Gde se krije krivac za visoke cene?

Premijer Srbije Miloš Vučević otpočeo je ovih dana razgovore sa predstavnicima velikih trgovinskih lanaca u našoj zemlji, a ideja je da se zajedničkim delovanje dođe do što boljih cena za građane.

Međutim, pre toga, on je najavio da će država istražiti ko sve učestvuje u nadogradnji cena na rafovima, a ideja je bila da u tu akciju budu uključeni i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Narodna banka Srbije (NBS).

„Želimo da pokažemo narodu da to nije politika Vlade, da ne psuju predsednika ili Vladu kada vide da nešto košta ovoliko ili onoliko, već da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi“, objasnio je on.

 
Vučević je tada rekao da Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali da tržišna privreda nije anarhija.
„I ona ima pravila, nije to bezobalno područuje. Ne morate da zaradite 100 novaca, možete da zaradite 80 novaca. Da vidimo mi ko se uvek tu umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju, i ko hoće da poništi sve ono što kao država radimo na makroekonomiji“, poručio je premijer.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović podseća da su premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, a pre njega i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, izrazili zabrinutost zbog kretanja cena proizvoda i usluga na tržištu Srbije.

„Nakon poremećaja izazvanih pandemijom, u mnogim zemljama je došlo do smirivanja inflacije brže nego u Srbiji. To je dovelo i do apsurdnih činjenica da je ista roba u istom trgovinskom lancu skuplja u Srbiji nego, recimo, u Nemačkoj. Kreatori ekonomske politike su sa zakašnjenjem počeli da traže krivce“, objašnjava on.

Međutim, kako dodaje, svoju pažnju su neopravdano usmerili isključivo na marže u trgovini na malo.

 
„Vlada je naručila od Republičkog zavoda za statistiku analizu koja bi ukazala na uzroke nepovoljnih kretanja na praktično svim tržištima. Analiza je dala dosta dobru sliku tog dela naše stvarnosti. Pokazalo se da trgovina na malo nije jedini krivac za dostignuti visoki nivo cena. Nisu krive ni marže jer se one obračunavaju, pojednostavljeno rečeno, kao razlika između nabavne i prodajne cene“, ukazuje Stojanović.

Čak i ako se marže ne povećavaju, viša nabavna vrednost će usloviti i višu finalnu cenu, naglašava on.

„Dakle, problem visokih cena u trgovini na malo je samo delimično vezan za trgovce. ‘Krivci’ su u većoj ili manjoj meri i dobavljači, odnosno proizvođači i uvoznici koji posredstvom trgovine plasiraju svoje proizvode potrošačima. Ako zagrebemo dublje, uzrok svemu tome je nedovoljna konkurencija i niska produktivnost, što uslovljava nisku cenovnu konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu“, samtra naš sagovornik.

To se, prema njegovim rečima, posebno odnosi na prehrambenu industriju i agrobiznis u celini.

 
„Nepostojanje sistemskog pristupa poljoprivredi doprinosi čak i pogoršanju stanja, naročito u stočarstvu“, upozorava Stojanović.

Kako navodi, u Srbiji nema efikasne kontrole.

„Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog manjka ili nedostatka konkurencije na domaćem tržištu. Međutim, njih ne treba kriviti za nepostojanje adekvatnih posrednih i neposrednih mera državne intervencije“, smatra Stojanović.

Vođeni profitom, kako dodaje, oni koriste navedeni manjak konkurencije.

 
„Uz to, oni mogu da se udružuju i dogovaraju, vrše kupovinu tržišta putem kupovine firmi znajući da ne postoje efikasna tela zadužena za regulaciju tržišta, prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Na primer, to nezavisno regulatorno telo je prvo identifikovalo tajni dogovor dva najveća dobavljača kafe, a nakon nekoliko meseci, uslovno rečeno, odobrilo koncentraciju na tržištu kafe, tako što je jedan od kažnjenih učesnika na tom relevantnom tržištu kupio drugog i ostvario tržišno učešće od preko 80 odsto“, podseća Stojanović.

On navodi da tri subjekata u trgovini poseduju skoro 50 odsto tržišta, a 20 vodećih oko 83 odsto.

„Kao posledicu ovakvih kretanja imamo stanje na mnogim tržištima koje vrši ogroman atak na standard stanovništva. Prema Zavodu za statistiku, proizvođači pekarskih proizvoda i testenine su u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8 odsto. Slede proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a treći su prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto. Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29 odsto“, pojašnjava naš sagovornik.

„Razgovor premijera sa trgovcima nije suvišan, ali je mnogo važnije da se problemi rešavaju sistemski, a da pritisci za učesnike na tržištu ne dolaze od kreatora, već od mera ekonomske politike. To znači da je neophodno postojanje efikasnog i predvidivog regulatornog i institucionalnog okvira, uz dugoročne mere države koje direktno ili indirektno utiču, kako na ponudu, tako i na tražnju“, kaže on.

Jedino se na bazi nepristarstnog tržišnog mehanizma mogu uspostaviti korektni odnosi između proizvođača, trgovaca i potrošača, ističe Stojanović.

„Kratkoročne mere, kao što je fiksiranje cena nekih prehrambenih proizvoda, mogu da daju neke skromne pozitivne rezultate, ali one moraju biti vremenski ograničene i usko vezane samo za jedan cilj. Suprotno od toga, na dugi rok treba stvarati uslove fer konkurencije spečavanjem zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, tajnih i javnih dogovora i pažljivim praćenjem koncentracije na tržištima“, savetuje on.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković smatra da je uvek dobro da se obavljaju konsultacije vlade i privrednika.

„Nadam se da je bilo prilike i da privrednici nešto kažu ministrima, a ne samo da slušaju. Tako članovi vlade mogu saznati iz prakse najbrže neke informacije do kojih ne mogu doći preko stručnih službi u ministarstvima“, kaže on.

Kada je reč o uticaju na snižavanje cena, Petković navodi da je ono moguće ako se koriste ekonomske mere, na primer, kroz dogovor o snižavanju dažbina.

 
„Snižavanje cena korpe sa ograničenim brojem artikala, na drugoj strani, neće značajno uticati na troškove života i standard građana. To se videlo i na primeru prošle akcije. Osim Sirka i to zahvaljujući jednom nespretnom komentaru, retko ko se seća nekog drugog proizvoda iz te akcije. Takve akcije mogu imati neko PR opravdanje, ali se na izvore rasta cena mora uticati na drugom mestu“, naglašava on.

Zato je, smatra Petković, dobro što je u razgovoru učestvovala ministarka privrede.

„Šteta je jedino što pored predstavnika maloprodajnih lanaca nisu učestvovali i predstavnici najprofitabilnijih proizvođača robe svakodnevne potrošnje. Ili, možda, na poziv ministra trgovine, da su umesto maloprodajnih lanaca učestvovali predstavnici najprofitabilnijih uvoznika robe svakodnevne potrošnje“, navodi on.

Petković ukazuje da su to delovi lanca koji podižu cene.

„Jasno je kada se uporede bilansi ovih kompanija da profit ne ostaje pretežno u maloprodaji već u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja. Ako bi država preduzela korake da se uveća konkurencija u ovim fazama prodaje tako da se spreči pritisak na primarne proizvođače i da se poveća ponuda, vrlo brzo bi opale i cene na tržištu“, zaključuje naš sagovornik.