područijima oko svojih aktivnosti“, kaže Gudejl.

Za kopredsedavajuću Saveta stručnjaka nemačke vlade za pitanja životne sredine, sporazum Srbije i EU o litijumu problematičan je iz dva razloga. Prvi je rizik od ozbiljne ekološke štete, drugi se odnosi na pitanje orijentacije Srbije u spoljnoj politici.

„Srbija je kandidat za članstvo u EU, ali ne podržava sankcije EU protiv Rusije, a sa Kinom je zaključila sporazum o slobodnoj trgovini. Osim toga, u Srbiji se guši sloboda štampe, a pravosuđe se ne smatra potpuno nezavisnim. Geopolitički kriterijumi takođe treba da igraju ulogu. Srbija, dakle, nije idealan partner iz oba razloga“, kaže kopredsedavajuća Saveta stručnjaka nemačke vlade za pitanja životne sredine Kladija Šefer.

I profesora političke i kulturne sociologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu Erika Gordija interesuje srpski litijum.

Primećuje da se Evropi žuri da režim u Srbiji obaveže za svoje planove. Osim na ekološke posledice, skreće pažnju i na društvene.

„Dobiti možda i bude, ali neće biti u rukama i neće koristiti velikom delu javnosti. Razmislite o svakoj državi za koju znate u kojoj su se „vadili“ resursi. Neke od karakteristika ovih država podrazumevaju da kartel teži da se formira oko kontrole resursa, država se ponaša na autoritaran način da bi sprovela monopol ovog kartela, reakcija na pobunu u ovakvim državama ima tendenciju da bude nasilna i usredsređena na kontrolu resursa. Čak i ako projekat „uspe“, budućnost ne izgleda dobro“, kaže Erik Gordi sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Ali, čini se da je EU zvaničnicima to u drugom planu.

Direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber konstatuje – kada se radi o njenim strateškim ciljevima, Evropska unija može da se ponaša drugačije od onoga što proklamuje.

„Tu leži paradoks. EU kada nudi članstvo uzima u obzir vladavinu prava, dok je EU kada traži izvore za litijum, potreban za Zeleni dogovor, manje zainteresovana za vladavinu prava, iako tvrdi drugačije, a rizik je da će to rezultirati time što će biti potkopano proširenje u EU, koje ona formalno promoviše“, kaže Biber.

Pa u Srbiji raste evroskepticizam, uočava bečki list „Prese“, te konstatuje da „Srbija postaje rudarska kolonija Zapada“.

Za razliku od većine medija ovde, koji su pod uticajem države, strane novine i agencije bave se protestima koji se šire iz dana u dan i prenose zabrinutost javnosti.