Nemački mediji: Građani se bune, ali Vučić sada ima Nemačku, EU i SAD na svojoj strani

Kako piše Dojče vele, mediji u Nemačkoj pišu o tome i kakve su trenutne posledice eksploatacije bakra u Srbiji.
 
"Ustanak protiv planova za kopanje litijuma – Nemačka kao žrtveni jarac" – naslov je teksta koji je na svom internet-portalu objavio nemački javni servis MDR, a prenosi DW. Autor teksta Andrej Ivanji.
 
Kako navodi autor, broj protesta i demonstranata koji se u Srbiji suprotstavljaju kopanju litijuma, podjednako je iznenadio i zaštitnike životne sredine i vladu.
 
"Dok zaštitnici životne sredine pozivaju na narodni ustanak, jer strahuju od zagađenja biblijskih razmera, vlada u eksploataciji te sirovine vidi istorijsku šansu za srpsku privredu", navodi on.

Podseća se da se 19. jula nemački kancelar Olaf Šolc pojavio u Beogradu, "da bi u kratkoj poseti podržao predsednika Aleksandra Vučića u njegovoj nameri da u Srbiji kopa litijum".  Tema litijum žestoko je uzburkala duhove u Srbiji, jer zemlja ima velike količine tog globalno bitnog lakog metala potrebnog za baterije, piše MDR. 
 
"A Nemačkoj i Evropskoj uniji je potreban još više, kako bi bila sprovedena agenda 2030 – naposletku, Nemačka hoće da do tada napravi 15 miliona električnih automobila", podseća autor teksta.
 
Nije manje važno ni to što EU hoće da smanji zavisnost od kineskog litijuma, pa je to postavila sebi kao strateški cilj.
 
"Oba političara su naglasila da se na Srbiju ne gleda kao na izvoznika sirovine, već da će u zemlji nastati čitav proizvodni lanac – od rudnika, preko proizvodnje baterija i katoda, pa do proizvodnje električnih automobila. I da Srbi ne bi smeli da propuste tu 'istorijsku šansu'. Uloga Šolca u tom spektaklu je bila da posluži kao kredibilan garant da će priroda u tom projektu ostati netaknuta", ističe autor.
 
Međutim, dodaje, te garancije Srbima sada nisu dovoljne.
 
"Srbi su za vreme desetogodišnje vladavine Vučića – uz pomoć medija dovedenih na liniju – sistematski huškani protiv Zapada. Donedavno je bulevarska štampa bliska režimu iznosila teorije zavere neprijateljske prema Nemačkoj, prema kojima BND hoće da izazove haos u Srbiji da bi svrgla vlastodršca Vučića, jer on, onako nepokolebljivo hrabar kakav jeste, odbija da prizna nezavisnost Kosova i da uvede sankcije Rusiji", navodi autor.
 
MDR piše i o protestima zakazanim za 10. avgust u Beogradu, na koji su pozvani svi građani Srbije koji se protive iskopavanju litijuma.
 
"Tako se sada zaštitnici životne sredine i opozicija nadaju da će pritisak ulice moći da prošire toliko da će Vučić ponovo biti primoran na povlačenje. Ali, sada su okolnosti drukčije. Vučić sada ima Nemačku, EU i SAD na svojoj strani. Predstavnici vlade već su najavili šta će se desiti ako neko ovaj put pokuša da blokira međunarodnu saobraćajnu žilu-kucavicu: na osnovu zakonskih propisa biće sprečen policijskom silom – kao i u svakoj evropskoj demokratskoj zemlji", navodi autor.
 
Krivelj i Šarbanovac u klinču koji ne žele
 
Dnevnik Zidojče cajtung objavio je veliku reportažu iz Srbije. Naslov glasi: "Ovo je naša zemlja i hoćemo da je zadržimo!", a ispod njega je objašnjenje o čemu se radi: 
 
"Na istoku Srbije jedna kineska firma kopa bakar, za teškim posledicama po prirodu i ljude. Ali, i pored lošeg primera, EU i Nemačka hoće da uskoro kopaju litijum u Jadarskoj dolini".
 
Autor članka Florijan Hasel počinje reportažu u Krivelju i Šarbanovcu. Jedna meštanka mu pokazuje tunel za odvod rečne vode koji je dve godine gradila kineska firma Ziđin. Još uvek se dovršava brana i preusmerava rečni tok, što rade kineski radnici. 
 
Jedan penzionisani inženjer objašnjava autoru da je "problem u tome što je čitav projekat netransparentan. Svi radovi se izvode bez plana o uređenju prostora, bez ekološkog testiranja i bez ikakvog učešća nas kao stanovnika sela". 
 
Autor dodaje da se i beogradski Institut za zaštitu životne sredine RERI, kao i holandska grupa građana "Just Finance" žale se da nema odgovarajućih ekspertiza. 
 
"Ne samo reka, već i čitavo selo Krivelj se našlo Ziđinu na putu. Kineska državna firma je ovde na jugoistoku Srbije pre pet i po godina preuzela rudnik bakra i proširila ga toliko da će Krivelj uskoro biti prošlost. Selo, čiji stanovnici – poput onih u drugim pogođenim selima – i pored višegodišnjih razgovora ne znaju šta će biti sa njima", piše autor.
 
Ceo tekst čitajte OVDE.