Misija do Titanika planira do sada najdetaljnije mapiranje olupine

Tim stručnjaka za mapiranje, naučnika i istoričar, isplovio je u petak do Titanika kako bi sakupio najdetaljniji fotografski arhiv ikada napravljen o njegovoj olupini.

BBC je imao ekskluzivni pristup članovima ekspedicije ovde u Providensu, na Roud Ajlendu, dok su se pripremali da isplove iz luke.

Oni će upotrebiti najsavremeniju tehnologiju za skeniranje svakog kutka slavnog broda kako bi stekli nove uvide u njegovo potonuće.

• Zašto su vode oko Titanika i dalje opasne
• Kako su dva mornara zaglavljena u podmornici pre pola veka 76 sati čekali spasioce na 500 metara pod vodom
• Zašto je teška potraga za podmornicom nestalom blizu olupine Titanika

Ovo će biti prva komercijalna misija do Titanika od prošlogodišnje tragedije OušnGejta.

Petoro ljudi umrlo je je dok su pokušavali da mini-podmornicom dođu do olupine čuvenog broda.

U narednim danima biće održana zajednička komemoracija za njih na moru, kao i za 1.500 putnika i članova posade koji su potonuli sa Titanikom 1912. godine.

Novu ekspediciju je pokrenula američka kompanija koja jedina ima pravo na spasavanje i koja je do danas izvukla oko 5.500 predmeta iz olupine.

Ali ova najnovija poseta puka je izviđačka misija, kaže RMS Titanik Ink, sa sedištem u Atlanti, u Džordžiji.

Dva robotska vozila spustiće se do morskog dna da naprave milione fotografija u visokoj rezoluciji i kako bi načinili 3D model olupine.

„Želimo da vidimo olupinu sa jasnošću i preciznošću koja nije postignuta nikad pre", objašnjava ko-vođa ekspedicije Dejvid Galo.

Logistički brod Dajno Švest biće baza operacija u Severnom Atlantiku.

Ako vremenski uslovi budu dozvolili, provešće 20 dana iznad olupine, koja je na dubini od 3.800 metara.

Biće to potresnih nekoliko nedelja za sve učesnike.

Jedan od petoro koji su umrli u podmornici OušnGejt bio je Francuz Pol-Anri Nargole.

On je bio direktor istraživanja u RMS Titanik Ink i trebalo je da predvodi ovu ekspediciju.

Na morskom dnu biće postavljena spomen-ploča u njegovu čast.

• Prve fotografije delova podmornice Titan
• „Oušengejt su upozorili", kaže Džejms Kameron, režiser filma Titanik
• Koliko brodskih olupina leži na dnu svetskih okeana
• Šta se krije na dnu okeana, kako dišu ljudi u podmornici i koliko ima prostora unutra

„Teško je, ali je suština istraživanja da postoji velika želja i motivacija da se ono nastavi. A mi to radimo zbog strasti koju je Pol-Anri imao za neprekinuta istraživanja", objašnjava njegov prijatelj i istoričar Rori Golden, koji će biti „glavni oficir za moral" na Dajno Švestu.

Prilikom poslednje posete 2010, RMS Titanik Ink je napravio sonarnu mapu nalazišta olupine

Ima vrlo malo ljudi na Zemlji koji ne znaju priču o navodno nepotopljivom Titaniku i kako ga je probušila ledena santa, istočno od Kanade, u noći 15. aprila 1912. godine.

Ima mnogo knjiga, filmova i dokumentaraca o tom događaju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ali iako je mesto na kom se nalazi olupina meta stalnih studija od njenog otkrića 1985. godine, i dalje ne postoji ono što bi moglo da se nazove definitivnom mapom.

I iako su delovi pramca i krme prepolovljenog broda relativno dobro poznati, postoje veliki delovi okolnog krša koji su dobili samo površni pregled.

Dva daljinski upravljana vozila (ROV) od šest tona nameravaju to da isprave.

Jedno će biti opremljeno nizom optičkih kamera ultra-visoke definicije i specijalnim sistemom za osvetljenje; drugo će nositi senzorski paket koji će sadržati laserski skener.

Zajedno će se kretati tamo i nazad po sektoru morskog dna od 1,3 puta 0,97 kilometara.

Evan Kovač, zadužen za program imidžiranja, kaže da njegovi sistemi kamera treba da iznedre milimetarsku rezoluciju.

„Ako se svi bogovi vremenskih uslova, kompjuterski bogovi, bogovi ROV-a i bogovi kamera - ako se svi ti bogovi poklope, trebalo bi da snimimo Titanik i mesto olupine onoliko digitalno savršeno koliko je to uopšte moguće. Moći ćete bukvalno da prebrojite zrnca peska", rekao je on za BBC.

Ogromno je iščekivanje za ono što bi magnetometar u senzoru ROV-a mogao da pokaže.

To će biti prvi put za Titanik.

Instrument će detektovati sve metale na mestu olupine, čak i materijale zakopane izvan vidokruga u naslagama dna.

„Biće apsolutni san utvrditi šta se desilo sa Titanikovim pramcem ispod morskog dna", objašnjava inženjerka geofizike Alison Proktor.

„Uz malo sreće, uspećemo da utvrdimo da li je pramac bio razbijen kad je udario u morsko dno ili ne, ili se možda nastavlja duboko u sedimentu netaknut."

Pogledajte video o brodu Titanik:

Tim želi da prouči stanje nekih od dobro poznatih predmeta u polju krša, kao što je veliki bojler koji je ispao kad se raskošni brod prepolovio.

Postoji i želja da se lociraju predmeti za koje se veruje da su primećeni tokom poslednje posete.

U njih spadaju električni kandelabri, koji su u svoje vreme sigurno bili fascinantna novotarija, kao i mogućnost drugog velikog stenvejevog klavira.

Drveni okvir muzičkog instrumenta sigurno je već odavno propao, ali ploča od kovanog železa, iliti njegov okvir, koji je držao žice, možda je još tu, a možda čak i neke od dirki.

„Mene najviše zanimaju stvari putnika, naročito njihove torbe", kaže Tomasina Rej, kustoskinja kolekcije artefakata sa Titanika koje drži kompanija.

„Njihove stvari - ako budemo mogli da povratimo više njih u budućnosti - su te koje će otkriti nešto više o njihovim životnim pričama. Mnogi od putnika su samo imena na papiru, a ovo je način da im se podari veći značaj."

Ovo će biti deveta poseta RMS Titanik Inka mestu olupine.

Firma je izazvala kontroverzu proteklih godina deklarisanom željom da iznese na površinu deo Markonijeve radio opreme koja je emitovala pozive u pomoć u noći kad je potonuo brod.

To se neće desiti na ovoj ekspediciji, ali ako i kad se desi, značilo bi izvlačenje predmeta iz unutrašnjosti broda u raspadanju.

Za mnoge je Titanik groblje 1.500 ljudi koji su umrli te noći 1912. godine i ne treba da se dira, naročito ne njegova unutrašnjost.

„Svesni smo toga i razumemo to", kaže istraživač kompanije Džejms Penka.

„Spuštamo se do Titanika da bismo saznali o njemu što više možemo; i kao što treba da se radi sa svakim arheološkim nalazištem, radimo to sa najvećim poštovanjem. Ali ostaviti ga na miru, dopustiti da putnici i posada budu izgubljeni za istoriju - to bi bila najveća tragedija od svega."

Dodatno izveštavanje: Rebeka Morel i Kevin Čerč

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]