Šta domaću javnost boli iz Pariza?

Možda broj osvojenih medalja ne govori u prilog toj činjenici, ali informacija da je Srbija sa tri zlatne i po jednim srebrom i bronzom zauzela 27. mesto među 84 zemlje koje su imale nosioce odličja, dovoljno govori o uspehu naših sportista u Parizu.

Možda su neki navijači očekivali i duplo veći broj medalja naših predstavnika, ali, s obzirom na način kako su Igre tekle, ni ovaj broj nije zamarljiv.

Nakon početnog uspeha Zorane Arunović i Damira Mikeca koji su doneli Srbiji prvu od pet olimpijskih medalja u Parizu – zlato u mešovitom paru u finalu s turskim takmičarima gađanjem iz vazdušnog pištolja, usledili su dani koji nisu ličili na taj.

Bokserke Sara Ćirković i Natalija Šadrina su posle (čudnih) odluka sudija gubile svoje mečeve i tako ispadale sa Igara, a ništa bolje nisu prošli ni džudistii Nemanja Majdov i Aleksandar Kukolj.

Prvi je izgubio u osmini finala od Teodorosa Celidasa iz Grčke, tako što je dobio tri žuta kartona – prva dva zbog pasivnosti, a treći zbog nedozvoljenog zahvata, a drugi je odmah završio takmičenje nakon poraza od Mađara Sombora Vege.

Kada se na to doda da ni plivači nisu imali „svoj dan“ na ovim Igrama jasno je da Srbija i nije imala tako loš učinak u Parizu.

Sportsku javnost u našoj zemlji možda najviše boli što bar jedna medalja nije stigla iz atletike.

 
Nije da Srbija nije imala aduta u „kraljici“ sportova, ali ove godine bogovi sa Olimpa nisu bili uz srpske atletičare.

Posebno boli povreda mlade Angleline Topić na zagrevanju uoči kvalifikacija za skok uvis, ali je i sa povredom uspela da obezbedi plasman u finale.

Ipak, u njemu se nije pojavila jer je doživela ozbiljnu povredu desne noge, tačnije naprsnuće fibule u predelu skočnog zgloba, što je ustanovljeno na pregledima nakon kvalifikacija.

Kako ni Elzan Bibić nije bio na svom maksimumu u Parizu, tako Srbija nije uzela medalju u atletici, jer su u kvalifikacijama u skoku udalj ostale i Ivana Španović i Milica Gardašević.

 
Ipak, radost Srbiji su doneli košarkaši, vaterpolisti, Novak Đoković i Aleksandra Perišić.

Novak Đoković je doneo drugu zlatnu medalju Srbiji u Parizu.

On je u spektakularnom finalu savladao Karlosa Alkaraza sa 2:0 u setovima i osvojio jedino što do sada nije u prebogatoj karijeri.

Njegovim stopama su krenuli i košarkaši koji su nakon prolaska grupne faze u četvrtfinalu nadoknadili zaostatak od 24 poena i savladali selekciju Australije, a onda u polufinalu odigrali i najbolju partiju na turniru i zamalo iznenadili čuveni dream team.

 
Vodili su Pešićevi puleni punih 37 minuta igre, ali su na kraju protivnici uspeli da preokrenu rezultat.

Kumovale su tom preokretu neke očigledne sudijske greške (Embid postiže dva puta po dva poena iz čistih koraka, neki očigledni faulovi bekova Srbije nisu dosuđeni, a onda bi Amerikanci u nastavku akcije postizali koševe), ali to nije sputalo „orlove“ da u meču za bronzu pokažu svoje pravo lice i ubedljivom pobedom protiv Nemačke donesu Srbiji bronzu.

Do nove medalje nismo dugo čekali, jer ju je Srbiji donela Aleksandra Perišić.

Ona je osvojila srebro, pošto je u finalu u tekvondu u kategoriji do 67 kilograma poražena od Mađarice Vivijane Marton sa 2-0.

I za sam kraj, srpski sportisti su Igre „začinili“ onako kako su ih započeli – zlatom.

Najbolji srpski vaterpolisti su po treći put uzastopno osvojili zlatnu medalju.

Oni su u velikom finalu savladali Hrvatsku sa 13:11, što je bila prva medalja za njih još od prethodnih Igara u Tokiju.

„Delfini“ su nešto slabije započeli vaterpolo turnir, na početku je sa golom prednosti savladan Japan, a onda su doživeli ubedljiv poraz od Australije, no bili su najbolji onda kada je to bilo najpotrebnije.

U četvrtfinalu su eliminisali Grčku sa 12:11, dok su u polufinalu nadigrali selekciju SAD – 10:6, da bi u finalu prikazali ubedljivo najbolju partiju u Parizu i kući doneli još jedno zlato.