Kako izvestiteljka UN za zaštitu prava na slobodu mišljenja vidi stanje u Srbiji

U izveštaju ona medijsku regulativu u Srbiji ocenjuje kao slabu.

Specijalna izvestiteljka je uznemirena zbog dva izveštaja međunarodne izborne posmatračke misije Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava u vezi sa radom REM-a.

Tačnije, kao zamerke se navode što je i posle parlamentarnih izbora 2022. godine, REM „ukupno posmatrajući ostao pasivan u predizbornom periodu“ i da je „kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, nedozvoljenog pritiska na zaposlene u javnom sektoru da podrže aktuelne vlasti, značajne razlike u finansiranju kampanje i zloupotrebu administrativnih resursa“ stvorio nejednake uslove za kandidate.

Podseća da je istu „zabrinutost u vezi sa vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine“, napominjući da je REM „zadržao primetno pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.“

U izveštaju ona, između ostalog navodi:

„Regulatorno telo za elektronske medije nije upotrebilo svoja zakonska ovlašćenja da suzbije klevetničke kampanje i uznemiravanje od strane tabloidnih medija i kazni medije koji se otvoreno bave proizvodnjom i širenjem štetnog govora. Sa druge strane, REM je upotrebio svoja ovlašćenja protiv medija koja kritikuju vlast. Na primer, REM je, prema nekim izveštajima, smatrao da je dokumentarna serija „Decenija na vlasti“, koju je emitovao kanal N1, a koja serija je bila kritična prema jednodecenijskoj vlasti Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, prekršila niz odredbi o ponašanju medija“, navodi se u tački 39. ovog izveštaja.

Takođe, zapazila je izostanak medijskog pluralizma.

„Specijalna izvestiteljka smatra da izostanak podrške medijskom pluralizmu, odbijanje da se kazni štetno ponašanje pojedinih medija, proaktivno delovanje protiv medija koji kritikuju Vladu i vladajuću stranku i upuštanje u otvoreni sukob sa njima izaziva ozbiljnu sumnju u nezavisnost i nepristrasnost Regulatornog tela za elektronske medije i još šire, u njegovu sposobnost da promoviše i štiti slobodu medija, raznolikost i pluralizam, u skladu sa demokratskim principima i međunarodnim obavezama, domaćim zakonima i politikama Srbije“, navodi se u izveštaju.

Specijalna izvestiteljka strahuje da bi nedelovanje REM-a moglo da bude rezultat nedozvoljenog uticaja dela političkih i komercijalnih interesa u Srbiji, koji je uticaj olakšan „zbog slabog rukovodstva REM, rupa u zakonu i zbog modela finansiranja“, koji nije iz državnog budžeta, već iz naknada koje plaćaju pružaoci medijskih usluga.

Populističke ili tabloidne medijske kuće su „veliki proizvođači i pojačavači lažnih narativa i govora mržnje u Srbiji“, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da „iako REM ima zakonska sredstava da protiv njih reaguje, on to ne čini bezo i efikasno“.

„Treba napomenuti da REM nije reagovao na pritužbe u vezi sa emitovanjem bilo intervjua uživo sa osuđenim ratnim zločincem Ratkom Mladićem ili intervjua sa serijskim silovateljem,. Kada je reč o ovom poslednjem, predsednica Saveta REM je, prema izveštajima medija, izjavila da ne razume ‘histeriju’ koju je intervju izazvao“, navodi se u izveštaju.

Specijalna izvestiteljka smatra da je propust REM-a da sankcioniše satanizaciju političkih protivnika, branitelja ljudskih prava i nezavisnih novinara u tabloidnim medijima „osokolio počinioce, podstakao intenziviranje otrovnih kampanja blaćenja, naneo štetu pojedincima i doveo do autocenzure, ozbiljno podrivajući pravo na slobodu izražavanja u Srbiji“.

Napominje se da su četiri od pet raspoloživih dozvola za emitovanje date medijima za koje se zna da su konzistentno kršili medijske propise.

Smatra da je imperativ da Vlada, u konsultaciji sa svim zainteresovanim stranama, uključujući širok spektar organizacija civilnog sektora i medija, kao i predstavnika OEBS-a za slobodu medija, proceni nezavisnost i efikasnost REM i uvede merama kojima će biti zajemčena njegova nezavisnost, transparentnost i odgovornost i adekvatnost njenih ljudskih i finansijskih resursa“.

Podsetimo, specijalna izvestiteljka za promovisanje i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja, Irena Kan, posetila je Srbiju i Kosovo od 28. do 6. aprila 2023. godine.

U ovom izveštaju, ona konstatuje čvrstu regulativu za slobodu izražavanja u Srbiji ali izražava zabrinutost jer smatra da je ista ugrožena određenim politikama i praksama, uključujući rasprostranjene pretnje, napade, govor mržnje i kampanje blaćenja, na internetu i van njega, protiv novinara, branitelja ljudskih prava i političkih protivnika.