Ekonomija

Premijer najavljuje obračun sa „nekim ljudima“ koji dižu cene: Šta BIA ima sa skupoćom i maržama?

FOTO:Boom93/S.Lisac

FOTO:Boom93/S.Lisac

Premijer Srbije Miloš Vučević najavio je „obračun“ države sa onima koji pune svoje džepove dok cenu tog bogaćenja plaćaju krajnji potrošači, odnosno građani. Ipak, podeljena su mišljenja struke oko toga da li država treba da se meša u tržište.

Vučević je poručio da se istražuje ko sve učestvuje u nadogradnji cena na rafovima, piše Danas.

„Želimo da pokažemo narodu da to nije politika Vlade, da ne psuju predsednika ili Vladu kada vide da nešto košta ovoliko ili onoliko, već da znaju da iza toga stoje neki drugi ljudi“, objasnio je premijer u obraćajnju povodom 100 dana rada Vlade Srbije.

Vučević je naglasio da će se u tu akciju uključiti i Narodna banka Srbije (NBS), kao i Bezbednosno-informativna agencija (BIA).

 
„Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali tržišna privreda nije anarhija i ona ima pravila, nije to bezobalno područuje. Ne morate da zaradite 100 novaca, možete da zaradite 80 novaca. Da vidimo mi ko se uvek tu umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju građani plaćaju, i ko hoće da ponište sve ono što kao država radimo na makroekonomiji“, naglasio je on.

Vučević je poručio da nije u redu da oni podižu cenu tri, pet ili sedam puta.

„Neko, gledajući sopstvene interese, ne vodi računa o građanima. Mi smo odgovorni za građane Srbije, ne za velike trgovačke lance i posrednike. Imaju oni pravo da rade i pravo na profit, ali ne na ekstraprofit“, upozorio je on.

Ostaje nejasno na koga su se ove „pretnje“ premijera tačno odnosile i na koji način bi država mogla da utiče na stanje na tržištu.

Ipak, ovo nije prvi put da se država meša u stanje na tržištu, jer smo prošle godine imali akciju „Bolja cena“, u kojoj je država ograničila cene desetina namirnica.

Ministar trgovine Tomislav Momirović rekao je tada da je ova akcija sveobuhvatni napor i trgovaca i države.

„Svi se odriču dela zarade. Živimo u tržišnoj ekonomiji, nema zabrana i nikoga ne teramo na nešto. Uveren sam da se neće desiti da drugi proizvodi poskupe na uštrb ovih“, rekao je on tada.

Iako se čini da su trgovci izašli u susret državi i građanima, kao i da se država bori za što niže cene u marketima, činjenica je da je prethodnih godina većina velikih trgovinskih lanaca podigla svoje marže, dok su u 2023. godini marže pojedinih išle i do gotovo 45 odsto.

To je potvrdio i izveštaj koji je u septembru prošle godine predstavila guvernerka NBS Jorgovana Tabaković, u kom se vidi da su u prethodne četiri godine marže maloprodajnih trgovinskih lanaca povećane za 36,6 odsto.

Kako je Danas nedavno pisao, profit trgovaca već godinama je predmet rasprava, posebno jer je ostvarivan i u uslovima visoke inflacije, zbog čega je  rast cena delom pripisivan i „naduvavanju“ trgovačkih marži.

Takođe, nedavno smo imali slučaj kada je Komisija za zaštitu konkurecije u Srbiji praktično odobrila monopol na tržištu kafe, nakon čega smo od 1. jula imali poskupljenje ovog proizvoda. Ista Komisija prešla je i preko podizanja cena sva tri mobilna operatera u našoj zemlji, uz objašnjenje da nije bilo tajnog dogovaranja i da zakon nije prekršen.

Dakle, čini se da su mehanizmi koji treba da štite krajnje potrošače, do sada uglavnom bili na strani „velikog profita“, pa se postavlja pitanje koliko su najave premijera iskrene.

 
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas objašnjava da se formiranje cena u trgovini na malo sastoji od proizvođačke cene, marže veletrgovca, marže maloprodaje i PDV-a.

„U sistemu slobodnog formiranja marži za bilo kakve intervencije države nema mesta, jer je prokolamovala načelo slobodnog formiranja cena, osim za određene kontrolisane proizvode gde su marže limitirane“, navodi on.

Srpsko tržište je, kako dodaje, cenovno i organizaciono deformisano.

„Ne vidim razlog da se BIA uključuje u ove poslove osim ako ne postoji osnovana sumnja da se značajan deo trgovine odvija nelegalnim i neevidentiranim kanalima. Takođe, i ako se roba iz nelegalnih tokova pretvara u legalno, to je onda posao za institucije“, smatra Milićević.

Više pročitajte na LINKU.