Nema više maženja koala, odlučila uprava australijskog zoološkog vrta

Od pamtiveka, maženje pufnastih malih koala bio je gotovo obavezan obred raznih poznatih ljudi, turista i lokalnog stanovništva u Australiji.

Upravo je park divljih životinja u Kvinslendu bio mesto za ostvarivanje želja mnogih - da drže u naručju ove preslatke životinje.

Utočište koala Loun Pajn (The Lone Pine Koala Sanctuary) posetili su mnogi, među njima ruski predsednik Vladimir Putin, papa, raznorazni muzičari i pevači.

Ali od ovog meseca, mali zoološki vrt u Brizbejnu, koji za sebe navodi da je prvo svetsko utočište koala, odlučio je da posetiocima više neće nuditi „iskustva u držanju koala".

Uprava kaže da su ćuli i reagovali na sve izraženije opaske posetilaca.

„Dopala nam se promena stava domaćih i međunarodnih posetilaca koji žele da vide australijske divlje životinje izbliza, ali ne da ih drže, već da ih posmatraju kako jedu, spavaju i opuštaju se u sopstvenom prostoru", rekao je generalni direktor Lindon Diskomb.

• Kako su koale srušile jednu vladu
• Australija odvaja novac da bi se sačuvale koale
• Pomor koala - australijske vlasti krivično gone osumnjičene za okrutnost

Grupe za prava životinja kažu da se nadaju da je ovo znak da će praksa držanja i maženja koala, koju smatraju „okrutnom", biti ukinuta širom zemlje.

Oni se pozivaju na studije koje su otkrile da takvi susreti uznemiravaju koale, posebno imajući u vidu da su to samotnjačka bića, uglavnom noćne životinje koje spavaju veći deo dana.

Koale su obožavana australijska ikona.

Neprocenjive su u smislu biodiverziteta, ali i 'zlatna koka' turističke industrije.

Prema studiji iz 2014, procenjuje se da svake godine donesu više od dve milijarde američkih dolara australijskoj privredi i da zahvaljujući njima posao ima oko 30.000 ljudi.

Međutim, opstanak ovih torbara je ozbiljno ugrožen, pre svega zbog krčenja zemlje, požara, suša, bolesti i drugih pretnji.

Procenjuje se da je u prirodi ostalo tek 50.000 jedinki, a duž istočne obale koale su proglašene ugroženom vrstom.

Strahuje se da će životinje izumreti u nekim državama u roku od jedne generacije.

Pogledajte video: Koala pije vodu iz flašice usred požara

Zbog toga je zaštita koala, kako onih u prirodi tako i onih koji žive u zatočeništvu, emotivna i složena tema u Australiji.

Sve države imaju rigorozne propise o zaštiti ove vrstu, a mnoge od njih su već zabranile „držanje koala".

Novi Južni Vels, najmnogoljudnija država Australije, zabranio je držanje koala još 1997. godine.

Prema tamošnjim propisima, nijedan posetilac „ne sme da drži koalu iz bilo kog razloga".

Ali u Kvinslendu, i u još nekoliko u Južnoj Australiji i Zapadnoj Australiji, to je dozvoljeno.

U tematskom parku Dreamworld na Zlatnoj obali, fotografisanje sa koalom koju držite u naručju košta 29,95 australijskih dolara (oko 18 evra), a u čuvenom australijskom zoološkom vrtu čak 124 australijska dolara (oko 77 evra).

Stiv Irvin je čak u zapisnik tvrdio da ova iskustva pomažu naporima za očuvanje.

„Kada ljudi dodirnu životinju, životinja dodiruje njihovo srce. I odmah smo ih pridobili za očuvanje te vrste", rekao je jednom pokojni zaštitnik prirode.

Pogledajte i ovaj video: Kako je zubar pomogao koali da prohoda

Vlada Kvinslenda kaže da postoje jasna pravila.

Najpre, koale se ne mogu koristiti za fotografisanje duže od tri dana zaredom.

Mogu da budu 'na poslu' samo 30 minuta dnevno, a svake nedelje ukupno 180 minuta.

Ženke koje imaju mladunčad posetioci ne smeju da dodirnu, a kamoli da ih drže u naručju.

„Kao ministar životne sredine često sam se šalio da naše koale imaju najbolji sindikat", rekao je premijer Kvinslenda Stiven Majls.

Aktivisti za zaštitu životinja pozdravljaju odluku zoološkog vrta u Brizbejnu, ali mnogi pozivaju da se takve atrakcije potpuno zabrane.

„Budućnost turizma divljih životinja je posmatrati ih tamo gde im je i mesto u prirodi", kaže Suzan Miltorp iz Svetske zaštite životinja (VAP).

Divlje koale izbegavaju kontakte sa ljudima, ali u parkovima nemaju drugog izbora osim da budu izložene posetiocima i buci, kaže VAP - grupa sa sedištem u Londonu koja vodi kampanju da okonča upotrebu zatočenih divljih životinja u zabavnim prostorima.

Međunarodni fond za dobrobit životinja (IFAV) Australija takođe kaže da „u idealnom svetu koale nikada ne bi imale kontakt sa ljudima".

I oni traže da se ovakva praksa potpuno ukine.

„Koliko god bile slatke, koale su divlje životinje u zatočeništvu i izuzetno su podložne stresu", rekla je direktorka Okeanije Rebeka Kibl za BBC.

„Njihova dobrobit je najvažnija i pošto su ugrožena vrsta moramo da učinimo sve što možemo da ih zaštitimo".

Za sada, u vladi Kvinslenda nema ideje da se donese sveobuhvatna zabrana držanja koala u naručju ljudi, odnosno njihova interakcija sa turistima.

Portparol vlade rekao je BBC-ju da nemaju nameru da menjaju zakon, a iz uprave zoo vrta Loun Pajn kažu da podržavaju zakone koji su na snazi.

Međutim, VAP kaže da će nastaviti da vrši pritisak da koale budu ostavljene u prirodnim staništima - na drveću.

„Neophodno je da vlada Kvinslenda ovu okrutnu praksu preseli u istoriju", kažu iz ove organizacije.

Pogledajte i ovaj video: Prvo mladunče južne koale rođeno u Evropi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]