Evolucija: Šimpanze i ljudi slično 'razgovaraju', kažu naučnici

Brzi razgovori i prekidanje sagovornika kako bi se što pre odgovorilo nije karakteristično samo za ljude, već i za šimpanze koje žive u prirodi, pokazuju najnovija istraživanja.

Životinje uglavnom komuniciraju gestovima - pokretima ruku i facijalnim ekspresijama.

Naučnici koji su detaljno proučavali njihova ćaskanja otkrili su da oni brzo razmenjuju informacije, povremeno prekidajući jedni druge.

Otkriće ukazuje na „duboke evolucione sličnosti sa ljudima, što se posebno vidi u razgovoru licem u lice", rekla je profesorka Ket Hobajter sa Univerziteta Sent Endrjuz za BBC.

Studija je objavljena u časopisu Current Biology.

• Šimpanze same sebe leče biljkama
• Šimpanze i ljudi - stvarno smo slični
• „Oni se pozdravljaju poljupcima i zagrljajima… Isto kao i mi.“

Ovo brzo razmenjivanje poruka obeležje je ljudi, objašnjava Hobajter, koja proučava komunikaciju primata.

„Razmak između odgovora je kod nas oko 200 milisekundi, ali se pokazuju i određene kulturne varijacije. Neke kulture su 'brzi govornici'", dodaje.

Milisekunda je hiljaditi deo sekunde.

Lingvistička studija iz 2009. godine dodatno je ukazala na ove razlike, pokazujući da je Japancima u proseku potrebno sedam milisekundi da odgovore, a Dancima 470.

Ispitujući hiljade slučajeva divljih šimpanzi koje međusobno komuniciraju, Hobajter i njene kolege su uspele da odrede dužinu trajanja njihovog razgovora.

„Neverovatno je videti takvu sličnost sa ljudskim razgovorima", dodala je.

Raspon razgovora kod šimpanzi je bio veći.

„Od prekidanja sagovornika u roku od 1.600 milisekundi i pre nego što će završiti gest, do 8.600 milisekundi da odgovore.

„Jedan od razloga bi mogao da bude i taj što su šimpanze bile u prirodnom okruženju, te su mogle da pokažu širi spektar ponašanja: od međusobnog prekidanja do dugog odgovaranja", kaže profesorka.

Kao deo istraživanja evolucionog porekla komunikacije, istraživači su proveli decenije posmatrajući i beležeći ponašanje pet zajednica divljih šimpanzi u šumama Ugande i Tanzanije.

Zabeležili su i preveli više od 8.000 gestova 250 pojedinačnih životinja.

Gestovi, objašnjava Gal Badihi, vodeći naučnik takođe sa Univerziteta Sent Endrjuz, pomažu šimpanzama da izbegnu sukobe i da se međusobno orijentišu.

„Jedna šimpanza može da signalizira drugoj da je gladna. Ona može da joj ponudi hranu ili da joj, ako nije velikodušna, odgovori gestikulacijom da ode.

„Mogu i da se dogovore kako i gde da se doteruju. To je fascinantno, urade to u samo nekoliko kratkih pokreta", dodaje.

Buduće studije koje se bave komunikacijom kod drugih vrsta primata, mogle bi da pruže potpuniju sliku evolucije i zašto smo usvojili ovaj brzi vid pričanja.

„To će biti odličan način da bolje razumemo kada i zašto su se razvila naša pravila govora", rekao je on.

Pogledajte kako šimpanze šalju poruke preko drveća

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]