Dokle je stigao proces digitalizacije javnog zdravlja u Srbiji

„Pogotovo danas kada postoje i alati, sredstva, infrastruktura koja omogućava da se ta digitalizacija razvija i raste. Važno je da ona može da donese jedan novi kapacitet kada razgovaramo o javnom zdravlju, pogotovo kada analiziramo podatke i koristimo ih za formiranje nekih novih politika koje bi bile efikasnije od onih koje smo imali ranije“, kaže on.

Istakao je da je dobra vest program koji je finansirao USAID u saradnji sa Batutom, Naledom, UN agencijama i kancelarijom predsednika Vlade i Ministarstvom zdravlja.

„Uspela da sa Batutom napravi jedan iskorak, da pomogne Batutu da prvo otvori podatke koje ima, jer mi te sve podatke imamo, šteta bi bila da se oni ne koriste, da nisu uvek dostupni“, kaže.

Objašnjenja za to što do sad to nije bilo urađeno, kaže – nema.

„Dosta se kasni sa tim, prvo, ti podaci nisu bili skriveni, ti podaci su i ranije deljeni sa SZO, Eurostatom. I neke druge organizacije, uključujući i Zavod za statistiku se potpuno otvorio sa podacima, mi sada imamo jednu šansu da iskoristimo jedno bogatstvo koje kod nas postoji, da ponovo razmislimo i izanaliziramo na drugi način, uz pomoć nove tehnologije, novih alata, sve što nam ti podaci govore i da iz njih izvučemo nešto novo, što će nam pomoći da unapredimo zdravstveni sistem, način na koji se odnosimo prema javnozdravstvenim pitanjima“, kaže Popović.

Naveo je primer, da su nedavno dobili podatke o svim saobraćajnim nesrećama u proteklih 20 godina.

„Ti podaci kad se analiziraju sa novim softverskim rešenjima koje imamo, mi ćemo da dobijemo možda potpuno drugačiju sliku, način na koji treba sa tim problemom da se borimo. Ključnu ulogu imaju u unapređenju zdravlja našeg stanovništva registri za karcinom, koje imamo, koji su se donedavno objavljivali sa neke dve godine zakašnjenja, a sada možemo da prikažemo šta se dešava svake godine, po opštinama, po dobu, vrsti karcinoma, kada su identifikovani, kakvi su ishodi lečenja bili… Dragoceni podaci koji će nam pomoći da se usmerimo ka onima kojima je pomoć najpotrebnija, da sve resurse koje imamo usmerimo u pravom pravcu“, kaže on.

Kako je naveo, „to kreće od javnog zdravlja, ali treba da donese benefit krajnjem korisniku – građanima Srbije“.

„Ti podaci su postojali i ranije, biće dostupni na drugačiji način, uspeli smo da sa Batutom kreiramo novi kapacitet, grupu ljudi koji će koristiti sva sredstva koja postoje za novu vrstu analize, novu vrstu gledanja na te stvari, gde će iskoristiti sve što je dostupno u najrazvijenijim zemljama sveta. Radimo na tome da uspostavimo elektronski sistem kartoteke vakcinacije za svu decu Srbij“, kaže on.

Ministarstvo zdravlja je, ističe, ključni saradnik.

„Ključno za opstanak ovog projekta je da imamo strategiju, dugoročnu, koja smatram da je jako dobra, postojao je i akcioni plan koji pokriva 2023. i 2024. godinu, važno je da se sad uspostavi mehanizam koji je postojao negde prošle godine, da bi se ponovo ubrzale te aktivnosti, da bi se napravio akcioni plan za sledeći period, da bi se aktivnosti održale i podržale i da bi država kroz akcioni plan investirala u održanje ovog sistema“, kaže on.

Dodaje da smo u 21. veku, veku informacija.

„Te institucije se bave, svoje resurse koriste da skupe te informacije, da naprave dostupne upravo onima koji kreiraju zdravstvenu politiku, treba da budu isto tako finansirani, da imaju dovoljno resursa i ljudskih i drugih, da bi mogli da urade svoju funkciju i da je rade redovno. Sve se kockice slažu, ulazimo u jedan period, važno je da se napravi kontinuitet sa onim što je rađeno u protekle dve godine, Batut je podigao svoj kapacitet na više načina, kao ljudske resurse, jednim delom su bili finansirani kroz projekat, pristup mnogim alatima koji možda nisu bili dostupni omogućen, prošle nedelje je bio seminar, doveli smo stručnjake koji su sa kolegama iz Batuta radili na novim načinima analize podatala. Analiza je važna koliko su i podaci važni, opet kažem, sve to je usmereno ka efikasnijem i boljem zdravstvenom sistemu koji će biti dostupan, koji će kroz digitalizaciju da dovede do smanjenja troškova, ne samo za sistem, zdravstvene radnike, nego i za korisnike“, rekao je on i dodao da se te informacije, uz veštačku inteligenciju, mogu koristiti i da smanjimo liste čekanja na minimum.