Ekonomija

Kad je prosek ispod proseka: Istraživanje Demostata o tome kako žive najstariji građani Srbije

ilustracija/pixabay

ilustracija/pixabay

Penzioneri u poslednjih 15 godina i jesu i nisu dobili na kvalitetu života.

Vlast tvrdi da im primanja nikad nisu bila veća, udruženja traže reformu sistema jer kažu da povišice kasne i ne sustižu inflaciju. Kakva ocena može da se da, osim subjektivnog osećaja, zavisi i od grupe podataka koji se sagledavaju, piše Danas.

Ako se pođe od prosečne penzije, ona je od 2010. više nego udvostručena – od početnih 19.847 na 45.732 dinara koliko je iznosila u maju ove godine.

Ali, pre deceniju i po pokrivala je 59,3 odsto prosečne zarade zaposlenih, a onda je počeo pad, po procentni poen-dva godišnje.

U prošloj 2023. imala je najniži nivo – dosezala je do samo 43,9 procenta plate zaposlenih. Nakon poslednjih povišica s kraja prošle i početka ove godine, skor se neznatno popravio pa primanja najstarijih sugrađana od ove godine iznose 45,6 odsto prosečne plate što je još uvek prilično daleko od željenih 60 odsto.

Slično je i sa troškovima života, jer prosečna penzija nikako da savlada čak ni minimalnu potrošačku korpu, dok je tek ove godine uspela da se malo značajnije odlepi od trećine prosečne korpe.

Tako je 2010. prosečan penzioner od svojih primanja mogao da podmiri 71,3 odsto minimalnih troškova a tek 37,6 procenta prosečne potrošnje.

Usledile su godine pada kupovne moći, finansijske konsolidacije koja je tokom četiri godine, počev od 2014. smanjila penzije tako da i vlast potvrđuje kako su taj teret penzioneri izneli na svojim plećima.

Ali, pare koje su im skinute sa čeka, ne vraća. Najteže je bilo oko 2017. kada su najstariji od svojih prinadležnosti mogli da pokrije tek 66,1 odsto minimalne ili 34,3 odsto prosečne korpe. U ovoj godini, minimalni paket namirnica i drugih mesečnih obaveza pokriven je do 85,5 a prosečan do 44,2 odsto.

Više pročitajte na LINKU.