Polovina žena u Srbiji odriče se nasledstva u korist braće: Kakve posledice to sa sobom nosi

Jadranka Janković je nekada imala krov nad glavom, sada živi kao podstanarka. Ona se pre dve decenije odrekla imovine u korist svog brata, jer se kaže, to od nje očekivalo.

„Moja želja je bila da dobijem jedan mali deo. To je mnogo više, mnogo više od materijalnog. To je pripadnost porodici, znači ja se osećam odbačeno od te porodice. Ja nosim dve saksije, to sam dobila – dva pelcera od moje mame“, rekla je Janković.

Janković je uredno dobila poziv za ostavinsku raspravu, u kome su je obavestili na koji način može da se odrekne nasledstva, te da njen brat bude oslobođen plaćanja poreza. Vaspitavana je od malena da brat i sestra dele sve na pola, ali na sudu ipak sve ide bratu.

„Na toj ostavinskoj moja sestra se nije prihvatila nasledstva. I onda sam shvatila da je sestrin deo već dodat delu koji je brat trebalo da nasledi“, istakla je.

Kada se žena odriče u korist svog brata, ona plaća porez na nasleđivanje, ukoliko brat ne plati sudske troškove. Ona se vodi kao naslednica, iako se odrekla imovine, objašnjava advokat Aleksandar Đorđević.

„Obveznik tog poreza biće brat po zakonu, međutim postoji u zakonima o porezima na imovinu i ono što se zove i jemac, odnosno supsidijarni jemac tog poreza. Pa sad zamislite, brat ne plati porez, ne radi ništa, nije zaposlen, sestra radi u državnoj firmi, poreska uprava će od nje naplatiti, iako je ona dala poklon“, objasnio je advokat.

Aktivistinja iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga navodi da je neophodna izmena Zakona o socijalnoj pomoći, po kome ukoliko se osoba odrekne imovine, gubi pravo na socijalnu pomoć.

Udruženje se već godinama bori da u pozivu za ostavinsku raspravu budu napisane i posledice koje će uslediti ukoliko se žena odrekne imovine.

„U Srbiji se gotovo svaka druga od nas odriče svog dela nasledstva, odnosno ako ćemo tačno 43,2 odsto žena. U istraživanju koje smo mi sproveli samo dve žene su, čini mi se, znale svoja prava i to zato što je jedna preko majke saznala kad je došla u potrebu za socijalnim davanjima i nije mogla da ostvari tu potrebu“, kazala je aktiviskinja.

Trend odricanja u korist braće, sociolog Dragan Stanojević, objašnjava patrijarhalnim društvom u kojem se i imovina i prezime obično prenose po muškoj liniji.

On kaže da je razlog iz koga se očekuje da žene ostanu bez nasledstva, to što će se udati i biti „tuđa kuća“.

„Žene koje nemaju nekretninu su češće prinuđene da trpe i probleme na primer u braku, čak i nasilje u braku. U onim sredinama u kojima postoje ukorenjene patrijarhalnosti koje podrazumevaju da se žena odrekne u korist braće, ona će verovatno naići na nerazumevanje, na osudu, neretko i na izolaciju od strane socijalne sredine i biće na neki način pokažena kao neko ko se ne povinuje društvenim pravilima i očekivanjima“, naveo je Stanojević.

Na pitanje na koji način podstiču žene da se ne odriču nasledstva od Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost nismo dobili odgovor.

(Rad Anđele Momirović, polaznica Letnje radionice novinarstva N1)