Tri predloga za novi minimalac: „Samo Albanija i Makedonija u Evropi imaju manju kupovnu moć od nas“

Od 1. januara 2024. godine cena radnog sata povećana je za 17,8 odsto, na 271 dinar. Nakon ovog povećanja minimalna zarada iznosila je 47.154 dinara, odnosno prosečno oko 401 evro mesečno, prenosi Nova ekonomija. 

U Socijalno-ekonomskom savetu (SES) od danas se pregovara o visini minimalne zarade za 2025. godinu. Za sto su seli predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Unije poslodavaca Srbije i Vlade Srbije.

Izvršni sekretar UGS „Nezavisnost“ i član pregovaračkog tima Miloš Miljković kaže za Novu ekonomiju da su predstavnici države danas izašli samo sa parametrima i analizama na kojima će temeljiti svoj predlog, ali da nisu izneli konkretnu cifru, koliko bi povećanje minimalca trebalo da bude.

„Mi za sada imamo samo izjave predsednika (Aleksandra Vučića) koji je rekao 52.000 dinara, ali zvanično na sastanku nismo dobili konkretne predloge koliko bi to povećanje naredne godine trebalo da bude“, kaže Miljković.

On je naveo i da su poslodavci predložili da minimalac raste ispod deset odsto, oko 7,7-8 procenata (do 51.000 dinara), ali je, po njegovoj oceni, taj predlog nerealan i manje je i od onoga što država „nezvanično“ nudi.

Sindikat Nezavisnost je na osnovu izvršenih analiza na današnjem sastanku predložio da iznos minimalne zarade za 2025. godinu bude veći od 60 hiljada dinara navodeći da je to jedini opravdani predlog. I predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije je da u narednoj godini minimalac iznosi 61.858 dinara.

Iz sindikata Nezavisnost su naveli i da se u odnosu na sve zemlje članice EU i zemlje kandidate koje imaju institut minimalne zarade, Srbija po standardu kupovne moći, mereno u odnosu na minimalnu zaradu za mesec jul 2024. godine, nalazi na samom dnu liste.

„Iz države su nam navodili podatke Eurostata da smo najbrža rastuća ekonomija, ali zanemarili su podatak istog Eurostata da je kupovna moć u Srbiji u odnosu na sve zemlje članice EU i kandidate, koji imaju uspostavljen institut minimalne zarade, veoma mala“, rekao je Miljković.

„Nalazimo se na dnu liste, iza nas su samo Makedonija i Albanija“, rekao je on.

Miljković navodi da je sledeći sastanak zakazan za ponedeljak u 11, kada veruje da će država izneti konkretan predlog.

„Pregovori imitacija socijalnog dijaloga“
Predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović ocenjuje u razgovoru za Novu ekonomiju da pregovori o minimalcu nisu nikakvi pregovori, već je to imitacija socijalnog dijaloga da bi se kroz javnost pronelo da postoje neki pregovori, iako tih pregovora nema.

„Svi znamo kako to funkcioniše, predsednik države izađe još u julu mesecu sa nekim informacijama koliko će taj minimalac da bude i na kraju ti pregovori se pretvore u farsu i desi se da minimalac bude u dinar koliko je predsednik rekao“, rekao je Veselinović procenjujući da će minimalac biti nekih 53 hiljade dinara s obzirom da je minimalna potrošačka korpa prema poslednjem zvaničnom podatku nešto preko 53 hiljade dinara.

Veselinović dodaje i da ne postoje nikakvi parametri na osnovu kojih se ove cifre sa kojima se izlazi u javnost određuju.

On napominje da sindikat Sloga ne učestvuje u pregovorima u minimalcu, jer pregovore vode Unija poslodavaca, Vlada i reprezentativni sindikati.

Veselinović je poručio da više ne treba se pregovara o minimalnoj zaradi nego mora da se pregovara o plati za dostojanstven život.

„Minimalna zarada je kategorija koja bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo i ona je svuda u svetu izmišljena kao kategorija koja bi trebalo da štiti najsiromašniji deo stanovništva i na neki način da štiti kompanije koje uđu u neko problematično poslovanje, nemaju dovoljno posla, nemaju dovoljne za plate, pa neko vreme privremeno zaposlenima daju tu minimalnu zaradu“, rekao je on.

Veselinović dodaje da, sa druge strane, država mora da vodi računa i o poslodavcima, jer su nameti, porezi, poslodavcima, pogotovu onim manjim privrednicima,  ogromni i oni to ne mogu da izdrže.

On ukazuje da se na isti način oporezuju ekstraprofiteri kao sto su NIS, Ziđin, Hestil, koji su prijavili enormne dobiti i neki mali privrednici sa pet, šest i deset radnika koji jedva preživljavaju.

„Tu država mora da napravi progresivno oporezivanje, da ti ljudi koji jedva preživljavaju, koji zapošljavaju mali broj radnika, da budu na neki način subvencionisani i da im se porezi smanje, a da se to kompenzuje tako što ćete ekstra oporezivati ekstraprofitere“, kaže Veselinović.

Oko šezdeset pet posto privrednika se izjasnilo da ima prostora za povećanje minimalne cene rada u idućoj godini, uz značajno smanjenje troškova poslovanja preduzeća.

Umanjenje poreza i doprinosa je na prvom mestu rešenje koje može podržati poslodavce i dovesti do rasta zarada, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije.

Oko 35 odsto poslodavaca nije spremno za dalji rast minimalne cene rada, od kojih njih 47 odsto ukazuje da će povećanje uticati na smanjenje broja zaposlenih.

Najosetljiviji sektori po pitanju rasta minimalne cene rada su uslužne delatnosti, prerađivačka industrija, trgovina i građevinarstvo.

Umanjenje poreza i doprinosa je na prvom mestu rešenje koje može podržati poslodavce i dovesti do rasta zarada, dok bi 72 odsto poslodavaca podržali alternativne mere poput poreske olakšice za preduzeća koja isplaćuju više zarade.

Koliko tačno ljudi prima minimalac kao redovnu zaradu nije poznato. Procene se kreću od 200.000 do 500.000 ljudi.

Pregovori o minimalcu se vode u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Srbije. Ukoliko se ne postigne dogovor, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Srbije.