Eurostat: Očekivani radni vek u Srbiji kraći od proseka EU

Trajanje radnog veka se uveliko razlikuje među članicama EU, od 28 godina koliki je očekivani radni vek Italijanki, do 45 godina za muškarce u Holandiji.

U Srbiji je očekivani radni vek 34,8 godina i u stalnom je porastu tokom poslednje decenije. Očekivani radni vek je 2014. bio 3,5 godina kraći.

Najduži očekivani radni vek 2023. godine zabeležen je u Holandiji (43,7 godine), Švedskoj (43,1) i Danskoj (41,3), dok je najkraći u Rumuniji (32,2), Italiji (32,9) i Hrvatskoj (34).

Podaci evropske statističke službe pokazuju da muškarci imaju za 4,3 godine duži očekivani radni vek nego žene, ali da se ta razlika stalno smanjivala proteklih 10 godina.

Prosečan očekivani radni vek muškaraca u EU je 39 godina, sa najdužim trajanjem u Holandiji (45,7 godina), Švedskoj (44,1), Danskoj i Irskoj (42,8), a najkraćim u Hrvatskoj (35,4), Bugarskoj i Rumuniji (35,6).

Za žene se u proseku očekuje da imaju 34,7 godina radnog veka. Najduži očekivani radni vek imaju žene u Švedskoj (41,9), Holandiji i Estoniji (41,5), a najkraći u Italiji (28,3), Rumuniji (28,5) i Grčkoj (30,6).

Litvanija i Estonija su jedine članice EU gde se očekuje da žene rade duže od muškaraca.

Muškarci u Srbiji imaju očekivani radni vek 37,4 godine, a žene 32 godine.

Očekivani prosečni radni vek je u stalnom rastu od 2013, kada je bio 34,7 godina, a jedino je tokom pandemije kovida-19 2020. zabeleženo malo smanjenje.

Povećanje očekivanog trajanja radnog veka zabeleženo je u svim zemljama osim u Rumuniji, a primetan je trend da se radni vek žena povećavao više nego muškaraca, posebno na Malti, u Slovačkoj i Luksemburgu.

Očekivani radni vek muškaraca u Srbiji se povećao za nepune tri godine, a žena za više od četiri godine godine.

Indikator očekivanog prosečnog trajanja radnog veka je procena broja godina za koje se očekuje da će osoba, trenutno stara 15 godina, biti u radnoj snazi (tj. zaposlena ili nezaposlena) tokom svog života.