Srbija i poljoprivreda: Kukuruz i soja najteže pogođeni sušom

Nepregledna polja kukuruza i suncokreta prekrivaju južnobanatsku ravnicu, ali pogled na blago povijene zlatno-žute stabiljke i deformisane klipove ukazuje na to da je zemlja žedna.

„Već vidimo ogromnu štetu.

„Mesec dana ranije ćemo zbog suše raditi silažu, to je sitno seckanje cele biljke od čega se pravi stočna hrana. Kukuruz je toliko suv i bez klipa, pa i kad se preradi neće biti mnogo kvalitetan za stoku", jada se Miroslav Kiš, poljoprivrednik iz okoline Subotice, grada na severu Srbije, u razgovoru za BBC na srpskom.

Silaža je proces sečenja i sitnjenja biljaka u trenutku kada ona ima najviše hranljivih vrednosti, jer se to životinjama ubacuje u ishranu.

Kiš dodaje da je kukuruz ostao neuobičajeno nizak, pa maltene nema ni stablo, a ni klip.

Situacija nije svuda ista, međutim, nedostatak vode može da se primeti u gotovo svim prolećnim kulturama, među kojima su kukuruz, soja i suncokret.

• Poljoprivrednici u Srbiji gledaju u nebo umesto da navodnjavaju njive
• Rano cvetanje voća u Srbiji: Kad mraz zapreti
• Kako su prve japanske vagju krave stigle u Srbiju

Od marta, kada je bila prolećna setva, do letnjih meseci, u Srbiji nije bilo mnogo padavina, a posebno u junu i julu, najbitnijim za kukuruz i soju.

Toplotni talas koji je pogodio Srbiju u julu podigao je temperaturu vazduha iznad 40 stepeni Celzijusa.

Nesnosne vrućine trajale su više od 10 dana, a noćna temperatura u pojedinim gradovima nije padala ispod 25 stepeni.

„Zabrinutost oko stanja useva i izgleda novog roda kukuruza dostigla je vrhunac sa toplotnim talasom koji je u ovom trenutku za nama, a koji je negativno uticao na one useve koji su zasejani na peskovitom zemljištu.

„Sporadično ima useva kukuruza koji su potpuno izgoreli na suncu i gde će šteta biti potpuna, ali ima i onog koji je u odličnoj kondiciji", objašnjava Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije".

Kukuruz je u Srbiji zasejan na 950.000, suncokret na 260.000, a soja na oko 215.000 hektara, podaci su Udruženja, što je za nekih pet do šest odsto više nego prošle godine.

Kukuruz stigao do kolena i ne mrda

„Neće nam ni Dunav pomoći da sad padne koliko je suvo.

„Kukuruz koji je kasnije posejan nije mogao da bude oplođen jer je bila suša i neće biti zrna u klipu", govori Kiš sa kojim stojim pored klipova ove poljoprivredne kulture koja umesto uobičajene zelene ima žuto-sivu boju.

Tamo gde su njive uz vodotokove, dodaje, situacija je malo zelenija, nije sve osušeno, ali sveukupno je to mali procenat.

Na nekim oranicama, smatra, šteta će biti 100 odsto.

„Kukuruz je narastao do kolena i ne mrda više", priča on.

Suša je pogodila i soju, koja voli vlagu, dok u suncu najviše uživa suncokret.

Istu muku muči i Jovica Jakšić, poljoprivrednik iz Kovina, grada udaljenog 50 kilometara od Beograda.

„Biljke sada čekaju kišu jer zrno kukuruza i soje treba da se nalije.

„Suša je najviše pogodila one koji su kasnije sejali, jer biljka nije uspela da se opraši", kaže banatski poljoprivrednik za BBC na srpskom.

Ovogodišnje vremenske prilike najviše su se odrazile, dodaje on, na prinos repice, koja je tri puta manje rodila nego što je prosek, jer nije bilo padavina tokom zime.

Bez rekorda ali i katastrofe

„Sada je sigurno da Srbija ne može da očekuje rekorde u proizvodnji kukuruza u ovoj godini, ali neće biti ni tako loši kao 2017. i 2022. godine.

„Tada je bila jaka suša tokom jula, a prinosi su, na nivou zemlje, bili tek 4,2 tone po hektaru", kaže Savović.

Dodaje da će ovogodišnjim prinosom potrebe Srbije sigurno biti pokrivene, ali je pitanje da li će biti i viškova za izvoz.

Početak žetve u Srbiji može se očekivati u septembru.

„U prethodni sušnim godinama suncokret se pokazao kao najotporniji usev među prolećnim ratarskim kulturama.

„Za mesec dana očekuje nas novi rod suncokreta, najmanje na nivou prošlogodišnjeg, a to je oko 750.000 tona", govori ona.

Ističe da se u Srbiji godišnje potroši od 80.000 do 100.000 tona suncokretovog ulja.

Tržište Srbije biće dobro snabdeveno suncokretovim uljem u ovoj i sledećoj godini.

Žega i nedostatak kiše, međutim, sigurno će uticati na rod soje.

„U izuzetno sušnim godinama, Srbija je imala prinose od svega 1,7 tona po hektaru, dok su u dobrim godinama oni znali da budu i do tri tone po hektaru.

„Očekujem rod od najmanje 400.000 tona soje", kaže direktorka Udruženja „Žita Srbije".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Klimatske promene i usevi

U klimatski povoljnim godinama, kao što je bila 2014, u Srbiji se proizvede više od šest miliona tona kukuruza.

Klimatske promene, međutim, poslednjih godina sve su izraženije i to utiče na prinose, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu.

„Jaki vetrovi, poplave, visoke temperature i suše pogađaju sve delove sveta, pa raste i zabrinutost zbog sve češćih katastrofa.

„Nakon što smo imali najtopliji jun u istoriji klimatskih merenja u Srbiji, tokom jula smo svedočili jednim od najintenzivnijih i najdugotrajnijih toplotnih talasa", govori Ivica Đalović, naučni savetnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Srbije, za BBC na srpskom.

Kukuruz se sada nalazi u najkritičnijim fazama rasta, pa visoke temperature ukoliko su prisutne u dužem vremenskom periodu mogu da dovedu do smanjenja prinosa.

„Neujednačeno vreme setve, dugotrajna suša i visoke temperature uticale su na stanje kukuruza na vojvođanskim poljima.

„Suša je vidljiva u gotovo svim regionima bez izuzetka", naglašava.

Dodaje da je ranija setva hibrida omogućila i ranije cvetanje, pa je izbegnut temperaturni šok u kritičnom periodu rasta.

Manjak vlage tokom juna, a posebno tokom jula bio je četiri do pet puta u odnosu na stvarne potrebe.

„Pri nedostatku vlage kao prvi simptom pojavljuje se uvijanje listova, koji blede, a potom dobijaju žutu boju i na kraju odumiru.

„Teško je proceniti u kom stepenu će suša uticati na prinos, jer je nedavna kiša u pojedinim regionima Srbije donekle ublažila stanje", govori Đalović.

Borba protiv suše

Različita tehnološka rešenja se razvijaju i primenjuju kako bi se smanjila zavisnost proizvodnje kukuruza od nepredvidivih klimatskih pojava.

Uz odabrane hibride, upotrebu đubriva i gustinu setve, jedna od najefikasnijih mera borbe protiv suše je navodnjavanje, kaže Đalović.

Ali Srbija je na svetskom dnu u navodnjavanju.

Dok se u svetu navodnjava više od 17 odsto obradivih površina, u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, taj procenat deset puta manji - tek nešto više od 1,4 odsto.

I dok pali ponovo traktor da se zaputi ka njivi, Kiš dobacuje da suša u poljoprivredi nadležne ne zanima.

„Ne znam kakva će biti i ova silaža kada je sve u njivi propalo", kratko izgovara dok se čuje brujanje traktora na njivi.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]