Misterija dolaska direktora CIA u Beograd: O čemu će pričati sa zvaničnicima?

Svaka nekoordinisana aktivnost od strane Prištine mogla bi ugroziti bezbednost KFOR-a, slučaj Banjska, secesija Republike Srpske i terorizam, su teme o kojima će direktor CIA razgovarati sa zvaničnicima u Srbiji, kažu sagovornici Danasa.
 
Iako u vreme pisanja ovog teksta i dalje nema zvaničnih informacija o dolasku šefa CIA, kako je Danas saznao od izvora bliskih vlasti, Berns je u Beograd iz BiH došao u utorak, 20. avgusta, uveče. 
  
Domaćin mu je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) na čijem je čelu Vladimir Orlić, a zvanična saopštenja o razgovorima koje je vodio u Beogradu, kako kažu izvori, nisu planirana.
 
Zanimljivo je da šef CIA u Beograd dolazi u momentu kada predstavnici vlasti optužuju strane službe i Zapad da finansiraju rušenje ovog režima. 

Komentarišući dolazak Bernsa u Beograd, direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović za Danas kaže da poseta koincidira sa dolaskom zamenika NATO što govori o pojačanoj zabrinutosti za bezbednosne rizike u regionu.
 
"Obojica imaju veliko iskustvo u regionu i verujem da će teme razgovora i eventualne poruke biti koordinisane. Direktor CIA dolazi iz Sarajeva, gde je razgovarao o rizicima po teritorijalni integritet BiH, prouzrokovanih eventualnim daljim aktivnostima Dodika, koje su se do sada završavale samo na najavama, bez daljih konkretnih akcija. U trenutku porasta tenzija gde se rat u Ukrajini širi i na rusku teritoriju, kao i daljeg širenja dejstava na Bliskom Istoku, sa velikom pažnjom se posmatra i želi zaustaviti svaka politička nestabilnost koja bi mogla izmaći kontroli", navodi ona.
 
Podseća da otvaranje mosta na Ibru SAD ne podržava mimo dijaloga u Briselu.
 
"Svaka nekoordinisana aktivnost od strane Prištine mogla bi ugroziti bezbednost KFOR-a, što će sigurno biti još jedna od tema na stolu direktora BIA sa srpskim zvaničnicima. Konačno, terorizam u doba globalne nestabilnosti je i dalje jedan od prioritetnih bezbednosnih rizika. Saznanja proistekla iz nedavnih događaja povezanih sa ubistvom policajca kao i radu na razbijanju mreže vehabija u Srbiji biće u sferi interesovanja za direktora CIA", kaže sagovornica Danasa.
 
Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, ukazuje na to da Berns u Bajdenovoj administraciji obavlja ulogu "rezervnog" državnog sekretara zbog svog pozamašnog diplomatskog iskustva, naročito kada su u pitanju Rusija i Kina.
 
"Berns takođe nastupa u dosta strožijem maniru nego Entoni Blinken. Verujem da će njegova poseta Srbiji biti fokusirana na Banjsku i secesiju Republike Srpske, ali i pomoć koju Srbija pruža Ukrajini kao i same odnose SAD i Srbije. Stoga verujem da je reč o značajnoj poseti", kaže on za Danas.
 
Za razliku od posete BiH, u kojoj je Berns razgovarao sa tamošnjim zvaničnicima koji otvoreno govore o temama razgovora, zvanični Beograd ćuti o njegovom dolasku i onima sa kojima će se sastati. 
 
Ni u bliskoj prošlosti se ne mogu naći vesti o susretima srpskih zvaničnika sa direktorima CIA.
 
U svakom slučaju, osim direktora BIA Orlića, koji će direktora CIA upoznati "po službenoj dužnosti", može se pretpostaviti da će s njim razgovarati predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
  
Na pitanje o tajnosti ove posete, Rašeta kaže da se posete tog tipa uglavnom održavaju u tajnosti.
 
"Veruje se da su Tenet 90-ih i Turner krajem 70-ih bili u Beogradu, ali nema zvaničnih potvrda. Burns je donekle otvoreniji u svom radu zbog svog specifičnog znanja, ali moguće je da su informacije o sastancima u Sarajevu procurele u javnost. Sarajevo je obelodanilo posetu jer na taj način pritiskaju Republiku Srpsku, ali neka etiketa nalaže da se ti sastanci obavljaju u tajnosti. Opet, dešava se da informacije namerno ili nenamerno dođu do javnosti, naročito sa Bernsom jer su zbog Bliskog Istoka, Rusije i Kine, on i Blinken poprilično zauzeti, pa se nekad puštanjem ovih informacija u etar šalje signal odvraćanja drugim velikim silama", objašnjava on.
 
Kako zaključuje, nije uobičajeno da se o tim sastancima ovoliko zna, i po pravilu bi direktor CIA-e trebao da ima sastanak sa nekim iz Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, a ne samim predsednikom.