Vlada formira timove za praćenje stranih medija: Propaganda ili zaštita imidža Srbije?

Kako je Gujon najavio, u svakom timu će biti po nekoliko novinara koji će biti ili rodom iz tih zemalja ili Srbi iz dijaspore koji su tamo rođeni, a koji razumeju jezik i mentalitet te zemlje.

Kako je naveo, njihov zadatak će biti da isprate sve što se objavljuje na tim jezicima, ne samo u toj zemlji, već svuda gde se oni koriste u medijima, a da u slučaju lažnih vesti, reaguju demantijima ili objavljivanjem autorskih tekstova.

„Takvi timovi koji prate šta se o Srbiji piše u svetu već postoje. Jer da ne postoje i da ih država ne plaća, ne bismo imali toliko svakodnevnih reagovanja sa raznim spinovanjima i zloupotrebama onoga što je o Srbiji rečeno“, kaže Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji.

 
On dodaje i da se sve ovo radi pod parolom da se Srbija tako štiti od stranih uticaja, nepravednih optužbi i kritika.

 
Svrha formiranja ovog tima, kako navodi, jeste da se takva delatnost vlade legitimiše.

„Cilj ovakve ideje je očigledno da se oni sada legitimišu i da mogu javno da istupaju, jer je država krenula u sukob sa civilnim sektorom koji kritički govori o Vladi Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću. Sada očigledno hoće da legitimišu svoju kontraofanzivu, i to može da posluži u propagandne svrhe vlasti, ali ne može doneti nikakvu demokratizaciju javnog dijaloga“, smatra Veljanovski.

Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije, kaže da organizovanje manifestacija, izložbi radi promovisanja srpske kulture i tradicije vidi kao sasvim legitimnu aktivnost jedne državne institucije.

 
Međutim, pravljenje timova za praćenje stranih medija ne smatra dobrom idejom.

„Bojim se da pravljenje timova koji će pratiti strane medije i reagovati na ono što je u njima objavljeno, može biti problematicna igra na ivici provalije, zvane propaganda, državni agit-prop koji može i te kako zavisiti od onoga ko je trenutno na vlasti“, ukazuje Ćirić.

Navodi i da postoje razni legitimni način za reagovanje na pisanje medija.

„Mediji su slobodni, svako ko je nezadovoljan njihovim objavama može da reaguje na različite legalne i legitimne načine, ali to ne bi trebalo da bude posao državnih timova specijalno oformljenih za tu namenu“, ističe Ćirić.

 
Đorđe Pavićević, profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da je formiranje ovakvog tima za praćenje vesti o Srbiji pravljenje još jedne kancelarije, mimo ministarstava čiji je posao da se bavi diplomatijom ili ministarstva koje se bavi informisanjem.

„Pošto, za razliku od domaćih, ova vlast ne može da kontroliše medije u inostranstvu, rešila je da otvori kancelariju koja bi se bavila širenjem istine o sebi, svojim dostignućima i ulozi u svetskoj politici“, kaže Pavićević.

On dodaje i da sam izbor Anroa Gujona za direktora kancelarije ukazuje na to šta će i kako ta kancelarija raditi.

„Još kao pripadnik desničarskog francuskog pokreta identitaraca pokazao se kao učesnik u globalnom kulturnom ratu protiv liberalne hegemonije. Sada će trošiti oko 3,1 miliona evra iz budžeta Republike Srbije na širenje SNS i Vučićeve istine o Srbiji, ali verovatno i na povezivanje sa istomišljenicima širom sveta i svrstavanje Srbije u postojećem kulturnom ratu ekstremne desnice protiv nekih izborenih prava i sloboda, pre svega manjinskih grupa“, kaže Pavićević.