Politika

Da li kopanje litijuma potkopava poverenje građana Srbije u Evropsku uniju?

Foto: Pixabay/Ilustracija

Foto: Pixabay/Ilustracija

Da li naša vlast koristi litijum na isti način kao i prodaju oružja Ukrajini? Ovog mišljenja je politikolog Nenad Todorović-Štiplija koji navodi da su u pitanju pokušaji vlasti da "ostanu u priči sa Zapadom". "Da se isprsimo prvi za litijum, to je nešto što će svi da pozdrave", navodi on dodajući da je cena litijuma u Srbiji najniža. Kako navodi politikolog Aleksandar Đokić ne podržava cela Evropa rudnik, već pre svega one države koje poseduju moćnu auto-industriju kojima potreban jeftin i lako dostupan izvor litijuma, zarad rastuće potražnje za električnim vozilima i konkurentnosti sa Kinom. Da li sve ovo može da utiče na smanjenje podrške građana Srbije Evropskoj uniji, pa čak i onih proevropski orijentisanih?

Sve opozicione partije su protiv ili su veoma skeptične kada je u pitanju otvaranje rudnika litijuma. Taj stav je zajednički i za proevropske i za evroskeptične partije.

Prema poslednjim istraživanjima, podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju se kreće oko 40 odsto što je gotovo duplo manje od 2009. godine, kada je 74 odsto ispitanika bilo je za ulazak Srbije u Uniju.

Nenad Todorović-Štiplija za N1 kaže da smanjenje podrške evrointegracijama zavisi od više faktora, a ne samo jedne odluke. Kako veruje, većina građana ne odustaje od EU, već su razočarani ponašanjem i EU i Zapada, pre svega prema stabilokratiji odnosno načinu vladanja u Srbiji.

„To su posledice „merkelijanske politike“ prema Srbiji. Ne želim da branim države Zapada u tom smislu, ali mislim da su i oni svesni da Srbija ovakva kakva jeste ne može da postane članica Evropske unije. Njima (EU) je trenutno važnije da iskoriste neke prednosti koje imaju, stvari koje se tiču stabilnosti regiona, a onda da iskoriste i za neke ekonomske interese, dok situacija u Srbiji po pitanju vlasti, demokratije i vladavine prava bude ovakva“, dodaje Todorović-Štiplija.

Štiplija kaže da memorandum sa EU o kritičnim sirovinama koji bi trebalo da potpišu nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar Maroš Ševčovič  – nije obavezujući i da u njemu učestvuju i druge zemlje van EU, poput Norveška i Velike Britanije. Govoreći o litijumu kaže da zemlje članice imaju interes da se on kopa u Portugalu ili Srbijil, a priču oko ove rude je uporedio sa izvozom oružja u Ukrajinu.

„Da se ne lažemo, cena litijuma je manja u Srbiji. Mislim da naša vlast koristi litijum na isti način kao i prodaju oružja Ukrajini. U pitanju su pokušaji vlasti da ostanu u priči sa Zapadom. Da se isprsimo prvi za litijum, to je nešto što će svi da pozdrave. Produžiće merkelijansku politiku“, smatra Todorović-Štiplija i podseća da su nedavno objavljeni promo članci u Fajnenšel tajmsu (FT) koji su za temu imali baš litijum i izvoz oružja u Ukrajinu.

Politikolog Aleksandar Đokić smatra da se stagnacija podrške ponajviše dešava zato što je članstvo Srbije u toj organizaciji toliko daleko, da većini više ne deluje ni realno.

„Ne radi se tu samo o pojedinačnim pitanjima od velike važnosti kao što je rešenje statusa Kosova ili moguće ekološke posledice od kopanja litijuma. Osim toga, imamo vlast koja deklarativno istupa u korist evrointegracija, ali nije spremna da učini ono što je neophodno da bi taj put bio završen. Pritom su građani neprekidno pod navalom evroskeptičnih glasova sa prorežimskih medija“, dodaje Đokić.

Govoreći o potencijalnom jačanju anti-EU stavova zbog podrške rudniku i jalovištu, Đokić kaže da ono zavisi od toga kako će biti predočena poruka šarolikog pokreta koji se protivi rudarenju litijuma u Srbiji.

„Postoji realna mogućnost da će prevagnuti populistički diskurs, kojim se i domaći režim služi sve vreme“, navodi.

Više pročitajte na LINKU.