A11: Država umesto jačanja „ekonomskog tigra“ da jača socijalna prava sve siromašnijeg društva

U saopštenju uoči Svetskog dana siromašnih – 9. avgusta, Inicijativa je ukazala da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) stopa rizika od siromaštva u Srbiji zvanično 20 odsto, dodavši da naročito zabrinjava i podatak UNICEF prema kome svako peto dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva.

Za donosioce odluka u Srbiji socijalna zaštita predstavlja trošak, problem, spisak lepih želja, a ne mehanizam za borbu protiv siromaštva, ocenila je Inicijativa i ukazala da Zakona o socijalnoj karti najsiromašnije građane posmatra kao osumnjičene za potkradanje državnog budžeta, a ne kao ljude u potrebi za društvenom podrškom.

U poslednje dve godine više od petine korisnika izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć, koja iako iznosi samo 11.674 dinara po pojedincu i predstavlja tek 44 odsto iznosa prihoda koji je jednoj osobi potreban da bi prešla prag rizika od siromaštva, svojom redovnošću i izvesnošću održava percepciju društvene solidarnosti sa svim marginalizovanim ljudima.

Prag rizika od siromaštva je, prema poslednjim raspoloživim podacima, 26.509 dinara mesečno za pojedinca, odnosno 55.668 dinara za porodicu sa dvoje dece. Sa medijalnom zaradom od oko 77.000 dinara, upitno je kako bilo ko sa realnim primanjima u Srbiji „krpi kraj sa krajem“, dodala je Inicijativa.

Ta organizacija je napomenula da se minimalna cena rada godinama unazad određuje na nivou ispod minimalne potrošačke korpe, što je problematično, jer ni minimalna potrošačka korpa ne predstavlja realnu, već statističku kategoriju.

„Održavanje trenutnog iznosa minimalne potrošačke korpe i minimalne cena rada samo produbljuje siromaštvo u Srbiji – kontinuirano odbijamo da se suočimo sa činjenicom da je za dostojanstven život potrebno više i da ljudima ne treba luksuz, već zadovoljenje osnovnih potreba“, istiće A11.

Prema mišljenju Inicijative, poražavajuće je da, prema podacima RZS, 14 odsto građana u Srbiji ne može sebi da priušti da par puta nedeljno pojede meso ili ribu, kao i činjenica da grejanje stana ne može da priušti 9,5 odsto ljudi.

Skoro polovina (49,7 odsto) populacije kaže da troškovi stanovanja značajno opterećuju budžet domaćinstva, što govori da je adekvatno stanovanje izuzetno teško ostvarivo ekonomsko i socijalno pravo svih nas, smatra A11.

Inicijativa ukazuje da svedočimo konstantnom urušavanju prava koja su svakodnevno neophodna – prava da se lečimo, hranimo, stanujemo i da u slučaju potrebe računamo na društvo kroz sistem socijalne zaštite.

„Mere koje država (ne) preduzima ostavljaju duboke posledice i poslednji je čas da se energija donosilaca odluka preusmeri sa jačanja ‘ekonomskog tigra’ na shvatanje da efikasno ostvarivanje naših ekonomskih i socijalnih prava predstavlja interes od najvišeg značaja“, istakla je Inicijativa, uz napomenu da „bogata“ država ništa ne vredi, ako su joj građani siromašni.