Društvo
Naučnici o zahtevu Rio Tinta da im se povuče rad: Legitimno, ali moralna razlika između nas i njih je nepremostiva
FOTO: Pixabay ilustracija
Dragana Đorđević i Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu i profesor Šumarskog fakulteta, rekli su da je legitiman zahtev Rio Tinta za ispravkom ili povlačenjem njihovog članka iz međunarodnog stručnog časopisa „Scientific Reports“. Profesor Ristić, međutim, dodaje da je između autora rada i potpisnika zahteva – moralna razlika nepremostiva.
Troje profesora Beogradskog univerziteta iz Srbije, koji su učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Jadar i glavni naučnik Rio Tinta dr Najdžel Stjuard zatražili su od međunarodnog stručnog časopisa „Nature – Scientific Reports“ povlačenje članka „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“.
Članak je objavljen 24. jula, a potpisuju ga Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja.
Zahtev za povlačenjem članka iz međunarodnog časopisa, pored „glavnog naučnika Rio Tinta“, potpisali su redovni profesor Mašinskog fakulteta dr Aleksandar Jovović, rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu, i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksadar Cvjetić, član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu i dr Nikola Lilić, rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu, saopštio je Rio Tinto.
Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, kazala je za N1 da Rio Tinto i pomenuti naučnici imaju pravo da traže ispravku ili povlačenje rada.
„Svaki naučni rad je podložan kritici i diskusiji“, kratko je kazala Đorđević za portal N1.
Profesor Ristić se slaže da je zahtev legitiman. On, međutim, podseća na međunarodnu reputaciju Rio Tinta i „pokušaje korupcije koji su u prošlosti razotkriveni, a u koje je kompanije bila umešana“, i ističe da „ne bi bilo iznenađenje da se plaćanjem izdejstvuje povlačenje naučnog rada, koji je objavio sa saradnicima“.
Za trojicu profesora Beogradskog univerzitata, koji su sa Rio Tintom podneli zahtev, kaže da su „plaćenici“ i da između njih i autora naučnog rada o negativnom uticaju projekta Jadar po životnu sredinu postoji „moralna razlika koja je nepremostiva“.
Pre nego što su naučnici koji rade za Rio Tinto podneli zahtev za ispravkom ili povlačenjem rada zbog „velikog broja nedostataka, nedosledno primenjene naučne metodologije i manipulacija činjenicama i referencama na osnovu kojih autori izvlače pogrešne i naučno neutemeljene zaključke“, Ana Brnabić je više dana vodila kampanju diskreditacije kako samog časopisa, tako i profesora Ristića.
U opširnim postovima na društvenoj mreži „X“ Brnabić je za „Scientific Reorts“ pisala da je objavio niz spornih članaka, a da je više njih povučeno zbog netačnih informacija i plagiranja, kao i da je „relevantna informacija“ da je za objavu rada u tom časopisu potrebno platiti 2.290 evra.
Brnabić je pokušala da naučni časopis svede na zbornik radova na nivou teorija zavera, govoreći o radovima o posledicama korišćenja mobilnih telefona, HPV vakcina i klimarskim promenama.
Autore rada o negativnom uticaju projekta Jadar na životnu sredinu izjednačila je sa ljudima „koji veruju u kemptrejls“.