Danas je Velika Gospojina – hrišćanski praznik posvećen Bogorodici

Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i prema jevanđelju to je dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.

Za taj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post.

 
Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.

Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.

Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših naslikana je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića.

Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice – Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.

 
Presveta Bogorodica je nakon Hristovog rođenja proživela još 48 godina. Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, a prema nekim izvorima 72 godine. Nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događanja.

Poslednjih 15 provela je kod Svetog Jovana Bogoslova, Hristovog učenika, kome ju je Hristos poverio na čuvanje.

Prema predanju, često je izlazila na Maslinovu goru, sa koje se njen sin vazneo u nebo i tu se molila Bogu, želeći da se i ona tamo preseli, kako bi gledala Hristovo lice.

Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica.

 
Gračanica će započeti i program tronedeljnog obeležavanja Dana opštine.

U Grčkoj i Rumuniji ovo je i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.

Vreme između Velike i Male Gospojine koja je 21. septembra (8. septembra) zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru međudnevničke trave – hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.

Po narodnom verovanju, taj period je najbolji za branje svih plodova, a tada ne trebe sklapati brakove jer mladenci neće imati sreće, a ko se razboli u te dane teško će se izlečiti.