Pokušaji ubistva Ronalda Regana i Donalda Trampa: Dani koji su mogli da promene svet

Šest metaka za 1,7 sekundi, sa udaljenosti od pet-šest metara.

Toliko je Džon Hinkli Mlađi 30. marta 1981. u Vašingtonu ispalio na američkog predsednika Ronalda Regana, teško ga ranivši.

Bio je to poslednji put da je američki predsednik ranjen u pokušaju ubistva.

Četiri decenije kasnije, 20-godišnji Tomas Metju Kruks je sa oko 120 metara ispalio osam metaka na kandidata za američkog predsednika Donalda Trampa, pogodivši ga u uvo.

U oba slučaja, centimetri i sekunde odlučili su o životu ili smrti, političkoj situaciji u jednoj od najvećih svetskih sila, a samim tim i u čitavom svetu.

• Atentati na svetske državnike: Od Kenedija, Palmea i Đinđića, do Fica
• Ubistvo Kenedija: Hoće li se nekada saznati puna istina i šta kaže CIA
• Ubistvo Džona F. Kenedija - teorije zavere i pitanja bez odgovora
• Ubistvo Kenedija: Tajni agent podriva teoriju o jednom metku

„Važno je istaći da je Regan bio predsednik, a Tramp kandidat za predsednika", navodi Henri Vilijam Brends, profesor istorije sa Univerziteta Teksas u Ostinu, za BBC na srpskom.

„Kada se desi da je predsednik ubijen ili ranjen, svaka osoba u zemlji se oseti pogođeno jer imamo samo jednog predsednika, tako da se svi okupe oko njega."

U danima posle napada na Trampa, mnogo se pričalo upravo o Reganu.

Povlačile su se paralele između dva pokušaja ubistva, njihovih posledica, ali i dvojice bivših predsednika.

Obojica su bili zvaničnici Republikanske partije i živeli holivudske živote - Regan je pre politike bio glumac, a ni Trampu nisu strane uloge u filmovima, serijama i rijalitijima.

Brends ukazuje na jednu od ključnih razlika.

„Mnogi nisu podržavali Reganovu politiku, ali su retki oni koji ga lično nisu voleli ili im je barem bilo teško da ga ne vole - bio je veoma šarmantan", kaže Brends, autor više od 30 knjiga o američkoj istoriji, među kojima i jedne Reganove biografije.

„To baš i nije slučaj sa Trampom."

Pogledajte trenutak kada je Tramp pogođen:

Vašington, 30. mart 1981.

Tog dana, 25-godišnji Džon Hinkli Mlađi napisao je pismo.

Kao i sva ostala, bilo je adresirano na slavnu glumicu Džodi Foster.

Gledajući film Martina Skorsezea „Taksista" iz 1976, u kojem glavnu ulogu igra Robert de Niro, a Foster prostitutku, Hinkli je razvio opsesiju u to vreme i dalje maloletnom glumicom.

• Taksista: Film u koji niko nije verovao, a postao je klasik

Pratio je godinama, pisao joj bezbroj pisama, pa i jedno tog 30. marta.

„Kao što već dobro znaš, ja te mnogo volim.

„Žrtvovanjem sopstvene slobode, a možda i života, nadam se da ću promeniti tvoje mišljenje o meni."

Kako bi je impresionirao, odlučio je da ubije Regana, koji je na funkciju stupio u januaru te godine, pobedivši na izborima dotadašnjeg predsednika Džimija Kartera.

De Niro, kao depresivni i usamljeni Travis Bikl, pred kraj „Taksiste" takođe proba da ubije američkog senatora koji se kandiduje za predsednika.

„Draga Džodi, definitivno postoji mogućnost da poginem u pokušaju da dođem do Regana. Upravo iz tog razloga ti sada pišem", navodi Hinkli.

„Odustao bih u sekundi od te ideje, samo kada bih mogao da osvojim tvoje srce i da proživim ostatak svog života sa tobom."

Završio je pismo i otišao ispred Vašington Hilton hotela, gde je Regan imao sastanak.

Utopio se u gužvi i čekao.

Kada je Regan izašao, televizijske kamere snimile su ga nasmejanog kako maše okupljenima.

U 2:27 začuli su se prvo pucnji, pa vriska.

Prvi metak je u glavu pogodio portparola Bele kuće Džejmsa Brejdija.

Džeri Par, agent Tajne službe, zadužene za zaštitu američkih predsednika, odmah skače na Regana i gura ga ka otvorenim vratima limuzine.

Drugi je pogodio policajca Tomasa Delantija, a četvrti agenta Tajne službe Tima Mekartija, koji se isprečio ispred Regana.

Peti je udario u blindirani prozor limuzine, u koju ubacuju Regana.

Za njim ulazi Par, govoreći vozaču da krene ka Beloj kući.

Američki predsednik se žalio na bol u grudima, ali su mislili da se ugruvao tokom evakuacije ili da mu je naprslo rebro.

Kada je iskašljao krv shvatili su da je situacija daleko ozbiljnija.

Par odlučuje da idu pravo u bolnicu, gde stižu za manje od četiri minuta i pred čijim ulazom Regan pada.

Lekari ga stabilizuju, a potom i šalju u operacionu salu.

Metak koji je prvo udario u prozor limuzine, završio mu je u boku ispod leve ruke, slomivši mu rebro i probivši plućno krilo, što je izazvalo unutrašnje krvarenje.

Stao je samo dva-tri centimetra od srca.

• Pet pitanja za Tajnu službu posle pokušaja ubistva Trampa
• Pucnji, panika, a potom, bes: BBC dopisnik na Trampovom skupu

„Život sedamdesetogodišnjeg predsednika spasen je reakcijom glavnih agenata Tajne službe", piše Del Kventin Vilber, autor knjige Rawhide Down o pokušaju ubistva Regana.

Odluka Para da se umesto u Belu kuću ide pravo u bolnicu, verovatno mu je spasla život, dodaje.

„Fascinantan je nedostatak ikakvog političkog motiva u jednom takvom pokušaju ubistva", kaže istoričar Vukašin Zorić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

„To pokazuje koliko je svetska istorija ranjiva stvar kada su u pitanju ličnosti, da mnogo toga zavisi od njihovog zdravlja i toga da li će neko iz bilo kog razloga da ih povredi i ubije."

Čitave 1980-te su, kako kaže, bile obeležene Reganovim mandatom, a sve je moglo da bude prekinuto već na samom početku.

Ko je Ronald Regan

• Rođen je 6. februara 1911. godine
• Bio je poznat je po konzervativnom republikanizmu i izraženom antikomunizmu, dopadljivoj ličnosti, šarmantnošću, imidžu „čoveka iz naroda" i kao odličan govornik, piše Enciklopedija Britanika
• Prethodno je kao glumac igrao u više od 50 filmova
• Bio je prvo guverner savezne države Kalifornije, pa predsednik SAD od 1981. do 1989. godine
• Prvi je i američki predsednik koji se razveo, iako se to desilo pre dolaska na vlast. Nensi Regan, njegova druga supruga, jedna je od najpoznatijih prvih dama u američkoj istoriji
• Njegov predsednički mandat obeležen je, između ostalog, ekonomskim rastom, ali ga kritičari optužuju da je to koristilo samo bogatima, a da se jaz između njih i siromašnih povećao, dodaje Britanika
• Preminuo je 5. juna 2004. godine

Na pitanje o sličnostima sa Trampom, Zorić iz Centra za američke studije Filozofskog fakulteta pre svega ukazuje na izborne slogane.

Reganov je bio „učinimo Ameriku velikom", a Trampov „učinimo Ameriku ponovo velikom".

„Tramp kod dobrog dela biračkog tela igra na tu nostalgiju za Reganovim osamdesetim, kada je došlo do povratka konzervativizma na društvenom planu, ali i kratkog perioda bezbrižnosti u materijalnom smislu."

Ipak, Brends dodaje da između njih „ima više razlika nego sličnosti".

„Najveća je u tome što je Regan bio večni optimista - iznova i iznova je pričao da je Amerika najbolja zemlja na svetu i da će biti još bolja", kaže američki istoričar.

„Trampov stav je da je nekad možda to i bila, ali danas sigurno nije, po principu 'sve je užasno i ja sam jedini koji to može da popravi'."

Batler, 13. jul 2024.

„Evo vidite šta se dogodilo...", pričao je Tramp na skupu Republikanske partije u saveznoj državi Pensilvaniji i odjednom se uhvatio za desno uvo.

Nešto se čulo u daljini, ali mnogima nije bilo jasno šta se dešava.

A onda vriska i haos.

„Dole, dole, dole", čuju se na snimku agenti Tajne službe, bacajući se na nekadašnjeg američkog predsednika koji želi da se vrati u Belu kuću.

Tramp ubrzo ustaje i okrvavljenog lica diže pesnicu, što fotoreporteri beleže i čije slike odmah završavaju na društvenim mrežama.

Potom je odveden sa bine.

• Šta znamo o napadaču na Trampa
• Pet pitanja za Tajnu službu posle pokušaja ubistva Trampa
• Pucnji, panika, a potom, bes: BBC dopisnik na Trampovom skupu
• Stanje redovno: Vašington, dan posle pokušaja atentata na Donalda Trampa

U prvim reakcijama na pokušaj ubistva, ali i analizama šta će se dalje dešavati sa Trampom, mnogi su se vraćali 40 godina unazad, podsećajući se Reganovog slučaja.

„Jedna od razlika jeste da je Džon Hinkli odmah uhapšen, nije bio povređen i mogao je da ispriča njegovu priču", navodi Brends.

„Napadač na Trampa je ubijen i do sada niko nije shvatio njegove motive."

Hinkliju je posle napada suđeno, ali je zbog neuračunljivosti završio u mentalnoj ustanovi, gde je proveo 25 godina.

Na slobodi je od 2016. i čak je dao intervju o svemu što se 1981. dogodilo.

Regan 11. aprila te godine iz bolnice izlazi u malo drugačiji svet.

Vilber piše da je pokušaj ubistva izazvao „ogromno saosećanje američke javnosti prema Reganu", kojem je značajno porastao rejting.

„Videli su predsednika koji je postupio graciozno i hrabro, čuli su da se šalio sa doktorima i sestrama koji su se borili da mu spasu život i pokušavao da ublaži uznemirenost njegovih bližnjih", navodi Vilber.

Te rečenice i dalje se prepričavaju.

Ležeći na bolničkom krevetu, supruzi Nensi Regan je rekao: „Dušo, zaboravio sam da se sagnem", citirajući boksera Džeka Dempsija koji je isto rekao posle poraza u ringu.

A pre operacije, lekarima je kratko poručio: „Nadam se da ste svi republikanci".

„Bela kuća nije čekala ni sekundi da dostavi te rečenice novinarima", piše Vilber.

Alan Litman, istoričar Američkog univerziteta u Vašingtonu, u razgovoru za BBC na srpskom kaže da je napad izazvao „simpatije za Regana", ali da Vilber „preteruje".

„Godinu dana kasnije, 60 odsto ispitanika je reklo da Regan ne treba da se kandiduje za drugi mandat i njegov rejting je bio istorijski nizak", navodi Litman, koji se u karijeri posebno bavio američkim predsednicima.

„Rejting mu se značajno popravio tek kada se američka ekonomija oporavila."

Pol Beins, profesor Univerziteta u Lesteru, koji se bavi političkim marketingom, kaže za BBC na srpskom da atentati mogu da poboljšaju reputaciju žrtve.

„Svojevrsni patriotski odgovor na spoljnu pretnju predsedniku ujedinjuje javnost, što je u literaturi političkih nauka poznato kao 'efekat okupljanja oko zastave'", navodi Beins.

Kao primere toga navodi atentate na američke predsednike Džona Kenedija i Abrahama Linkolna, indijskog lidera Mahatmu Gandija i američkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga.

Pogledajte video o ubistvu Kenedija:

Međutim, nije sve tako jednostavno.

Da, podrška Reganu je posle pokušaja ubistva porasla za 12 do 18 odsto, ali je već za sedam dana taj rast bio prepolovljen, ističe Beins.

Dodaje i da pokušaji ubistva američkih predsednika Harija Trumana 1950. i Džeralda Forda 1975. godine, kada su mediji bili manje značajni, njima nisu popravili rejting.

„Čini se da ipak ne postoji opšte pravilo koje kaže da političarima koji prežive pokušaje ubistva, kratkoročno ili dugoročno poraste popularnost", kaže Beins.

„To u potpunosti zavisi od okolnosti i političara - da li je već bio popularan, kako je reagovao na napad, koliko je teško povređen, da li i druge partije osuđuju napad i slično."

U tom smislu, on smatra da su Reganovom skoku popularnosti najviše doprineli njegovi komentari i šale sa lekarima, zbog kojih je „izgledao snažno i smireno, uprkos svemu".

Šta čeka Trampa?

Na to pitanje teško je dati odgovor.

Da, Trampove fotografije okrvavljenog lica i podignute pesnice, sa sve američkom zastavom u pozadini, za samo nekoliko minuta preplavile su društvene mreže.

Mnogi ih smatraju nekim od najboljih u 21. veku.

Krenuli su i komentari da su američki izbori pokušajem ubistva već rešeni.

Međutim, Bejns smatra da nije baš tako.

„Jedno je sigurno, Trampove pristalice će posle svega biti još zagriženije, ali je pitanje da li će glasači Demokratske partije ili oni koji su promenljivi, preći u njegov tabor", navodi.

Do izbora pritom ima još nekoliko meseci, tako da ništa nije sigurno, dodaje, i „teško je reći da li će mu napad pomoći da pobedi na izborima."

• Šta bi Trampova pobeda na američkim izborima mogla da znači za svet
• Ko je Kamala Haris i hoće li postati prva žena predsednik Amerike

Brends se ponovo vraća 40 godina unazad.

„U Reganovom slučaju, metak je završio veoma brzu srca i bio je veoma blizu smrti.

„Jedna od posledica toga, na osnovu i njegovih reči, ali i ljudi oko njega, jeste da je shvatio koliko je ljudski život krhka stvar", navodi on.

Tramp je pogođen u uvo i „odmah je bilo jasno da neće umreti", ali se Brends pita da li se i kod njega može dogoditi nešto slično.

„Možda ga blisku susret sa smrću natera da se zamisli, shvati koliko je život kratak, pa to i javno kaže na nekom skupu... Možda bi onda i dobio šire simpatije javnosti.

„Ali verovatnije je da će ostati isti stari Donald Tramp."

Američko društvo i politika su danas toliko polarizovani, dodaje, da je „teško zamisliti da bilo ko stvori iole trajan osećaj jedinstva".

„Veliki je to zadatak, mnogo veći nego pre 40 godina kada je Regan pogođen."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]