Izveštaj: Zapadni Balkan ima dovoljno planiranih solarnih i vetroelektrana da se odrekne gasa

Srbija ima najveći potencijalni kapacitet solarnih i vetroelektrana, ali po stepenu izgradnje znatno zaostaje za drugim zemljama regiona.

Tranzicija prema čistoj energiji mogla bi da spreči emisije 103 miliona tona ugljen-dioksida (CO2) tokom životnog veka, što je jednako 87 odsto emisija CO2 u regionu 2022, i da uštedi više od devet milijardi evra u troškovima energije, saopštio je GEM.

Prema svetskim bazama podataka solarnih objekata i vetroparkova (Global Wind Tracker i Solar Power Tracker), Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija zajedno raspolažu sa kombinovanih 23 GW u potencijalnim projektima za solarnu energiju i vetar, što je 70 odsto više nego pre godinu dana i uporedivi su sa potencijalnim kapacitetima u Nemačkoj.

Ti projekti, koji su najavljeni ili u fazi planiranja i izgradnje, proizveli bi četiri puta više električne energije od potencijalnih elektrana na gas tokom njihovog životnog veka.

„Zbog njih bi energija na gas mogla da postane irelevantna u regionu“, saopštio je GEM.

Srbija ima operativne vetroprojekte ukupnog kapaciteta 404 megavata (MW), što je gotovo polovina ukupnog operativnog kapaciteta regiona. Međutim, posle otvaranja vetroparka Čibuk 2019, dodaje se u izveštaju, razvoj energije vetra je usporen.

Uprkos velikom operativnom kapacitetu vetra, Srbija ima samo 40 MW operativnog solarnog kapaciteta, ističe se u izveštaju.

Kada su u pitanju potencijalni solarni i vetroprojekti, Srbija čini 47 odsto kapaciteta u regionu.

Srbija, navodi se u izveštaju, ima 7,9 GW potencijalnog kapaciteta vetroparkova, što je 65 odsto ukupnog kapaciteta regiona, i 2,9 GW potencijalnog solarnog kapaciteta, što je 27 odsto regionalnog kapaciteta.

Prema najnovijim podacima GEM-a, Srbija planira da do kraja 2028. godine poveže na mrežu 3 GW energije vetra i 1 GW solarne energije, što bi premašilo njen cilj od 1,77 GW energije vetra, ali je manje od cilja za solarnu energiju od 1,73 GW, kako je previđeno nacrtom Nacionalnog energetskog i klimatskog plana.

U izveštaju se napominje i da se u nacrtu navodi da je cilj da udeo obnovljive energije bude 27 odsto, što nije u skladu sa ciljem od 40,7 odsto koji je usvojila Energetska zajednica.

Međutim, kada se uporedi udeo projekata u izgradnji u odnosu na ukupne potencijalne kapacitete, Srbija je pretposlednja u regionu sa samo tri odsto (0,4 GW) najavljenih projekata koji su trenutno u izgradnji.

Taj udeo je niži od prosečne stope izgradnje u Evropi (pet odsto) i prosečne globalne stope bez Kine (sedam odsto). Nasuprot tome, stopa izgradnje u ostatku regiona (bez Srbije i Crne Gore) je 11 odsto.

„Iako Srbija trenutno može da se pohvali najvećim udelom operativnih (444 MW, ili 29 odsto) i perspektivnih (10,9 GW, ili 47 odsto) komercijalnih solarnih i vetroprojekata u regionu, rizikuje da zaostane jer su je Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija u poslednjih nekoliko godina pretekli u razvijanju novih kapaciteta“, saoštio je GEM.

Dodaje da postojeći kapaciteti solarne i vetroelektrane u regionu čine samo sedam odsto regionalnog udela električne energije (1,5 GW). U isto vreme, samo šest odsto (1,3 GW) potencijalnih kapaciteta je u izgradnji i vrlo je verovatno da će biti pušteni u rad.

„Da bi otključale ovaj potencijal, vlade bi trebalo da rade na preprekama povezanih sa planiranjem i izdavanjem dozvola, i da razviju zakonske okvire i komplementarnu infrastrukturu za izgradnju čiste i fleksibilne mreže. Zoniranje obnovljivih izvora energije trebalo bi da se vrši uz rigorozne mere zaštite životne sredine, kako bi se smanjio štetan uticaj na prirodu. Lokalne zajednice bi takođe trebalo da budu aktivno uključene u projekte i da imaju koristi od njih“, naveo je GEM.

U izveštaju se takođe ističe da bi EU i SAD trebalo da promovišu solarnu energiju i vetar, umesto gasa, kao meru energetske bezbednosti, kako bi pomogle Zapadnom Balkanu da dostigne svoj puni potencijal u oblasti čiste energije.

Koautorka izveštaja Žanaim Kozibai ocenila je da je Zapadni Balkan u jedinstvenoj poziciji jer region nije previše vezan za gasnu infrastrukturu i da je obnovljivih izvora energije održiviji potez koji ima ekonomski smisao.

„Ipak, potrebno je više političke volje u zemlji, a EU i SAD bi trebalo da se zalažu za čistu energiju u regionu, a ne da podržavaju skupi, zagađivajući gas“, izjavila je Kozibai.

Projektni menadžer u Evropskoj federaciji energetskih zajednica (REScoop.eu) Kris Vretos ukazao je da se ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije mora sprovesti na demokratski način.

„Vlade bi trebalo da stvore okvire koji omogućavaju razvoj energetske zajednice. Nosioci projekta bi takođe trebalo da omoguće udeo lokalnim građanima i zajednicama u projektima. Ovo bi stvorilo novi izvor prihoda mnogim domaćinstvima, omogućavajući preko potrebne ekonomske prilike, posebno zajednicama koje prelaze sa rudarstva uglja“, izjavio je Vretos.

Službenica za energetsku politiku jugoistočne Evrope u organizaciji Benkvoč (Bankwatch) Pipa Galop ocenila je da je trenutni izazov da se ubrzaju poboljšanja u prostornom planiranju, proceni uticaja na životnu sredinu i učešću javnosti, i da se spreči šteta po biodiverzitet i izgradi podrška javnosti.