Bajatović i devetorica na minimalcu

Upada u oči da se predsednik do sada, u poslednjih pet, šest godina, nije bavio platom u dinarima, već isključivo u evrima.

Rast plata uz fiksiran devizni kurs značio je da plate rastu u evrima istom brzinom, ako ne i malo brže, kao i u dinarima, a 1.000 evra kod nas uvek impresivnije zvuči nego 117.000 dinara.

Ipak, 100.000 je lep okrugao broj i šteta je ne obeležiti ga.

 
Ali, kao i do sada, podatak o prosečnoj zaradi ne pruža kompletnu informaciju ni o zaradama ni o standardu u Srbiji.

Pre svega, medijalna zarada u maju je iznosila 77.571 dinar. To je srednja plata u zemlji, gde je pola zaposlenih primilo manju, a polovina veću zaradu od te

Recimo, ako imamo 10 radnika i jedan je direktor neke velike firme sa platom od 5.000 evra, a ostalih devet radi za jedva nešto preko minimalca, recimo 500 evra (inače strani investitori koji dobijaju subvencije se obavezuju da isplaćuju minimalnu platu uvećanu za 20 odsto), prosečna plata ove desetorke je 950 evra. Medijalna plata ove desetorke je 500 evra.

Ili još bolje, za Dušana Bajatovića mediji javljaju da ima mesečna primanja od 35.000 evra. On i još devet radnika na minimalcu od 400 evra, primaju mesečno u proseku 3.860 evra. Šta bi ova devetorica dala za ovaj prosek!

 
Postoji još jedan pokazatelj, a to je modalna plata.

To je plata koja se najčešće isplaćuje u jednoj ekonomiji. Ona ne mora da bude dobar pokazatelj nekog opšteg standarda, ali je i tako informativna.

Ovaj podatak RZS ne objavljuje, a poslednji put kada je to uradio, 2018. godine, modalna plata je iznosila 53 odsto prosečne.

Ako bi ostao isti odnos danas, najčešće isplaćena plata u Srbiji bila bi oko 53.000 dinara, jedva nešto više od minimalca.

 
Drugi statistički izveštaji pokazuju da više od sedamdeset odsto domaćinstava u zemlji ima manje prihode od prosečne plate.

Dakle, imamo rast prosečne plate i to je dobro, ali ona zapravo ne pokazuje kolika je kupovna moć te plate.

U prethodne dve, tri godine inflacija je nanela ozbiljan udarac standardu stanovništva.

Kumulativno, 2021, 2022. i 2023. godine inflacija je iznosila 33,6 odsto.

 Istini za volju, neto plate jesu u tom periodu rasle brže od cena za nešto manje od deset odsto, ukupno za te tri godine.

Ove godine inflacija usporava, što ne znači da cene padaju, već samo da sporije rastu nego ranije, pa je realni rast plata u maju dostigao devet odsto, koliko u tri prethodne godine zajedno.

Dakle, plate rastu, ali u poređenju sa cenama ne tako impresivno kao što vlast tvrdi.