Olimpijske igre u Parizu 2024: Koliko su 'između dve vatre' daleko od Olimpijade

„Promeni se ili ćeš biti promenjen".

Kada je 2013. nasledio Žaka Roga na mestu predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), Tomas Bah je bio iskren u proceni šta je Olimpijskim igrama potrebno da bi ostale relevantno sportsko takmičenje.

I pored toga što su Olimpijske igre u Londonu 2012. došle do rekordne brojke od 3,6 milijardi gledalaca širom sveta, MOK je svejedno bio zabrinut - zainteresovanost gledalaca starih od 18 do 24 godine je bila sve manja.

Bio je to trend koji niko nije mogao da ignoriše.

Bah je u decembru 2014. predstavio Agendu 2020, i tako najavio 40 reformskih mera za Igre.

• Sve o Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu
• Balkan na Olimpijskim igrama u Parizu
• Kako su izgledale sportske igre na Paliću koje su postojale 16 godina pre Kubertenovih
• Svetomir Đukić - otac srpskog olimpizma, protivnik „Crne ruke" i(li) „kolaborator"

„U našem svetu, koji se menja brže nego ikada, jučerašnji uspeh danas ne znači ništa", upozorio je predsednik na 127. sednici MOK-a u Monaku.

„Ukoliko sami ne sprovedemo ove odluke, učiniće to neko drugi. Želimo da budemo predvodnici promena, a ne predmet promene."

U nadi da će Olimpijskim igrama ubrizgati dinamiku digitalnog doba, Bah je otvorio vrata novim sportovima koji će privući pažnju mladih.

Predložio je program koji je uključivao 10.500 sportista, a domaćinu OI je ponudio priliku da nominuje sportove koji će animirati lokalnu publiku.

Njegovi predlozi su jednoglasno usvojeni, a sve popularniji novi sportovi su namirisali mogućnost da se pridruže mejnstrim svetu.

Bah je obraćanje završio citatom Pjera de Kubertena: „Hrabrost i nada! Jurišajte kroz oblake i ne bojite se ničega. Budućnost pripada vama".

Ali šta je zaista bilo potrebno da se desi da rubni sportovi krenu na put olimpijskih visina?

Ultimejt frizbi

Svaki sport ima priču kako je nastao, ali samo je jedan od njih život započeo kao pita.

Početkom 20. veka, nedugo nakon što je Pjer de Kuberten pokrenuo moderne Olimpijske igre, studenti sa univerziteta Jejl su uočili da aluminijumske modle za pite lete kroz vazduh kao leteći tanjiri.

Neobičan trend se proširio na kompletnu univerzitetsku pozornicu američke savezne države Konektiket, a Frizbi paj kompanija je shvatila da je sasvim slučajno začela popularnu razonodu.

Nekoliko decenija kasnije, kada je drvodelja Fred Morison shvatio da modle za pitu može da kupi za pet centi i da ih na kalifornijskim plažama prodaje za 25, bilo je jasno da je samo pitanje trenutka kada će američki preduzetnički duh ovu razonodu uzdići do neslućenih visina.

Danas Svetska federacija letećih diskova (WFDF) nadgleda nacionalne federacije 107 zemalja, sa oko 10 miliona igrača širom sveta.

Reč frizbi nećete videti da se zvanično koristi pošto je Wham-O, kompanija za proizvodnju igračaka još 1957. otkupila prava za njih od Morisona, a potom i delimično promenila način na koji se ova reč piše.

Danas disciplina leteći diskovi podrazumeva disk golf, slobodan stil i ultimejt frizbi.

Ultimejt frizbi je timski sport u kom učestvuje po sedam igrača, kombinuje elemente američkog fudbala, košarke i fudbala i jedna je od osnovnih disciplina Svetskih igara - takmičenja u neolimpijskim sportovima koje se održava svake četiri godine - već više od dve decenije.

Robert Nob Rauh, predsednik WFDF(od milja poznat i kao 'vifdif') ne sumnja šta je naredni, logičan iskorak za ove sportove.

„Mi smo kao stvoreni za Olimpijske igre", objašnjava on.

• Veslajte oko 'probuđene' karte dok se Pariz sprema za Olimpijadu
• Medalje na Olimpijskim igrama biće od metala sa Ajfelovog tornja
• Transrodna plivačica ne može na Olimpijske igre nakon što je izgubila sudski spor

Nedavno se, zbog rada na doktoratu iz sportskog menadžmenta, povukao iz oblasti međunarodnih finansija, a sada se nada da će sport u koji se još 1976. zaljubio kao brucoš u američkoj saveznoj državi Masačusets, stigne do Olimpijskih igara.

„Kod nas postoji rodna ravnopravnost", kaže on.

„Ekipe su mešovite, što funkcioniše veoma dobro i nije nešto što smo smislili da ispunimo neka očekivanja. Ovaj sport je zanimljiv mladim ljudima, a i veoma je atraktivan".

Rauh se pažljivo bavi pravilima MOK-a.

Poslednje olimpijsko uputstvo se odnosi na „nove trendove načina izvođenja i konzumacije sporta" i promovisanje globalne solidarnosti u uslovima turbulentne geopolitičke klime.

„Razgovaramo o duhu igre", dodaje Rauh.

„Ukoliko se vratimo u vreme barona De Kubertena, njegova ideja je bila sportsko ophođenje, poštovanje, odsustvo neprijateljstva. Verujemo da naš sport donosi upravo ovakve vrednosti".

Pogledajte video: Kontroverzna istorija štafete olimpijske baklje

Lejla Deniston predstavlja Veliku Britaniju u ultimejtu još od 2016. godine.

Ubeđena da je ovo idealan sport za Olimpijske igre ovog vremena.

„Nalazimo se u eri u kojoj želimo da se rešimo svih rodnih razlika kao što je nesklad u zaradi kod muškaraca i žena", kaže ona.

„Pa zašto onda ne bismo istakli sportove koji predstavljaju mikrokosmos sveta koji nas okružuje? Ono što posebno volim kod ultimejta je to mešoviti timovi nisu puka kombinacija dve stvari. Ultimejt je mešovit u svojoj srži".

Kako su zajednički nastupi muškaraca i žena u srcu su ovog sporta još od njegovog nastanka 1968. godine, tako ultimejt ima i jedinstven stav prema sudijama - oni su nepotrebni.

Umesto toga, igrači na terenu sami traže faul.

Ukoliko postoji neslaganje u odlukama, igra se nastavlja tamo gde je prethodno bila prekinuta.

Tom Abrams, britanski veteran ultimejta, koji je ovaj sport 2005. uveo u koledže, veruje da ovakav sistem smanjuje mogućnost varanja.

„Nije savršen, ali isto to može da se kaže i za sisteme u kojim postoji suđenje", navodi.

„Kao takmičar, uvek želite pobedu, ali kao sudija, uvek težite objektivnosti. I to u najvećem broju slučajeva funkcioniše.

„Igrao sam i na amaterskom nivou, ali sam nastupao i na Svetskim igrama i uvek je potreban određeni nivo poštovanja i poverenja među timovima."

Rauh veruje da je to sjajan primer primene olimpijskog duha.

„Zaista je neverovatno kako to dobro funkcioniše. Mnoge škole koriste ultimejt kao sredstvo za prevazilaženje konflikta. Ukoliko ne uspevate da se dogovorite, rešite to razgovorom."

Tekbol

U novembru 2023. godine, doktor Viktor Husar je bio u Bangkoku, gde se pripremao za svetsko prvenstvo u sportu koji je začet u njegovoj garaži.

Jasan znak sve bržeg razvoja tekbola nije bio taj što se Husar, predsednik i suosnivač Međunarodne tekbol federacije (FITEQ), pojavio na šestom izdanju svetskog prvenstva, već taj što se tamo pojavio u društvu - Ronaldinja.

Brazilski velikan je ambasador tekbola još od 2016, kada se sport prvi put pojavio u rodnoj Budimpešti.

Husar i njegovi sunarodnici Gabor Borsanji i Đerđ Gatjan, predstavili su ga posle tri godine razvoja.

Tekbol je sport zasnovan na fudbalu, ali kombinuje stoni tenis i sepak takro (malajsku odbojku ili odbojku koja se igra nogama).

Posle sugestije koju je dobio od Borsanjija, njegovog suseda, Husar je dizajnirao tekbol sto.

„Jednog dana smo seli i on mi je rekao: 'A zašto ne zakrivimo sto za stoni tenis, pa da možemo i dalje da igramo fudbal'?"

Zakleti fudbaler je to video kao način da se smanje rizici od povreda njega kao veterana, a Husar je počeo da radi na prototipu.

„Počeli smo da igramo tekbol u garaži, pozvali smo ljubitelje fudbala i fudbalere, a među njima i neke starije reprezentativce Mađarske. I svi su rekli - Pa ovo je sjajno".

Razmene prepune akcije podrazumevaju i udarce makazicama, akrobatske voleje, kao i vrtoglavi niz raznih trikova kojim se lopta prebacuje preko čvrste mreže sačinjene od pleksiglasa.

Baš kao što i samo ime sporta sugeriše, igra zahteva vrhunsku tehniku kontrolisanja lopte, a taj detalj i objašnjava zbog čega su Husarovi stolovi postali neophodan rekvizit u klubovima širom sveta.

Drugi razlog za uspon tekbola bila je snalažljivost njegovog osnivača, koji je prodor novog sporta ubrzao dovođenjem velikih fudbalskih imena.

Posle manje od 10 godina postojanja, iz tekbol međunarodnog saveza veruju da se oko milion ljudi na svetu rekreativno bavi tim sportom u parkovima i na plažama, a da se oko 10.000 ljudi poluprofesionalno bavi njime.

Husar smatra da je profesionalizacija logičan sledeći korak.

Veruje da će tekbol pronaći mesto i u velikim klubovima - koji imaju timove u više sportova - kao što su Barselona, Pari Sen Žermen i Bajern Minhen.

No, dok sanja budući 'tekbol klasiko' Barse i Real Madrida, sanja i dan kada će čuveni olimpijski krugovi biti ugravirani i na stolove za tekbol.

„MOK se vodi sportovima za mlade, pokušavaju da na Igre dovedu urbane sportove za mlade, a tekbol se savršeno uklapa u takav koncept".

Tekbol je vešto predstavljen i kroz društvene mreže, što znači i uspeh u populaciji koja je MOK-u najvažnija.

Na TikToku je 2,9 miliona ljudi gledalo tekbol veštine nekadašnjih fudbalskih zvezda poput Dejvida Bekama, ali i Neimara i Lionela Mesija.

Tekbol se našao i na rasporedu drugih takmičenja pod patronatom MOK-a, kao što su Evropske igre, Afričke igre na pesku i Azijske igre na pesku.

„Zahvaljujemo se svim fudbalerima i društvenim mrežama, sada imamo odličnu vidljivost na međunarodnom nivou", kaže Husar.

„Međutim, ukoliko neko ima ideju za novi sport, zasnovan na nečemu što nema veliku popularnost - a u našem slučaju je to fudbal - onda mora da bude spreman na veoma velike probleme u promociji i popularizaciji tog sporta".

• Kako je Grad svetlosti zauvek promenio Olimpijske igre pre 100 godina
• Olimpijada ili Olimpijske igre - kako se kaže
• Gradonačelnica Pariza zaplivala u Seni očišćenoj od fekalija, ali ima sumnjičavih

Dodžbol (između dve vatre)

Tom Hikson, predsednik Svetske dodžbol asocijacije (WDA), na primer, nema poznate koji su promovisali ovaj sport.

Naravno, jedan holivudski hit 2004. godine je proizveo izvesno interesovanje, ali teško je proceniti da li je Ben Stiler naneo više koristi ili štete percepciji dodžbola.

Hikson je ipak zadovoljan vidljivošću njegovog sporta.

„Kada smo počeli, ključno je bilo pitanje koliko je ovaj sport ozbiljan zbog veze sa filmom. I tu nema ničeg spornog - film je sportu dao globalnu prepoznatljivost", navodi.

„Bila je to komedija, tako da svaki put kada pomenem dodžbol, svi se osmehnu, pa samim tim uvek imate pozitivan razgovor o njemu. I to je sjajna stvar."

Ipak, dvadeset godina kasnije, Hikson je svestan da je pominjanje dodžbola u kontekstu olimpijskog sporta veoma ozbiljna tema.

„Mnogo je starijih sportova od dodžbola koji nemaju olimpijski status - i to ne sme olako da se shvata", kaže on.

I dok se status tekbola može pripisati strategiji koja je podrazumevala i udvaranje fudbalskoj eliti, dodžbol se pre može porediti sa frizbi ultimejtom.

Poreklo sporta se ponovo može pripisati liberalnoj studentskoj populaciji.

Hikson kaže da dodžbol danas igra više od 67,5 miliona ljudi i da je naročito popularan u školama.

„Ponosni smo jer pripadamo grupi najpristupačnijih sportova na svetu. Izuzetno je jeftino baviti se ovim sportom", kaže on.

„Sva deca vežbaju bacanje i hvatanje lopte, a naročito izbegavanje da vas lopta pogodi. Ovim sportom možete da se bavite svuda - u parku, na ulici, u sportskom centru."

• 'Nema prskanja', 'krvava maramica' i još pet neobičnih olimpijskih pravila
• Skejtbording u Srbiji - Od ulične supkulture do olimpijske discipline

Dug put do Olimpijskih igara

Iako priča ultimejt frizbija, tekbola i dodžbola zaista obećava, put ka Olimpijskim igrama je dugačak.

„Da biste postali prepoznatljivi, morate da ispunite neke stroge kriterijume po pitanju minimalnog broja nacionalnih federacija na različitim kontinentima", objašnjava Kit Mekonel iz Međunarodnog olimpijskog komiteta.

„Vrlo pažljivo pratimo razvoj sporta: Da li postoji organizovano svetsko prvenstvo? Da li postoje regionalni šampionati? Koliko država ima nacionalno prvenstvo i razvojne planove? Koliko sportista se bavi tim sportom na celom svetu? Postoji li ravnopravnost polova?"

I dok bi međunarodni dodžbol i tekbol savezi tek trebalo da postanu članice MOK-a, Svetska federacija frizbi ultimejta je 2015. već dobila odobrenje - ali to je bio samo prvi korak.

MOK prepoznaje oko 40 međunarodnih sportskih federacija, ali koje još nisu predstavljene na zimskim ili letnjim Olimpijskim igrama.

Netbolu je, na primer, bilo potrebno 20 godina lobiranja da zasluži priznanje MOK-a, ali već 30 godina pokušava da se svetu predstavi kroz Olimpijadu.

Objašnjavajući balans između tradicije i inovacije, Mekonel ističe kako bi trebalo da izgleda olimpijski sport.

„U smislu toga šta jedan sport čini olimpijskim, razne stvari se uzimaju u obzir. Prva stvar je univerzalnost, potreban je ogroman broj međunarodnih takmičenja", kaže on.

Sportski programi koji se mogu primeniti na svaku oblast i starosnu grupu, takođe su jedan od „definišućih faktora".

„Tražimo sportove koji će uključiti nove zajednice i doneti novu popularnost u različitim formama", kaže Mekonel.

„Od onih koji su direktno povezani sa zajednicom, kao skejtbord, surfovanje ili sportsko penjanje, do kriketa, koji je definitivno globalni sport - podržava ga ogroman broj ljudi i to ne samo na indijskom potkontinentu, već širom sveta", kaže Mekonel.

Kredibilnost je takođe od vitalnog značaja.

Odnosi se na visoke standarde sporta, jasan sistem bodovanja i suđenja, kao i na merila rukovođenja sportom, kao što su anti-doping kontrola i mere za sprečavanje korupcije.

„Svaki sport koji se pojavi u olimpijskom programu na kraju puta ima zlatnu olimpijsku medalju. a koja je iste vrednosti kao i svaka druga zlatna olimpijska medalja. ,

„Nebitno je da li se osvaja posle pretrčanih sto metara ili maratona ili u finalu košarkaškog turnira. U okviru olimpijskog programa, sve medalje su iste."

Za one sportove koji očajnički pokušavaju da dosegnu taj nivo, putovanje može da bude obeshrabrujuće, frustrirajuće i srceparajuće.

Ali u kontekstu benefita i prednosti koje status olimpijskog sporta donosi - a među njima su apsolutna globalna vidljivost i mogućnost obezbeđivanja značajnih fondova za razvoj sporta - napori su definitivno vredni truda.

A kao rezultat privilegija koje se dodeljuju domaćinu Olimpijskih igara, imamo i najsvežije priče o uspehu na tom polju.

Tri sporta koja je domaćin OI u Tokiju promovisao kao nove olimpijske sportove - sportsko penjanje, surfovanje i skejtbording - imali su toliko uspešan debi da je MOK sva tri uključio u program za buduća izdanja Olimpijskih igara.

„Svi su imali pozitivan uticaj", Kaže Mekonel.

„Kada pogledamo brojeve - u smislu nove publike koju su privukli - naročito se to odnosi na mlade. Nije slučajnost što će se ovi sportovi naći i na Igrama u Parizu".

Sportsko penjanje

Olimpijski status je za Međunarodnu federaciju za sportsko penjanje (IFSC) predstavljao vrh na koji su stigli usponom vrednim pažnje.

Federacija je osnovana 2007, izdvajanjem od Međunarodne federacije za alpinizam (UIAA), posle neslaganja oko budućnosti takmičarskog penjanja, kao i dileme da li se radi o organizovanom sportu ili društvenoj razonodi.

Marko Skolaris, predsednik IFSC-a, priznaje da ni on na početku nije bio siguran, ali se predomislio kada je shvatio da penjanje „može da bude snažno društveno oruđe".

„Ukoliko je sportsko penjanje promenilo moj život na bolje, zašto ga onda ne podarimo celom svetu?

„Mnogi moji prijatelji nisu bili za takav put. I dalje smo prijatelji, ali ove stvari jednostavno vidimo drugačije."

Za sve koji su se pridružili Skolarisu - inicijalno je 57 federacija pristupilo novoj federaciji, da bi ih danas bilo 99 - postojao je samo jedan cilj.

„Olimpijske igre su postale važne jer one daju najveću moguću vidljivost sportu", kaže on.

„Ukoliko želite da sport koristite kao društvenu alatku, onda vam je potrebna i pozornica".

Skolaris je 2008. prisustvovao OI u Pekingu, kako bi se upoznao sa propisanim standardima.

„Gledao sam sve sportove ne bih li video da li nam je tu i mesto", kaže on.

„Izgledalo je kao da su svi bolji od nas, bolje organizovani pre svega. Rekao sam da nemamo šanse, da moramo naporno da radimo i da ćemo se onda, možda, vratiti kroz deset godina da ponovo pokušamo."

Pogledajte video: Indonežanska 'Spajdervumen'

Na zasedanju MOK-a 2016, sportsko penjanje je potvrđeno kao olimpijski sport za Igre u Tokiju.

Međutim, u opticaju je bila samo jedna medalja, pa je Skolaris predložio kompromis koji se sportistima nije dopao - takmičenje je trebalo da kombinuje tri discipline: Težinsko, bolder i kontroverzno brzinsko penjanje.

I dok ove prve dve kombinuju slične veštine potrebne da bi se savladala staza, brzinsko penjanje je namenjeno uglavnom specijalistima.

Nezadovoljni penjači su ovo uporedili sa situacijom u kojoj bi se od trkača na 1.500 metara tražilo da se okuša i u trci na 100 metara.

Skolaris je napad neistomišljenika okarakterisao video kao kratkoročnu žrtvu u trci na duge staze.

„Brzinski penjači su morali da treniraju i za druge dve discipline, dok su penjači iz druge dve discipline morali da steknu i brzinu, što su oni sami videli kao svetogrđe, ali to je bio jedini način da se pojavimo na Olimpijskim igrama."

Potvrda je uskoro i stigla.

Ovog leta u Parizu, sportskom penjanju je dodeljena još jedna medalja koja omogućuje da se brzo penjanje pojavi kao samostalna disciplina.

„Bilo je teško, ali u životu su ponekada potrebni kompromisi da bi se došlo do progresa", kaže Skolaris.

Brejking i fleg fudbal

Francuski doprinos Igrama u Parizu je - brejking (brejkdens).

Takmičenje će se održavati na kultnom trgu Konkord, a saundtrek za takmičenje će di-džejevi izvoditi uživo.

Ova plesno-sportska disciplina je deo urbanog programa OI uz fristajl vožnju na biciklima, skejtbording i tri na tri košarku.

Pogledajte video o brejkingu:

Za Igre 2028. u Los Anđelesu, Amerikanci su se već opredelili za povratak bejzbola/softbola, kriket (poslednji put bio na programu 1900. godine) i lakros (povratak nakon pauze duge 120 godina).

I skvoš će se, posle decenija duge kampanje, konačno pojaviti kao olimpijski sport.

Baš kao i fleg američki fudbal.

Za Pjera Trošea to je ispunjenje proročanstva njegovog oca.

Troše, danas predsednik Međunarodne federacije američkog fudbala (IFAF), odrastao je u blizini američke NATO baze u malom francuskom gradu Šaterou.

Sa sportom ga je upoznao njegov otac koji je bio lud za Grin Bej Pakersima, timom američkog fudbala.

„Njegovo opravdanje za to što me je dovodio na teren je bilo predviđanje da će američki fudbal jednog dana biti olimpijski sport", priseća se Troše.

Jedna od privlačnih stvari fleg američkog fudbala, pored toga što je fizički kontakt umanjen, jeste i ta što je svim igračima omogućen posed lopte.

Iz perspektive gledalaca, to što takmičari ne nose kacige, predstavlja bližu vezu sa sportistima, njihovim emocijama i karakterima.

Američki fudbal je bio demonstracioni sport 1932. godine, kada je domaćin takođe bio Los Anđeles, ali ga zatim skoro sto godina nije bilo na olimpijskoj pozornici.

Troše nije zainteresovan za još jedno kratkoročno pojavljivanje.

„Nameravamo da ostanemo u bordu Olimpijskog pokreta. Istorijski gledano, fleg fudbal je uvek bio verzija ovog sporta namenjena svima."

U fleg fudbalu svaki tim broji po pet igrača, što predstavlja skraćenu verziju u poređenju sa pretrpanim rosterom američkog fudbala.

Time se fleg fudbal sasvim približio namerama MOK-a da sportovi budu što efikasniji po pitanju broja takmičara.

Ali elementi koji su najubedljivije zastupali ovaj sport su u svakom slučaju moćno prisustvo lige američkog fudbala i njegova komercijalna snaga, kao i zainteresovanost generacije Z za njega.

Superboul šampioni, poput Patrika Mahomsa, Trevisa Kelsa i Tajrika Hila, već su se prijavili kao članovi potencijalnog tima snova za Igre 2028. godine.

Mekonel sve to vidi kao potvrdu trajne privlačnosti Igara.

„Od ogromne je važnosti, da imate momke koji su osvajali košarkašku NBA ligu, tenisere koji su osvajali grend slemove, ili fudbalere kod kojih vidimo da se i najveća imena nadaju da će se pojaviti u Parizu ove godine".

„Važno je da to zaštitimo i sačuvamo jer smatramo da su Olimpijske igre vrhunac sportskog nadmetanja. Da te sportiste predstavimo ne samo kao sportiste, već i kao Olimpijce."

Put do zlata

Nikol Dejvid, osmostruka šampionka u skvošu, jednom prilikom je rekla da bi sve svetske titule menjala za olimpijsko zlato.

Danas je u penziji, pa neće biti u mogućnosti da ostvari taj san 2028. godine.

Husar želi da njegovi tekboleri izbegnu takvu sudbinu kada se govori o „olimpijskom snu".

Čaba Banjik iz Mađarske je trenutno igrač broj jedan i u mešovitom i u muškom dublu u tekbolu, ali je i dalje primoran da se sam finansira njegovu karijeru.

Za njega je pragmatizam važniji od prestiža u želji da postane olimpijac.

„Kada su pet najboljih igrača samo poluprofesionalci, to nije dobro za sport", kaže on.

„Potrebno nam je više takmičenja, želimo veće nagradne fondove, bolje uslove. Zbog toga nam je Olimpijada najveći san."

Iako se Banjik šali da će se zadovoljiti ako a bude proglašen za „tekbol Puškaša", po slavnom mađarskom fudbaleru iz pedesetih i šezdesetih, vodeći igrači ultimejt frizbija imaju nešto skromnije olimpijske aspiracije.

„Potrebno je mnogo da biste bili olimpijski sportista", priznaje Deniston, sećajući se nedavnog potresa mozga koji ga je na tri meseca odvojio od terena.

„Trenutno, činjenica da je ultimejt amaterski sport mi dozvoljava da imam balans u životu - da imam posao, da planiram porodicu, da ostvarujem partnerske odnose i da imam prijatelje."

Abrams, koji je skoro 20 godina u sportu, daje iskrenu procenu sopstvenih izgleda.

„Gledajući na sve iz nekog ličnog ugla, da ultimejt igra dva miliona ljudi u Velikoj Britaniji, verovatno ne bih bio na vrhu u ovom sportu.

„Ali ukoliko ultimejt dođe do Olimpijskih igara, daću sve od sebe da zaigram na njima - 2032. ću imati 43 godine, ako se tada i dalje budem bavio sportom, to će biti fenomenalno za mene lično, ali će biti i pomalo tužno da Britanija nema nikog boljeg od jednog 43-godišnjaka."

Federacije ne smeju da gube vreme pred OI 2032. u Brizbejnu.

MOK će 2025. potvrditi osnovni raspored sportova, dve godine pre nego što sam Brizbejn ne bude uputio zahtev za dodatnim disciplinama.

N pitanje šta neki sport može da učini da bi njegov status bio osiguran i u MOK-u, Mekonel nudi savet: „Radi se o kontinuiranom rastu, o osvajanju novih zajednica i konstantnom omogućivanju da sport bude što pristupačniji i igračima, ali i samim gledaocima".

Pošto je već osigurao priznavanje i uključenje sporta, Svetska federacija letećih diskova se nalazi u dobroj poziciji - sport je sve popularniji u Kini pred održavanje Svetskih igara 2025. godine u Čengduu.

Kineski administrativni komitet za leteći disk je već objavio da je Kinesku ultimejt ligu tokom 2023. godine videlo oko 1,6 milijardi gledalaca.

Rauh, kojem je sada glavni štab MOK-a u Lozani nadohvat ruke, tih je i optimističan, naročito zbog toga što se Svetsko prvenstvo u ultimejt frizbiju ove godine održava u Australiji.

„Iskoristićemo priliku da se pojavimo ispred organizacionog komiteta igara u Brizbejnu i da postanemo deo razgovora", kaže on.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je uveren u uspeh.

„Kada grad domaćin odredi discipline koje želi na Olimpijadi, on verovatno želi i medalju", kaže Rauh i ističe da je australijski ultimejt tim osvajao medalje na poslednjih pet izdanja Svetskih igara.

„Imaju jak program i to je za nas pozitivna stvar."

Pitanje da li će njegov sport konačno aluminijumsku modlu za pitu zameniti zlatnom medaljom - ostaje da se vidi.

U svakom slučaju, De Kubertenov olimpijski moto ostaje relevantan i onima koji još uvek nisu ušli u porodicu koju simbolizuje pet krugova.

On glasi „u životu nije najvažniji trijumf, već borba; nije najvažnije pobediti, već se boriti za pobedu".

Za sportove kao što su ultimejt frizbi, tekbol i dodžbol, borba se nastavlja.

Olimpijske igre 2024: Prva bokserka sa hidžabom predstavlja Australiju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]