„Solidarnost“ o radu na ekstremnim vrućinama: Ova vlast je totalno antiradnička, država preporučuje, umesto da obavezuje poslodavce

„I ono što jeste definisano – često se ne poštuje. Mnogi poslodavci ne donose ili ne poštuju Akt o proceni rizika, a tu bi trebalo da se popišu mere koje će preduprediti toplotni stres ili udar kod ljudi“, istakao je u razgovoru za Betu portparol „Solidarnosti“ Miloš Baković Jadžić.

Podsetio je da je Uprava za bezbednost i zdravlje na radu objavila odavno Smernice za rad na otvorenom pri visokim temperaturama, kao i da je još 2007. godine Vlada donosila preporuke.

„Međutim, prema navodima iz smernica, opasnost se vezuje uz 36 stepeni, ali nigde nije pojašnjeno na kojoj to temperaturi rad mora da se prekine, jer je tu u igri previše faktora – od strujanja i vlažnosti vazduha do težine posla i zdravlja konkretne osobe“, ukazao je Baković Jadžić.

 
Naveo je i da je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, poput mnogih svojih prethodnika, pozivajući se upravo na smernice, preporučio poslodavcima koji izvode radove na otvorenom da ukoliko temperatura vazduha pređe 36 stepeni Celzijusa, naročito u periodu od 11 do 16 časova, prilagode rad zaposlenih vremenskim uslovima.

„Šta tačno znači ‘prilagoditi’? Čemu samo preporuke? Neshvatljivo je da je nemoguće ipak utvrditi temperaturne granice, po strani što nisu iste temperature u šumi i u parku, kao i na betonu ili autoputu. Zašto se jednostavno ne dopuni Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu odredbom u kojoj obavezujemo poslodavca na obustavu rada, barem na otvorenom, u slučaju ekstremno visokih temperatura ili skraćeno radno vreme?“, rekao je Baković Jadžić.

Na pitanje da li i ko kontroliše propise, on je ukazao da je problem u tome što nema ko da kontroliše preporuke koje nisu obavezujuće.

„A i za ono što je obavezujuće – inspekcije rada nemaju dovoljni kapacitet. „Solidarnost“ godinama ponavlja kako je potrebno višestruko uvećati broj zaposlenih u inspekcijama, kao i visinu njihovih primanja“, objasnio je Baković Jadžić.

 
„Inspektorat za rad poručuje poslodavcima da su shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, dužni da radna mesta na otvorenom prostoru, tako urede da ljudi budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i da imaju obezbeđenu prvu pomoć. A šta je sa zatvorenim a neklimatizovanim prostorima? Zar se tu ne može dobiti toploti udar?“, upitao je Baković Jadžić.

Istakao je da je svaka situacija koja se približava četrdesetom stepenu – potencijalno opasna po život, čak i potpuno zdravih osoba.

„Štiti li suncobran na ulici bez drveta onoga ko prodaje sladoled? Zdravorazumski je očekivati da će inspekcija rada ući na gradilište, ali da li tu može pokriti sve što postoji? Svi znamo koliko je i dalje rada na crno, koliko je ljudi iz inostranstva koji rade kod nas, a da ni ne znaju svoja osnovna prava, kao što ne znaju ni mnogi domaći radnici posebno oni koji nisu sindikalizovani“, upozorio je Baković Jadžić.

Na pitanje kakva su njihova saznanja da li poslodavci primenjuju mere da zaštite zaposlene od ovako visokih temperatura, on je naveo kako primećuje da se mnogi radnici koji saniraju ulice i puteve sklanjaju sa sunca u centralnom delu dana.

 
Ispričao je i drugačije lično iskustvo.

„Penzioner za volanom polovnog autobusa privatnog prevoznika mi kaže: „Prošle godine ovo je vozilo dobilo dve kazne ali se i treći put vratilo na ulice, a da klima nije popravljena. Hvala ti što prijavljuješ ali ne očekuj previše“, predočio je Baković Jadžić, navodeći da je puno radnih mesta koja su posebno opasna, ne samo u građevinarstvu koje se često pominje.

On je podvukao da se retko priča o tome koliko je toga neophodno promeniti u našem društvu.

„Ubrzavanjem posledica klimatskih promena počinjemo da živimo jednu ‘novu normalnost’, koja nosi čitav niz problema što zahteva, između ostalog, masovno ozelenjavanje umesto besomučne neplanske gradnje u našim gradovima“, ukazao je Baković Jadžić.

 
„Ova je vlast totalno antiradnička. Bez njenog pada, neće biti ni promena na nivou prava većine običnih ljudi, onih koji žive od svog rada, nazivali oni sebe radničkom klasom, zaposlenima ili kako god im drago“, rekao je Baković Jadžić.