Izbori u Americi 2024: Bajden saopštio da se povlači iz trke

Američki predsednik Džozef Bajden objavio je da odustaje od kandidature na izborima u novembru, rekavši da je to u najboljem interesu Demokratske stranke i zemlje.

Odluka Bajdena objavljena je četiri meseca pre izbora i posle silnih pritisaka na njega od mnogih u Demokratskoj stranci da se ne kandiduje, zabirnuti za njegove fizičke i mentalne sposobnosti.

Posle debakla u televizijskoj debati sa Donaldom Trampom, koji je kandidat Republikanske stranke na novembarskim izborima, počeli su pritisci na Bajdena da se povuče.

Bajden će, dakle, ostati predsednik SAD do kraja mandata, odnosno još šest meseci.

Predsednički izbori u SAD su 5. novembra, a pobednik osvaja četvorogodišnji mandat.

Inaguracija novog predsednika je u januaru 2025. godine, a do tada dotadašnji predsednik obavlja dužnost.

• Ko može da zameni Bajdena kao demokratskog predsedničkog kandidata
• „Samo Gospod Bog može da me ubedi da odustanem", poručuje Bajden
• Raste pritisak na Bajdena: I finansijeri stranke traže da se povuče iz izborne trke
• „Hej Džo, kuda si krenuo": Džordž Kluni protiv Bajdena

U saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, 81-godišnji Bajden je napisao da mu je obavljanje dužnosti predsednika SAD bila najveća čast u životu.

„I dok je moja namera bila da učestvujem na izborima, verujem da je u najboljem interesu moje stranke i zemlje da se povučem i da se usredsredim isključivo na ispunjavanje dužnosti predsednika do kraja mandata", glasi Bajdenova poruka.

Pre 15 dana, Bajden je u jednom intervjuu rekao da „samo Gospod Bog" može da ga ubedi da odustane od izbora.

Međutim, pre nekoliko dana je utvrđeno da je ponovo zaražen korona virusom i morao je da prekine kampanju, što su pojedini posmatrači procenili kao elegantan način da objavi da se povlači iz izbora.

Šta sad?

Posle odluke o povlačenju, Demokratska stranka sada treba da izabere novog predsedničkog kandidata, što bi trebalo da se desi na konvenciji partije u avgustu (ranije najavljena od 19. do 22. tog meseca).

Bajden je pobedio na predizborima unutar stranke, što znači da su delegati koji predstavljaju svaku državu na konvenciji bili u obavezi da glasaju za njega.

Sada će moći da glasaju za drugog kandidata.

U objavi na društvenoj mreži Iks, Bajden je naveo da predlaže Kamalu Haris, sadašnju potpredsednicu SAD, za kandidata Demokratske stranke.

Uveren je da je ona prava za taj posao.

• Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike i hoće li zameniti Bajdena u trci za predsednika
• Koliko je teško ženama u američkoj politici
• U fotografijama: Tramp u uniformi, Bajden za knjigom

„Dajem punu podršku da Kamala bude kandidat naše stranke ove godine.

„Demokrate, vreme je da se okupimo i pobedimo Trampa. Hajde da to uradimo", napisao je Bajden.

Republikanci su odmah reagovali na objavu Bajdena, poručujući da treba i da se povuče sa mesta predsednika SAD.

„Ako Bajden nije sposoban da se kandiduje za predsednika, onda nije sposoban ni da služi kao predsednik.

„On mora odmah da podnese ostavku", napisao je predsedavajući Predstavničkog doma (donjeg doma) Kongresa, republikanac Majk Džonson, na Iksu.

Kako se raspala Bajdenova slagalica - hronologija:

27. jun - Televizijska debata u kojoj su Bajdenovi često nesuvisli, nemušti i nerazumljivi odgovori ostavili mnoge u zabuni i koji su se zapitali o njegovoj sposobnosti da obavlja funkciju.

28. jun - Bajden se nada da će okončati sumnje govorom u kampanji u Severnoj Karolini u kojem kaže: „Ne govorim tako tečno kao nekada. Ne debatujem tako dobro kao nekada. Ali znam ono što znam: znam kako da kažem istinu."

2. jul - Lojd Dodžet je prvi predstavnik demokrata koji je pozvao Bajdena da se povuče. Ubrzo mu se pridružuju i drugi.

5. jul - U intervjuu Džordžu Stefanopolusu iz ABC-a, Bajden kaže da bi samo „Svemogući Gospod" mogao da ubedi da odstupi i da neće ići na mentalni test.

8. jul - Posle vikenda unutarstranačkih nesuglasica, u intervjuu Morning Džo, Bajden kaže: „Ja ne idem nigde" i šalje demokratama dugo pismo u kojem poziva na jedinstvo.

10. jul - Bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi kaže da je „na predsedniku da odluči da li će se kandidovati", jasno stavljajući do znanja da stvar nije rešena. Glumac i istaknuti demokratski aktivista Džordž Kluni poziva Bajdena da podnese ostavku u tekstu u Njujork tajmsu, a Piter Velč postaje prvi demokratski senator koji zahteva od Bajdena da se povuče.

11. jul - Na kraju samita NATO-a u Vašingtonu, ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Bajden naziva „predsednikom Putinom", a potpredsednicu Kamalu Haris oslavljava sa „Tramp".

13. jul - Svetla reflektora se nakratko udaljavaju od Bajdena zbog atentata na Trampa.

17. jul - Bajden je pozitivan na kovid-19, prekida kampanju i odlazi u Delaver u izolaciju. Najviši demokrata Adam Šif poziva Bajdena da „prenese baklju". Drugi poslanici prihvataju taj rečnik.

18. jul - Snimak na kojem se čuje kako Bajden zaboravlja ime ministra odbrane Lojda Ostina postaje viralan. Daje intervjuu u kojem kaže da bi odustao od izbora u slučaju pogoešanog zdravstvenog stanja.

19. jul - Bajden najavljuje da će se sledeće nedelje vratiti u kampanju. Broj demokrata u Predstavničkom domu koji zahtevaju njegovo povlačenje dostigao je 30, a veliki finansijeri pojačavaju pritisak na Bajdena da se povuče.

20. jul - Tramp na mitingu u Mičigenu kaže da demokrate imaju problem jer ne znaju ko je njihov kandidat. A ne znamo ni mi, dodaje.

21. jul - U saopštenju, Bajden objavauje da napušta predsedničku trku i predlaže potpredsednicu Kamalu Haris da bude kandidat na novembarskim izborima.

Pogledajte video: Put Bajdena do Bele kuće

Plovidba u nepoznato

Entoni Zurčer, BBC dopisnik iz Severne Amerika

Prvi put od Lindona Bejnsa Džonsona 1968. godine, aktuelni predsednik SAD je napustio kampanju za reizbor.

Lindon Džonson nije mogao da prevaziđe duboku nepopularnost Vijetnamskog rata koji se odvijao daleko od Amerike.

Bajden se suoči sa sopstvenim izazovima - njegove godine i neubedljiv, loš nastup u debati sa Trampom.

Ali su ti izazovi bili podjednako politički kobni kao za Džonsona.

A sada, predizborna sezona, koja je već obeležena mnogim istorijskim prvinama, uranja u nepoznato.

Demokrate sada moraju paljživo da isplaniraju kako će dalje, pod bleštavim reflektorima javnosti, ali i uz neumoljivo otkucavanje sata - jer novembar je praktično tu.

Posledice neuspeha biće Trampov povratak u Belu kuću, što se u vreme kada je počeo Bajdenov mandat 2021. godine za demokrate bilo nezamislivo.

Tokom inauguracionog govora pre tri i po godine, Bajden je obećao da će zacelitii američke rane i pomiriti naciju podeljenu tokom Trampovog predsedničkog mandata.

Ali sada je najavio kraj sopstvene političke karijere sa podelama dubljim nego ikada i sa strankom koja je u krizi.

Tokom proteklih pola veka, stranačke konvencije su se pretvarale u uglavnom dosadne političke skupove.

Svaki minut je bio pažljivo isplaniran, pogotovo za televizije koje su postale poput produženih višednevnih reklama za predsedničkog kandidata.

Prošlonedeljna republikanska konvencija je svakako bila takva, čak i sa neuobičajenim dugim gotovom Trampa koji je prihvatio nominaciju.

Demokratska konvencija sledećeg meseca u Čikagu će biti veoma, veoma drugačija.

Na kom god scenariju su partija i Bajdenov predizborni štab radili, sad mogu da ga bace kroz prozor.

Čak i ako stranka listom stane uz Kamalu Haris, biće teško planirati - i kontrolisati - kako se stvari odvijaju na partijskom kongresu.

A ako Haris ne uspe da ujedini stranku, konvencija bi mogla da se pretvori u otvorenu arenu za sve, sa raznim kandidatima koji bi se borili za kandidaturu pred kamerama i iza zatvorenih vrata.

To bi moglo da stvori zadivljujuće političko pozorište, živo i nepredvidivo, kakvo američka javnost nikada ranije nije videla.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]