Globalni krah IT sistema: Šta je 'Plavi ekran smrti (BSOD)' i zašto su značajna ažuriranja softvera

Petak, 19. jul biće upamćen kao dan kada se desio jedan od najrasprostranjenijih krahova IT sistema u ovom veku.

Mnoge avio-kompanije i aerodromi, vozovi, banke i pojedine medijske kuće širom sveta bili su prinuđeni da obustave rad zbog potpune paralize kompjuterskog sistema.

Otkazano je više od 1.300 letova širom sveta, što je izazvalo velike gužve na aerodromima.

Kompanija za sajber bezbednost Kraudstrajk (Crowdstrike) potvrdila je da je njeno ažuriranje softvera izazvalo privremeni kvar mnogih servera koji koriste Vindouz (Windows), odnosno takozvani „Plavi ekran smrti".

„Ovo je najveći IT krah svih vremena", rekao je milijarder Ilon Mask, vlasnik više tehnoloških kompanija, između ostalih i društvene mreže Iks.

Više o tome čitajte u zasebnoj vesti.

Pročitajte šta je „Plavi ekran smrti" i zašto su nam značajna ažuriranja softvera.

• Šta se dešava kad nam ugase internet
• Da li internet kakav poznajemo umire
• Kako bi život u Srbiji izgledao posle godine bez društvenih mreža

Plavi ekran smrti (Blue screen of death - BSOD)

Zamislite da jurite na sastanak autoputem Novi Sad - Beograd, klima gruva do kraja, muzika trešti, navigacija pokazuje da se bližite isključenju koje vam treba, sve ide glatko.

Odjednom, sve prestaje da radi, auto se zaustavlja, klima ne radi, navigacije nema i svuda se vidi samo plavo svetlo.

Piše samo „Greška, kvar".

Iritantno, zbunjujuće, kvari raspoloženje i planove za taj dan.

Otprilike to je Plavi ekran smrti za računar.

To je izuzetno dramatičan način da računar kaže - došlo je do neke greške sa kojom ne znam šta da radim.

Ekran postane plav, iskoče neke čudne poruke o greški, nejasne većini ljudi.

I digitalni autoput se zaustavlja.

Plavi ekran smrti je karakteristično plav samo na Vindouz operativnom sistemu, ali se izraz BSOD koristi i na drugim uređajima, kada se sve samo prekine i izbaci grešku.

Obično se pojavljuje kada računar ili bilo koji drugi pametni uređaj naiđe na problem koji ne može sam da reši.

Kao kada automobilu instant nestane goriva ili se pregreje.

BSOD može da se desi zbog fizičke neispravnosti, greške u programu ili nekompatibilnog ažuriranja softvera.

Iako izgleda strašno, BSOD je način na koji računar štiti sebe od dodatne štete tako što odmah sve zaustavi.

Ako vama iskoči Plavi ekran smrti, najčešće će pomoći da ugasite uređaj, malo sačekate i uključite ga ponovo.

Zapravo, kompanija Majkrosoft predložila je ovo čuveno rešenje i na svom internet sajtu.

„Restartujte računar nekoliko puta, čak i do 15 puta uzastopno, imamo informaciju da je nekim korisnicima ovo pomoglo."

Takođe su dali iste instrukcije koje su dali i radnici Klaudstrajka - da se jedan fajl ručno ukloni sa računara, iz bezbednog režima rada.

Najizvesnije je da će ovo ručno uklanjanje morati da se uradi na svakom serveru koji je pogođen problemom i da bi to moglo da potraje, jer mnogi serveri nemaju u blizini tastaturu, monitor i čoveka.

Šta su apdejti softvera i zašto su nam oni bitni?

Zamislite da je vaš računar ili telefon tajni agent ili superheroj koji se svakodnevno bori protiv zlikovaca.

Kao što su Džejmsu Bondu, Betmenu ili Ajronmenu stalno potrebni novi uređaji da bi išli u korak sa zlikovcima, tako su oni potrebni i našim uređajima.

Kada apdejtujemo (ažuriramo) uređaj, on od proizvođača dobije seriju instrukcija i pravila kako da se ponaša u slučaju da ga neko napadne.

Ažuriranjem programa eliminišemo slabe tačke koje smo do tada imali, a koje su 'zlikovci' otkrili.

A zlikovci (virusi i hakeri) nikada ne spavaju i uvek traže nove slabe tačke.

Pored sigurnosnih unapređenja, ažuriranja često donose i poboljšanja performansi.

Na primer, ažuriranje može da ubrza rad aplikacija, smanji vreme učitavanja i poveća stabilnost sistema.

Pored toga, ažuriranje nam ponekad donese i nove funkcije koje do tada nismo imali.

Recimo, proizvođači laptop računara se stalno trude da optimizuju upotrebu struje i produže trajanje baterije.

Pre oko godinu dana kompanija Epl (Apple) apdejtom je omogućila korisnicima ajfon telefona da u jednom kliku od bilo koje fotografije naprave stiker koji može da se pošalje drugoj osobi.

Kompanije koje prave pametne friteze na vruć vazduh, stalno apdejtuju aplikacije novim „receptima" koji različit broj minuta tretiraju namirnice na različitim temperaturama.

Kompanija Amazon nedavno je apdejtovala uređaj Eho dot kako bi preko mikrofona detektovao uljeze ili curenje vode u stanu i da pošalje notifikaciju na telefon.

Apdejti ponekad mogu da omoguće starijim uređajima da podrže nove tehnologije i standarde, čineći ih kompatibilnim sa najnovijim uređajima i softverom na tržištu.

Na primer, nova verzija operativnog sistema može doneti poboljšanu podršku za blutut ili bežični internet (WiFi), omogućavajući brže i pouzdanije povezivanje sa drugim uređajima.

Ove promene ne samo da poboljšavaju korisničko iskustvo, već i produžavaju vek trajanja uređaja, jer ga čine sposobnim da odgovori na nove izazove.

Iskakanje obaveštenja da je dostupno novo ažuriranje nekako uvek dođe u nezgodnom trenutku, ali ako ga dugo odlažemo, ostavljamo našeg superheroja nezaštićenog i izloženog napadima.

I bez zabavnih novih funkcija i alata koji i nama i njemu mogu biti korisni.

Pogledajte video: Šta se dešava kad se isključi internet

Šta je Kraudstrajk?

Kraudstrajk (CrowdStrike) jedna je od vodećih svetskih kompanija koja se bavi zaštitom računara i mreža od sajber napada.

Osnovana je 2011. u SAD i koristi napredne tehnologije da bi preduzeća i organizacije zaštitila od hakera i virusa.

Njihov najpoznatiji proizvod je platforma Falkon (što u prevodu znači „soko") antivirus program nove generacije koji koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje da uživo otkrije i spreči pretnje.

Oni su 2016. istraživali povezanost ruskih službi bezbednosti sa hakovanjem američkih izbora i svetske antidoping agencije.

Zbog današnjeg kraha, procenjuje se da će kompanija izgubiti petinu vrednosti u SAD.

Kada se to preračuna u novac i ako ovi podaci budu potvrđeni na američkim berzama, to znači da će Kraudstrajk izgubiti čistih 16 milijardi dolara.

Stručnjaci za digitalnu bezbednost ukazuju na to da davanje visokog nivoa pristupa sopstvenim sistemima kompanijama poput Kraudstrajka može biti korisno kada sve radi, ali da je jako opasno onda kada se desi problem poput ovog.

Možda najvažnije pitanje za vlade širom sveta je koliko su otporni i bezbedni naši podaci i čitava ekonomska infrastruktura ako se bezbednost i pristup povere svega jednoj firmi ili proizvodu.

Pogledajte video na našem Jutjub kanalu:

https://www.youtube.com/watch?v=FihEgiFRDc0

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]