Jednoglasno “ne” opozicije na poziv Brnabić za posete zemljama u kojima postoje nalazišta litijuma

Da nedeljama radi na tome da organizuje javnu raspravu, debatu ili okrugli sto o litijumu, poručila je jutros predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić gostujući na RTS-u. 
Međutim, dok sa jedne strane predsednica Skupštine poziva na javnu raspravu o litijumu, istovremeno ističe da je jako teško organizovati debatu kada je priča o tome, tvrdi, politizovana. 
“Ono što je izazov jeste naći ljude jeste naći ozbiljne i odgovorne ljude koji žele da razgovaraju na tu temu, zato što ih odmah svrstavaju na neku stranu. Ako neko kaže - ja sam profesor Rudarsko - geološkog fakulteta i mislim da rudnik može da se otvori u skladu sa ekološkim standardima - oni vam kažu, vi ste lobista Rio Tinta”, objašnjava Brnabić.
Kako dodaje, zamoliće opoziciju da “spuste loptu” oko ove teme. 
“Hajde da pričamo na osnovu činjenica i da nemamo političke aktiviste, od kojih ne možemo da čujemo ljude koji se zaista bave zaštitom životne sredine. Nema potrebe da zarad jeftinih političkih poena vodimo borbu oko nečeg što može da donese Srbiji neverovatan ekonomski prosperitet”, rekla je Brnabić u jutarnjem programu RTS-a. 
U opoziciji, međutim, sumnjaju da bi javna rasprava zaista bila u interesu građana, poučeni ranijim iskustvima sa anketnim odborima i skupštinskim komisijama. 
Lazović: Kasno je za javnu praspravu
Kopredsednik Zeleno - levog fronta Radomir Lazović ističe da će o učešću u javnoj raspravi odlučiti kada i ako poziv stigne, ali da je to trebalo ranije da se desi. 
“Mi smo uvek za javnu raspravu, ali je sada i kasno. Komisije se prave i pre nego što se odluka donese, pre nego što se potpiše Memorandum i Pismo o namerama. Ja verujem da se ova rasprava ne pravi da bi se zaista razgovaralo, nego da se ona iskoristi kao deo kampanje Rio Tinta, da se ustvari i tim putem ubedi javnost da je sve u redu sa projektom”, smatra Lazović.
On dodaje da jeste za to da se smanje tenzije oko projekta “Jadar”, ali da su one očekivane kada vlast pokušava da silu sprovede taj projekat.  
Pavlović: Odluka u zavisnosti od ostatka opozicije
Odluku o učešću u javnoj raspravi doneće i u zavisnosti od toga šta će uraditi ostale kolege iz opozicije, za Insajder kaže Jelena Pavlović iz poslaničke grupe “Mi, glas iz naroda”. 
Ona međutim ističe da pre bilo kakve debate o projektu “Jadar” moraju da se donesu važni strateški dokumenti.
“Takvi predlozi su potpuno besmisleni, jer ono što treba da urade je da postupe po Zakonu o planskom sistemu, da naprave Predlog plana razvoja Republike Srbije i Prostornog plana, bez tih dokumenata, niko u Republici Srbiji, pa ni Skupština nije ovlašćena da donosi bilo kakva ad hoc rešenja, a sve što se tiče Strategije razvoja rudarstva i energetike mora da bude na bazi ta dva akta", smatra Pavlović. 
 “Ne” za posete Finskoj i Nemačkoj
Brnabić je najavila i posete Parlamentarne delegacije Nemačkoj i Finskoj, zemljama u kojima bi takođe trebalo da se eksploatiše litijum. 
 
“Hajde da odemo da vidimo kako to oni rade i da završimo već jednom sa debatom da li oni rudare ili ne. I niko ne može da kaže da oni ne brinu o svojim građanima. Brinu, ali će i rudariti svoj litijum - i to Finska iz rudnika na otvorenom, za razliku od našeg gde je čak moguće i da nastavite da se bavite poljoprivredom. Pa ako mogu Finska i Nemačka, zašto ne možemo mi?”, pitala je Brnabić. 
Iz opozicije, međutim, jednoglasno poručuju da u takve posete neće ići jer u Finskoj i Nemačkoj još nije počela eksploatacija litijuma. 
Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde ističe - zabrinutost građana Srbije neće se rešiti posetama drugim zemljama. 
“Uslov svih uslova je posebna sednica Narodne skupštine o rudarenju litijuma, na čemu insistira cela opozicija. Bez ispunjena tog zahteva, ne može se govoriti ni o čemu drugom.

Građani su izuzetno uznemireni zbog najavljenog rudnika litijuma, situacija je uzavrela do maksimuma i to ne može da reši nikakva komisija, niti posete državama koje imaju litijum, a nisu počele njegovo iskopavanje”, smatra Tepić. 
Jovanović: “Neka Brnabić ide u Australiju”
Sličnog stava je i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta.
"Što se tiče poziva da idemo u Finsku i Nemačku, gde još nije ni počeo da se kopa litijum, neka ode u Australiju kod Aboridžina, da provede sa njima mesec dana, da vidi kako su oni prošli kada je u pitanju Rio Tinto". 
Kopredsednik Zeleno - levog fronta Radomir Lazović ističe da su takve posete u ovom trenutku zamajavanje, i da je bitnije da se  na dnevnom redu Narodne skupštine nađe Narodna inicijativa o zabrani iskopavanja litijuma i bora.

Branbić najavila i mogućnost Parlamentarne komisije 
Brnabić je najavila i mogćnost formiranja Parlamentarne komisije i pozvala opoziciju da pošalju svoje predloge. 
“Ponovo pozivam sve parlamentarne gurpe - ako ste zaista zainteresovani za ovu temu, hajde da napravimo Parlamentarnu komisiju koja će imati neku vrstu nadzora. Da imamo sve informacije, da pričamo na osnovu činjenica, pozovemo eksperte. Duša me boli da o tome ne razgovaramo, a u situaciji smo da u narednih 100 godina mi budemo ti koji izvozimo strateške sirovine”, ističe Brnabić. 
Na poziv da dostave svoje predloge, lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta poručuje da se već zna koji stručnjaci mogu da govore na tu temu. 
"Ja svoje argumente imam, a oni se nalaze u Zborniku Srpske akademije nauka i umetnosti, nakon skupa od pre dve godine na temu ovog projekta. Znači, tu su svi argumenti, ako je neko stručan da o tome raspravlja, to su ljudi koji su govorili na tom skupu. To su ljudi koji treba da kažu kako se ovo rešava. Kako se rešavaju pitanja zagređenja vazduha, vode i kako se rešava pitanje eventualnog tog projekta. To su ti ljudi, ali to su ljudi za koje oni govore da su izdajnici”, ističe Aleksandar Jovanović Ćuta. 
Podsetimo, Javno slušanje o litijumu u Narodnoj Skupštini najavila je sama predsednica Skupštine na kolegijumu u junu, kako bi se čuli argumenti za i protiv rudnika litijuma. 
Tom prilikom je obećala i da će pokušati da sazna gde se nalazi Inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma i bora koju je potpisalo 38.000 građana, i koja je odavno trebalo da se nađe pred poslanicima. Ipak, do danas nema odgovora, gde su se zagubili potpisi građana.