Kako energetska pića mogu uticati na vaše zdravlje: Saveti lekara iz hitne pomoći (VIDEO)

„Da bismo razumeli uticaj energetskih pića na naše zdravlje, prvo moramo da definišemo šta su ta pića“, objašnjava dr Stevanović. „Energetska pića su napici koji se prvenstveno sastoje od tri osnovne supstance: kofeina, taurina i šećera, uz moguće dodatke poput aroma, prehrambenih boja i vitamina.“

On nastavlja objašnjavajući da se zabrinutost vezana za energetska pića najčešće odnosi na količinu kofeina i taurina koje sadrže.

„Prosečno energetsko piće, poput Red Bulla ili Guarane, sadrži između 250 mg i 320 mg kofeina po litru“, navodi dr Stevanović. „Ako uzmemo u obzir da je maksimalna dnevna dozvoljena doza kofeina za odraslu osobu oko 400 mg, što neće izazvati dugoročne negativne efekte, vidimo da bi trebalo popiti više od litra energetskog pića da bi se dostigla ta granica. Da bi se dostigla maksimalna akutna količina kofeina od 800 mg, potrebno je popiti 2-2,5 litra energetskog pića.“

Dr Stevanović takođe ukazuje na to da je količina kofeina u energetskim pićima manja u poređenju sa količinom u kafi.

„Jedna prosečna kafa sadrži između 75 i 400 mg kofeina po šoljici, što znači da bi 500 ml energetskog pića sadržalo količinu kofeina ekvivalentnu jednoj šoljici kafe“, objašnjava on.

Kada je reč o taurinu, dr Stevanović pojašnjava: „Taurin je aminokiselina koja se prirodno stvara u ljudskom organizmu i pomaže jetri da odstrani neželjene supstance putem bubrega. Egzogeno unošenje taurina, bilo putem energetskih pića ili hrane, nije pokazalo nikakve negativne niti pozitivne efekte na zdravlje.“

Međutim, on ističe da je razlog za zabrinutost u stvari šećer koji se nalazi u energetskim pićima. „Energetska pića sadrže šećer kao što ga sadrže i ostala gazirana pića poput koka-kole, fante i pepsi“, kaže dr Stevanović. „Prema tome, unos energetskih pića treba da se tretira slično kao i unos ovih pića. Ako ne biste popili dva litra koka-kole, logično je da ne biste trebali popiti ni dva litra energetskog pića.“

Dr Stevanović se usmerio na sastojke energetskih pića, posebno visokofruktozni kukuruzni sirup koji se često koristi umesto kuhinjskog šećera.

„Uzimajući u obzir da mnogi proizvođači danas koriste visokofruktozni kukuruzni sirup, koji sadrži veliku količinu fruktoze, koja nije jednostavno svarljiva, predstavljamo veći razlog za zabrinutost. Fruktoza se ne metabolizuje isto kao običan šećer i može doprineti povećanom unosu kalorija“, objašnjava dr Stevanović.

On zatim opisuje promene u industriji energetskih pića: „Proizvođači su došli do rešenja da umesto šećera koriste zaslađivače poput aspartama i ciklamata, koji nemaju kalorije. To otvara pitanje koliko su ovi zaslađivači zapravo zdravi za naš metabolizam. Međutim, generalno nije pokazano da aspartam ima značajne negativne efekte na zdravlje.“

Dr Stevanović naglašava da je ključna stvar u umerenom unosu. „Energetska pića su nezdrava kao i sve što je u velikim količinama nezdravo za ljude. Ako bi konzumirali veliku količinu bilo kojeg drugog pića, poput Coca-Cole ili Fante, mogli bismo očekivati slične efekte. Umerenost je ključna. Sa umerenim unosom i pod pretpostavkom da je osoba zdrava, nema razloga da se povremeno ne uživa u energetskom piću.“

On dodaje da su neki od najčešćih simptoma prekomerne konzumacije energetskih pića lupanje srca, preskakanje otkucaja, kratkost daha i uznemirenost, posebno ako su praćeni velikim umorom, iscrpljenošću ili fizičkom aktivnošću. „Vrlo često ljudi zanemaruju da su konzumacija energetskih pića praćena unosom alkohola, što može doprineti negativnim efektima. Dakle, nije opravdano okriviti samo jednu grupu pića za sve te efekte“, kaže dr Stevanović.

Kada je reč o deci, dr Stevanović napominje da energetska pića nisu preporučljiva zbog njihove već prirodne energije. „Deca imaju dovoljno energije da im energetska pića generalno nisu potrebna. Ako već treba da unose nešto za energiju, to može biti nešto drugo što nije energetsko piće.“

 „Primarna stvar kod unosa bilo čega je umerenost. Razlika između leka i otrova često je samo u dozi.“

Dr Stevanović objašnjava da simptomi povezani sa konzumacijom energetskih pića često nisu isključivo rezultat tih pića.

„Najčešće simptome kao što su lupanje srca, preskakanje srca, bol u grudima, osećaj kratkog daha i gušenja mogu uzrokovati i drugi faktori, kao što su prethodna zdravstvena stanja ili kombinacija sa drugim faktorima“, ističe on. „Činjenica je da kofein jeste psihostimulans, ali nije toliko potentan kao što se misli, niti je količina koja se unosi u energetskim pićima tolika da bi predstavljala veliku pretnju, koliko se to često predstavlja u javnosti.“

Kada je reč o mešanju energetskih pića s alkoholom, dr Stevanović naglašava da ovo može biti posebno problematično.

„Alkohol je psihodepresant koji širi krvne sudove, smanjuje krvni pritisak i može dovesti do ubrzanja srčanog rada. Nasuprot tome, kofein iz energetskih pića je psihostimulans koji takođe uzrokuje širenje krvnih sudova, ali na način koji može dodatno ubrzati srčani rad. Kombinacija ova dva efekta može dovesti do lupanja srca, nesvestice, bolova u grudima, posebno ako osoba već ima srčane probleme ili druge zdravstvene poremećaje“, objašnjava on. „Zbog toga je mešanje energetskih pića sa alkoholom, naročito među mlađom populacijom, apsolutno nepreporučljivo.“

Dr Stevanović takođe komentariše šta znači umerenost u kontekstu konzumacije energetskih pića.

„Umerenost se odnosi na svaki dan. Ako se konzumira energetsko piće, to bi trebalo biti umeren nivo, a ne konstantna praksa. Na primer, 500 ml energetskog pića ne bi dovelo do predoziranja kofeinom, ali bi količina šećera bila značajna. Dugoročna konzumacija velike količine šećera i kofeina svakako nije dobra za zdravlje. Ponekad uzimanje limenke ili dve tokom dana može biti prihvatljivo za zdravu osobu, ali svakodnevni unos velikih količina može biti štetan“, objašnjava on.

Na kraju, dr Stevanović pravi analogiju sa vodom, objašnjavajući da čak i voda u prekomernim količinama može biti toksična.

„Umerenost je ključna ne samo u piću, već i u svim aspektima života. Bilo šta u prekomernim količinama, uključujući vodu, može biti štetno. Kada govorim o umerenosti, mislim na ravnotežu u ishrani, piću, fizičkoj aktivnosti i drugim aspektima života. To je sredina koju treba da pronađemo kako bismo se osećali dobro i bili zdravi'', zaključuje on.