Životinje: Vantelesna oplodnja nosoroga - hoće li biti sačuvana retka vrsta

Uzimanje jajnih ćelija iz nosoroga teškog dve tone nije nimalo lako, ali ovaj postupak se sprovodi u zoološkim vrtovima širom Evrope kako bi se pomoglo životinjama u prirodi.

Naučnici veruju da bi najsavremenija tehnologija u oblasti vantelesne oplodnje mogla da podstakne genetsku raznovrsnost među južnim belim nosorozima u Africi.

Ova vrsta bila je na pragu izumiranja, pošto se cela populacija svela na nekoliko desetina jedinki, tako da danas sve životinje potiču iz iste male grupe.

Naučnici veruju da bi nosorozi koji žive u zoološkim vrtovima, i među kojima postoje veće genetske razlike zbog brižljivog sparivanja, mogli da prošire genetski fond pomoću vantelesne oplodnje.

• Prva trudnoća nosoroga vantelesnom oplodnjom na svetu „mogla bi da spase vrstu“
• Ima li spasa za dva preostala severna bela nosoroga
• Ženka belog nosoroga prevalila dalek put zbog ljubavi

Ovim pristupom nedavno je ostvaren važan napredak pošto su istraživači u januaru objavili da je urađena prva vantelesna oplodnja nosoroga u svetu.

Jedna od životinja koja je učestvuje u projektu očuvanja južnih belih nosoroga je 22-godišnja Zanta iz dablinskog zoološkog vrta u Irskoj.

Zanta ima sjajan genetski materijal koji vredi sačuvati, a na osnovu ranijih procena plodnosti, znamo da ona ne može da ima mladunce prirodnim putem, rekao je Frenk O'Saliven, veterinar iz zoološkog vrta.

Želimo da sačuvamo njene jajne ćelije koje će potom biti oplođene. Sjajna je stvar što će Zanta tako živeti kroz buduće generacije nosoroga, dodao je.

Tim stručnjaka za plodnost sa Instituta za zoološka i istraživanja divljih životinja iz nemačkog Lajbnica došao je u Irsku kako bi izveo ovaj postupak.

Kada je Zanta uspavana, naučnici su mogli da se bace na posao.

Dok su ujednačeni zvučni signali dopirali sa aparata koji su pratili Zantine vitalne znake, naučnici su se okupili oko ekrana na kojem je bio ultrazvučni snimak njenih jajnika.

Ona je prethodno primila posebnu hormonsku injekciju kako bi proizvela jajne ćelije.

Jajne ćelije su unutar folikula, malih vrećica tečnosti, koje se na ekranu vide kao crni krugovi.

Izuzetno tankom iglom, uz ogromnu preciznosti, naučnici su mogli da izvade jajne ćelije.

Oni su u januaru uspeli da prebace embrion nosoroga, stvoren vantelesnom oplodnjom, u matericu surogat majke.

Mladunče, međutim, nije rođeno pošto je majka umrla od nepovezane bakterijske infekcije tokom rane trudnoće.

Naučnici veruju da ova trudnoća pokazuje da je ova tehnika održiva.

Krajnji cilj je da se postupak ponovi sa skoro izumrlim rođakom južnog belog nosoroga - severnim belim nosorogom, u okviru projekta Biorescue.

Na celoj planeti postoje samo dva severna bela nosoroga - obe ženke.

Naučnici veruju i da napredak koji su ostvarili može da koristi populaciji južnih belih nosoroga.

Danas živi nekoliko hiljada ovih životinja, ali to nije bio uvek slučaj.

Krajem 19. veka ova vrsta skoro je bila nestala zbog lova i uništavanja staništa.

Prema nekim procenama, bilo je samo 20 jedinki.

Vrsta se polako oporavljala i sada je označena kao skoro ugrožena.

Međutim, sve životinje koje danas postoje potekle su iz iste, veoma male, grupe, zbog čega im nedostaje genetska raznovrsnost.

To može biti opasno, kaže profesor Tomas Hildebrant, sa Instituta za zoološka i istraživanja divljih životinja u Lajbnicu.

„Ako postoji veoma ograničen genetski fond, virusi lako mogu da prelaze sa jedne na drugu jedinku, jer sve su iste i imaju imuni sistem koji se ponaša identično", rekao je.

S druge strane, južni beli nosorozi koji žive u zoološkim vrtovima, genetski su raznovrsniji jer se pažljivo ukrštaju.

„Pokušavamo da primenimo ovu novu tehnologiju da bismo spasili Zantine gene i vratili ih u Afriku i tako stvorili veći genetski fond u budućnosti", kaže.

U improvizovanoj laboratoriji naučnici pod mikroskopom posmatraju šta su prikupili.

Suzan Holc, članica tima iz Lajbnica, kaže da su uspeli da izvade četiri jajne ćelije.

Vantelesna oplodnja nosoroga je još u povoju, pošto tako nije rođeno nijedno mladunče, ali tim pravi zalihe embriona napravljenih od jajnih ćelija i spermatozoida uzetih od nosoroga širom Evrope.

Oni se nadaju da će jednog dana ti embrioni biti stavljeni u surogat majke.

Mnogo truda je potrebno da biste na kraju dobili nekoliko polnih ćelija. Ali od ovih ćelija mogu da nastanu embrioni i novi nosorog - ogromna životinja teška dve tone, rekla je Holc.

Pošto je postupak završen, Zanta se budi.

U početku je malo nestabilna na nogama, ali pošto se istraživači uvere da je dobro, puštaju je napolje.

Njen čuvar je doziva po imenu i ona prilazi kako bi dobila nežno češkanje iza ušiju.

Iako Zanta to ne zna, njene jajne ćelije mogle bi da odigraju presudnu ulogu pomažući da buduće generacije južnih belih nosoroga opstanu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]