Šta je vehabijski pokret i šta se o njemu zna u Srbiji?

To je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova nakon što je 17. avgusta prilikom pokušaja hapšenja kod Novog Pazara na jugozapadu Srbije ubijen Senad Ramović.

Prema navodima policije prilikom hapšenja pružao je otpor i pucao na policajce.

Ramović je bio u bekstvu nakon što se u junu desio teroristički napad ispred ambasade Izraela u Beogradu, piše Radio Slobodna Evropa.

Vlasti su ga sumnjičile da je direktno uticao na radikalizaciju Miloša Žujovića, napadača na žandarma koji je obezbeđivao ambasadu.

„Sada osećam među građanima itekako strah s obzirom da ima vehabija u Novom Pazaru čiji je on (Ramović) bio vođa. Osećam da ljudi, jednostavno, gledaju šta će biti sledeće“, rekla je za RSE Novopazarka Saima Redžepefendić.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 19. avgusta da je reč o „najviše do 100 ljudi koji se prate, za koje postoji mogućnost da uđu u neki terorizam“.

„Kad neko ugleda Bošnjaka sa bradom ispada da je on pripadnik vehabija ili neke terorističke organizacije, a to nije tačno“, rekao je Dačić za TV Pink.

Vlasti vehabijama nazivaju pripadnike selefijske konzervativne religiozne grupe.

Šta znače termini selefija i vehabija
Termin selefija se posebno posle 90-ih godina u zemljama Zapadnog Balkana dovodi u vezu sa pojmovima mudžahedina – boraca iz stranih zemalja tokom rata u BiH – i vehabija.

Izraz vehabije najčešće koriste oni koji nisu deo pokreta, dok se sami članovi nazivaju selefijama, što je izraz koji koriste i sledbenici drugih islamskih reformatorskih pokreta.

Vehabije su sledbenici pokreta islamske reforme koji je utemeljio Muḥamed ibn Abdul-Vehab u 18. veku u Najdu, u središnjoj Arabiji

 
Vehab je zagovarao povratak na „čistiji“ oblik islama. To znači zabranjivanje kulta svetaca i duvana, alkohola i brijanja, na primer. Njihove su džamije jednostavne, a odlazak na molitvu strogo se sprovodi.

Njihova doktrina ili praktikovanje vere nisu nužno problematični. Međutim, deo njihovih sledbenika je često isključiv i agresivan prema lokalnoj islamskoj praksi, pa i islamskim vjerskim institucijama. Također, neke od ovih grupa selefija su formirale svoje paralelne zajednice za obavljanje verskih obaveza.

Neki od pripadnika ovih grupa su takođe odlazili na strana ratišta Sirije i Iraka, smatrajući to svetim ratom ili džihadom.

Nastavak akcije nakon napada u Beogradu
Novopazarac Edan Kačar rekao je za RSE da građani zaslužuju da znaju šta se desilo.

„Da nam bar neke stvari budu jasnije jer čujemo dosta priča, ništa nije precizirano. Mislim da treba da dobijemo neko objašnjenje jer ljudi se sada brinu i za svoju bezbednost i ništa im nije jasno“, naveo je.

Ministarstvo unutrašnjih poslova prenelo je 18. avgusta izjavu ministra Ivice Dačića da je pokušaj hapšenja Senada Ramovića bio nastavak akcija sprovedenih nakon terorističkog napada ispred ambasade Izraela u Beogradu.

Prema njegovim rečima pripadnici specijalnih jedinica nisu imali nameru da ubiju Senada Ramovića, ali da je „primenjen zakon“ nakon što je pucao na policiju.

Senad Ramović je 2009. godine osuđen na 13,5 godina zatvora zbog terorizma, što je odležao.

On je sa 14 saradnika uhapšen 2007. nakon oružanog obračuna sa policajcima u selu Trnava kod Novog Pazara.

Ova grupa je osuđena za planiranje ubistva tadašnjeg glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, kao i za pripremu terorističkih napada.

Sada ga je policija povezala sa radikalizacijom Miloša Žujovića, napadača na žandarma ispred Ambasade Izraela u Beogradu.

Žujović je rođen u beogradskoj opštini Mladenovac, ali je prešao na islam i preselio se u Novi Pazar.
Kako je nastao pokret?

Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) rekao je za RSE da pokret selefija, odnosno vehabija nije homogen.

Kako kaže, postoji podela među njima na one koji mogu biti okarakterisani kao nasilni i one koji to nisu, već se pridržavaju strogih ultrakonzervativnih verskih pravila.

„Snaga, brojnost tog pokreta je negde oko 1.000 do 2.000 ljudi, dok oni najradikalniji koji su u lokalnoj zajednici prepoznati kao nasilni ide negde do njih stotinak“, naveo je.

Sandžak, regija na jugozapadu Srbije većinski nastanjena bošnjačkim stanovništvom, centar je, kako kaže Petrović, vehabija, odnosno selefija, ali njihovih pripadnika ima i u drugim delovima zemlje, posebno u Beogradu.

Sead Biberović iz novopazarske nevladine organizacije Urban in kaže za RSE da su se tzv. vehabije pojavile u tom gradu početkom devedesetih.

„I tada je svima tako očigledno bilo da su ti ljudi neko strano telo u gradu. To nisu bili naši sugrađani“, rekao je.

Upitan odakle su došli u Novi Pazar, kaže da pretpostavlja da su iz okolnih ruralnih područja i opština.

Kaže da su, koliko se seća, to uglavnom bili mladi ljudi koji su završavali škole u arapskim zemljama, Tunisu, Alžiru, Saudijskoj Arabiji, Kataru…

„Vrlo brzo počeli su da pridobijaju pristalice od lokalnog stanovništva i to se onda širilo dok nismo počeli da imamo prve incidente sa fizičkim napadima na džamije“, naveo je Biberović.

Kada su delovali?
U izveštaju o ekstremizmu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku iz 2022. navodi se da je selefijsko, konzervativno tumačenje islama, počelo da pušta korene u Sandžaku nakon ratova 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije.

Prvi put su, prema ovom istraživanju, postali vidljivi u Novom Pazaru 2002. godine, kada su delili letke o „čistom islamu“.

Kako se navodi ove grupe su narednih godina u nekoliko navrata upadale u džamije i napadale vernike tokom molitve zbog razlika u ritualima ili običajima.

Takođe su 2006. sprečili koncert beogradskog orkestra „Balkanika“.

Iste godine došlo je do sukoba sa pucnjavom vernika i vehabija najpre u Arap džamiji u Novom Pazaru, a potom i ispred nje.

U narednim godinama, stoji u izveštaju BCBP, zbog osude od strane ostatka zajednice i oštre reakcije države, ove grupe izbegavale su da privlače pažnju na sebe.

Jedan od autora ovog istraživanja Predrag Petrović kaže za RSE da je sklonost ka nasilju bila mnogo karakterističnija kada je pokret nastajao.

„Njima je tada bilo veoma stalo da se nametnu lokalnoj zajednici kao jedini ispravni pravoverni muslimani. Oni su pokušavali na sve načine da pokažu i privole druge vernike da prate njihova pravila“, naveo je.

Kako kaže Petrović, najviše nasilnih incidenata dešavalo se tada među samom lokalnom zajednicom Bošnjaka u Sandžaku.

Međutim, dodaje da se tokom vremena taj pokret menjao i da su se njegovi pripadnici u poslednjih 8 do 10 godina usmerili na to da šire svoju ideju i svoj način ispovedanja vere na miran način.

„Problem sa takvim uverenjima i praktikovanjem vere je što je to veoma radikalan i veoma isključiv i onda određeni pojedinci mogu da posegnu za nekim nasilnim akcijama“, dodao je.

Kako je rekao, Ramovićeva grupa je delovala izvan zvaničnih struktura islamskih zajednica u Srbiji.

Čija je odgovornost?
Koordinator novopazarske akademske inicijative „Forum 10“ Teo Taraniš kaže za RSE da je region Sandžaka kao mutikonfesionalni i multietnički vrlo osetljiv kada su u pitanju incidenti ili događaji koji mogu da se smeste u kontekst koji ima versku ili nacionalnu pozadinu.

U tom smislu izjave ministra policije Ivice Dačića posmatra kao pokušaj „ublažavanja posledica“ koje poslednje policijske akcije mogu imati u Novom Pazaru, odnosno na teritoriji Sandžaka.

„Te posledice, procenjuje se da bi u stvari mogle da budu samo dodatna ekstremizacija i radikalizacija“, dodao je Taraniš.

Sead Biberović iz Urban ina ocenio je da od 2007. kada je uhapšena grupa Senada Ramovića, država i institucije nisu uradile ništa na prevenciji i edukaciji.

„Ključne su odgovornosti države i njenih institucija i islamskih zajednica na nešto što se dešava među pripadnicima i pripadnicama islama“, dodao je.

Šta kažu u islamskim zajednicama?
Vrhovni poglavar Islamske zajednice Srbije Senad Halitović rekao je za RSE da je bilo kakav ekstremizam neprihvatljiv za islam.

„Islamske zajednice podučavaju ljude verskim propisima daleko od bilo kakvog devijantnog učenja i to je naša dužnost“, naveo je.

On je ocenio da je postojanje dve ili više islamskih zajednica napravilo određenu prazninu i dalo za pravo određenim grupacijama da preuzmu tumačenje islama.

„Možemo da se trudimo da suzbijemo određene pogrešne poglede na islam a naš rad, prvenstveno na teritoriji Sandžaka i Srbije, jeste da pokušamo da vratimo jedinstvenu islamsku zajednicu. To je jedan od načina da imamo više snage da se borimo protiv takvih propusta“, dodao je.

U Srbiji postoje dve islamske zajednice. Druga je Islamska zajednica u Srbiji u kojoj nisu odgovorili na upit RSE za komentar nakon što je u policijskoj akciji ubijen Senad Ramović.

Prethodno je čelnik ove zajednice Mevlud Dudić nakon napada ispred izraelske ambasade, ocenio za RSE da su poslednji događaji u Beogradu primer brutalne zloupotrebe vere, jer je islam vera mira, suživota, tolerancije i poštovanja svih ljudi i njihovih života.