Zašto mladi beže sa ovih prostora čim im se ukaže prilika?

Balkanski region je poslednjih godina teško pogođen odlaskom mlađe generacije. 
 
Prema podacima nemačke Savezne centrale za političko obrazovanje, gotovo svaki treći stanovnik Severne Makedonije sada živi u inostranstvu. Još gora situacija je u Albaniji i Bosni i Hercegovini, gde udeo iseljenika u ukupnoj populaciji iznosi oko 42, odnosno 50 posto, piše Dojče Vele.
  
Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da ekonomski napredak sam po sebi neće rešiti problem odlaska – i skreće pažnju na problem koji se često zanemaruje na Zapadu.
 
"Najveći izazov za mlade ljude u regionu je nesigurnost. Ona proizlazi iz nedostatka poverenja u institucije i nedostatka vladavine prava u zemljama. To ih zabrinjava", kaže ona za Dojče Vele.
 
Zaista, politička situacija na Balkanu je nesigurna i 30 godina nakon ratova u Jugoslaviji. Srbija se spori s Bosnom i Hercegovinom, Kosovom i Hrvatskom, Hrvatska sa Crnom Gorom, a i između Severne Makedonije, Albanije i Grčke su se tenzije nedavno pojačale. Radi se o nacionalizmu, suočavanju s prošlošću i pravima političkih manjina. Problemi su stari, pretnje aktuelne.

"Mladi ljudi ne žele da žive u zemlji u kojoj se svakodnevno izveštava o mogućem izbijanju rata. Ne žele da žive u zemlji u kojoj je klima prožeta glasinama da svi rade protiv nas i da neprestano moramo da se branimo", kaže Todorović.
 
Srbija zaslužuje posebno poglavlje. Tu se uz sveprisutan nacionalizam dodaje i autoritarna vlast predsednika Aleksandra Vučića. On ima velik uticaj na pravosuđe, medije i Srpsku pravoslavnu crkvu. Vučić takođe koristi nejasne etničke odnose na Balkanu. Todorović optužuje vlasti da za političke svrhe iskorišćavaju "traume koje još uvek vladaju u regionu".
 
Šta učiniti kako bi mladi iz jugoistočne Evrope ostali i svojom mladalačkom energijom pomogli izgradnji svoje zemlje? Potrebno je više vladavine prava i manje nacionalizma, smatra Todorović, prenosi Dojče Vele.