Hrana postala faktor rizika za dobijanje raka: Zbog čega onkolozi upozoravaju da je sve više mladih kojima dijagnostikuju bolest?

On je potvrdio reči svog kolege onkologa Nikolasa DeVito sa Univerziteta Djuk u Svernoj Karolini, koji je prošle nedelje izjavio za medije da je u porastu rak među mladima, opisujući to rečima „da svaki novi pacijent koji dođe u njegovu kliniku je mlađi od 45 godina“.

DeVito za takvu situaciju krivi nezdravu hranu na osnovu rezultata anliza podataka koje dobija na terenu, razgovarajući sa pacijentima, ali i na osnovu svakodnevne prakse.

 Tumor na mozgu, foto: Puwadol Jaturawutthichai / Alamy / Alamy / Profimedia
„Skoro 75 odsto hrane koja se konzumira u SAD smatra se ultra-prerađenom i obiluje aditivima i potencijalno štetnim sastojcima. Brojne studije su otkrile povezanost između ishrane sa visokom količinom ultra-prerađene hrane i više od 30 stanja, uključujući višestruke karcinome i ranog umiranja“, naveo je on.

 
Prerađena hrana faktor rizika za razvitak raka
Istovremeno, Kovčin, takođe, smatra da se i u Srbiji beleži stalni porast broja obolelih mladih ljudi od malignih bolesti i to povezuje sa ishranom „bogatom“ prerađenom hranom.

„U prerađenoj hrani dostaje je emuglatora i druge hemije, oni mogu da budu faktori rizika za nastanak raka. Baš kao i u kakvoj životnoj sredini živimo. Hrana, voda, vazduh i zemljište, zagađeni štetnim susptancama mogu da budu faktori rizika za nastanak malignih obolenja. Ranije se smatralo da je karcinom bolest starije populacije, dok je sada to izmenjeno. Generacije iz doba naših baka odrastale su i donekle živele u čistijoj životnoj sredini, hranili se prirodnom hranom i pili zdravu vodu. Generalno je bilo manje hemikalija u vodi i vazduhu nego što je to sada. I manje se jela visko prerađena hrana, ali i ona konzervirana, a samim tim je bilo manje kancerogena koji su mogli da utiču na formiranje bolesti“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, retki su primeri da se sada ljudi hrane na način da svakodnevno pripremaju sveže namirnice ubrane u baštama ili kupljene na zelenim pijacama, uglavnom su na stolu mesne prerađevine, dugotrajni proizvodi, ali „industrijsko meso“ od životinja koje su kroz hranu dobile raznu hemiju.

 
Rak debelog creva, rektuma, jetre
„Najčešća lokalizacija maligniteta u organizmu koji su nastali zbog uticaja faktora koje sam naveo su rak debelog creva, rektuma, jetre, pankreasa, jednjaka i drugi“, naglasio je on.

Sa druge strane, njegov kolega iz Sverene Kalorine otišao je korak dalje i pozvao političare i predstavnike industrije da učine više da zaštite Amerikance od štetnih proizvoda.

 
Prema istim informacijama, visko prerađena hrana koja je prošla nekoliko krugova obrade i kojoj su dodati veštački sastojci, može da promeni mikrobiom creva, koji je kolekcija zdravih bakterija u našim telima, naruši tu ravnotežu, ošteti tkivo i bude potencijalni uzrok nastanku maligniteta.

Prema epidemiološkim karakteristikama malignih bolesti u Srbiji, objavljenih na sajtu Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji su tokom 2021. godine od svih malignih tumora obolele 41.784 osobe (22.333 muškarca i 19.451 žena).

 
Prema istim podacima, iste godine od raka je umrlo 19.979 osoba oba pola, 10.974 muškarca i 9.005 žena.

„Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice. Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2021. godine u Srbiji su od raka bronha i pluća obolele 6.954 osobe (4.815 muškaraca i 2.139 žena) i umrlo je 4.608 osoba oba pola (3.082 muškarca i 1.526 žena). Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2021. godine od malignih tumora dojke obolelo 4.447, a umrlo je 1.765 žena. Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolelo je 5.174 osoba (3.145 muškaraca i 2.029 žena) i umrlo je 2.490 osoba oba pola (1.542 muškarca i 948 žena)“, navodi se, između ostalog, u zvaničnoj statistici.

Kako se dodaje, rak grlića materice je tokom 2021. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i peti po učestalosti u umiranju među našim ženama.

 
„Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.085 žena, dok su 424 žene umrle od ove vrste malignog tumora“, podaci su Batuta.

 
U Srbiji je rak i dalje bolest starije populacije
Kada je reč o starosti obolelih, prema istim podacima, u Srbiji je rak i dalje bolest starije populacije i stope obolevanja počinju da rastu posle 55. godine, a najviše su kod muškaraca registrovane posle 75 i više godina, a kod žena najviše stope su registrovane ranije, počev od 70. godine.

„Kada govorimo o umiranju i kod muškaraca i kod žena stope počinju da rastu od 60. godine, a najviše se registruju posle 75 i više godina. Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu, posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Srbija je, posle Mađarske, zemlja u kojoj su registrovane visoke stope umiranja od malignih tumora kod oba pola. Žene u Srbiji su posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim tumora kože“, stoji u statistici.

Kada su faktori rizika u pitanju, kako je navedeno, maligni tumori najčešće nastaju kao rezultat kombinacije genetskih, fizioloških, faktora okoline i ponašanja.

Za 30 odsto malignih tumora odgovorni prekomerna telesna težina – gojaznost, nepravilna ishrana…
„Ukoliko se zadržimo na faktorima rizika vezanim za ponašanje, poznato je da su za 30 odsto malignih tumora odgovorni pušenje, a za ostalih 30 odsto prekomerna telesna težina – gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Ostali promenjivi faktori rizika kao što su konzumacija alkohola, infekcije ili prisustvo kancerogena u radnoj i životnoj sredini učestvuju ukupno sa 21 odsto u nastanku raka.
Oko 30 odsto svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a na više od 80 odsto svih malignih bolesti može se uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora rizika“, navodi se između ostalog, na sajtu Batuta.

Epidemiolog Zoran Radovanović, komentarišući aktuelnu situaciju, kaže za Danas:

„Rakom (kancerom) se naziva trocifren broj različitih bolesti koje se odlikuju neobuzdanim umnožavanjem ćelija. Neke od njih već decenijama karakteriše pad učestalosti, bar u razvijenom (i polurazvijenom) svetu. Najupadljiviji primeri su rak želuca i rak grlića materice. Drugi su u porastu, najviše zbog pušenja, koje je najznačajniji pojedinačni uzrok prevremenog umiranja, ne samo od 20 vrsta raka, već u još većoj meri od bolesti srca i krvnih sudova. Kako se učestalost pušenja smanjuje, tako se, sa zadrškom od 20-30 godina, smanjuje i učestalost raka“.

 
Ponegde u SAD među mlađima od 50 godina
Prema njegovim rečima, u Evropi i Severnoj Americi rak, kao velika grupa različitih boleti, beleži opadajući trend.

„Međutim, zavisno od zemlje i od prisustva dominantnih faktora rizika, postoje znatne razlike. U SAD i nekim zapadnim zemljama uočava se porast učestalosti raka dojke, debelog creva, jednjaka i drugih, među mlađima od 50 godina, ali ne i među starijim segmentima populacije. Za rak dojke i debelog creva najznačajnijim razlogom smatra se gojaznost. U Srbiji nema jasnih pokazatelja takvih odstupanja. Učestalost obolevanja je u okvirima evropskog proseka, ali je učestalost umiranja od raka vrlo visoka. Ta razlika ukazuje da se od ostalih evropskih zemalja ne razlikujemo po izloženosti faktorima rizika, već po kasnom i neodgovarajućem lečenju“, objasnio je on.