O prosečnim i početnim platama u obrazovanju: Već sada jasno da prosvetari neće biti zadovoljni

Da je osnovna plata 96.000 dinara prvo je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa je potom ispravio grešku i rekao da je prosečna plata za prosvetne radnike zapravo toliko, a da će tek biti značajno veća, piše Danas. 
 
Početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme trenutno je oko 86.700 dinara.
 
Kako za Danas kaže Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetih radnika Srbije, nejasno je i čije su sve zarade ušle u prosek za ukupnu prosvetu – da li samo zaposlenih u školama ili i u ostalim sektorima obrazovanja.
  
"Može da se izvuče medijalna zarada, ali država to nikada nije objavila. U školama oko 70 odsto zaposlenih čini nastavno osoblje, a 30 odsto je nenastavno. Teško je komentarisati podatke koje je izneo predsednik, pogotovo što osnovna zarada nastavnika nije 96.000 dinara, a ako je u školama zaposleno 70 odsto nastavnika, onda ni prosek nije tačan", ističe Kokot.
 
Komentarišući Vučićeve reči da će njegova molba predsedniku Vlade i ministru finansija biti da minimalna zarada bude značajnije uvećana od prosečnog povećanja za javni sektor, sagovornik Danasa kaže da će to dodatno urušiti već narušen odnos između koeficijenata za obračun i isplatu plata.
 
"To je zlo koje nas prati duže od decenije, država jako dobro razume zašto to radi i na taj način narušava odnose među svim zaradama. Time se pravi uravnilovka. Da bi se uveo red jedino razumno i logično rešenje jeste da osnovica bude minimalna zarada, kako je to definisano za vojsku i policiju. Tako ni teorijski niko ne bi mogao da zaradi ispod minimalca. Mi smo kao sindikat izašli s predlogom da se zarada obračunava upravo na bazi minimalca kao osnovice da ne dolazi do daljeg narušavanja već narušenih odnosa. Za poslednjih 10 do 12 godina izgubili smo jednu minimalnu zaradu, što se matematički jasno može videti", navodi Kokot.

Dušan Kokot kaže da bi, prema dosadašnjem iskustvu, povećanje plata prosvetnim radnicima moglo da usledi od naredne godine, a startnu platu od pomenutih 96.000 dinara nastavnici bi mogli najranije da dobiju u aprilu 2025.
 
"U januaru su raspust i praznici, u februaru je takođe državni praznik, a mart je prvi mesec u kome nema dana za koje se prima naknada zarade umesto plate. Predsednik nije rekao koliku povišicu će dobiti prosveta, ali ako će penzije porasti za 11 odsto, a minimalac na nekih 52.000 ili 53.000 dinara, logika kaže da će prosvetni radnici dobiti povećanje od 12 odsto, a svi ostali u javnom sektoru ispod toga", ističe Kokot, uz opasku da je "već sada jasno da zaposleni u obrazovanju neće biti zadovoljni onim što će se dešavati u narednom periodu".
 
Komentarišući Vučičevu izjavu o broju radnih sati, Kokot kaže da on u starom dobrom maniru okreće građane protiv prosvetnih radnika jer će sada u javnosti biti narativ "evo ih, bune se ovi što rade 18 sati nedeljno".
 
"To je jedna batina kojom se vitla, ona se lako smesti u ruke građana ako vlast to poželi", smatra Kokot.
 
On pojašnjava da nedeljni fond od 18 časova obavezne nastave imaju nastavnici koji predaju predmete u kojima postoje pismeni zadaci, a ostali 20 časova.
  
"Napominjem da je to samo obavezna nastava, a gde je priprema za časove, gde su ostale aktivnosti? Čas treba pripremiti, uraditi evaluaciju, razmišljati o daljem radu… Da ne pominjem učešće u raznim timovima i većima. Ko pregleda kontrolne i pismene zadatke? Svaki zaposleni na početku školske godine dobija rešenje o 40-časovnoj radnoj nedelji u kome su definisane sve njegove obaveze. Svoditi posao nastavnika samo na časove redovne nastave je isto kao kada bismo rekli da muzičar zaradi platu za jedan nastup. Ovo je nastavak pokušaja da se ponize prosvetni radnici. Aktuelna vlast to radi u kontinuitetu duže od decenije i samo tako mogu da 'pročitam' predsednikove reči", zaključuje Kokot.